- 01. 2020.
Гласање је уставно право сваког држављанина Србије било то у Србији или у дијаспори, међутим, док се гласање дијаспоре узурпира ускраћивањем њихових основних људских односно грађанских права и слобода, гласање у Србији је драстично узурпирано ускраћивањем како грађанских, тако још драстичније, економских права и слобода. У сусрет предстојећим изборима у Србији преносимо један став угледног представника дијаспоре из далеке Аустралије који тера на размишљање.
Сасвим други сценарио постоји за гласање дијаспоре. Наиме, у овом случају не постоји могућност манипулације држављанина Србије њиховим економским тј. социјалним слободама и правима.
Овде је патентиран генијални изум у упутству за спровођење закона о јединственом бирачком списку објављено у „Службеном гласнику РС“ бр 15/12 и 8818, тачка 3 промене у бирачком списку. Дакле, по подношењу захтева за гласање у иностранству, надлежне општинске, односно градске управе, и републичка изборна комисија, овлашћене за решавање тих захтева, доносе решење о одређивању бирачког места за гласање, односно решење да нису испуњени услови да ће бирач на изборима гласати према месту боравишта у иностранству.
Дакле, ако неко жели да гласа из Сан Дијега, Калифорнија, тада мора да постоји најмање 100 пријављених захтева за гласање из тог места да би се организовало гласање од стране дипломатско-конзуларног представништва које прослеђује захтеве подносиоца.
У пракси готово да нема никаквих шанси да ће се то и десити, уместо да се омогући гласање путем имејла, препорученом поштом и сл.
Ако се овоме придода деценијска летаргија дијаспоре у вези с пријављивањем за гласање у Србији, онда је јасно зашто јако мали број наших држављанина гласа на изборима у Србији.
Ова летаргија је резултат дугогодишње незаинтересованости државе Србије у укључивању дијаспоре у политички и привредни живот наше државе.
Најпре је комунистички режим системски гушио сваку повезаност дијаспоре са матицом и то врло систематски, да би од петооктобарских промена та повезаност била сведена на пуку формалност. С друге стране, дијаспора, са константним девизним приливима сваке године, буквално је главна финансијска инфузија матице Србије.
То само говори колика је везаност дијаспоре са матицом а у исто време снажна финансијска зависност матице од дијаспоре.
Нажалост, економски потенцијали дијаспоре стављени су сасвим по страни упркос научним студијама који говоре супротно, о великом економском потенцијалу дијаспоре за економски просперитет матице. Међутим, како то остварити када су многи наши држављани у иностранству лишени права да гласају.
Остаје нам једино да проучимо Кину, која је све те потенцијале дијаспоре имплементирала до савршенства.
„Српска стварност“ / Др Предраг Урошевић, специјалиста опште хирургије и опште медицине, Бризбејн, Аустралија /
