- 01. 2020.
Како пишу медији прве иницијативе су стигле у Уставни суд. Наводно иницијативу је већ упутила Патријаршија СПЦ и Синод СПЦ, а тигле су и неке независне иницијативе. Правни савет Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори се озбиљно припрема да то тек учини и молио је све сране за мало стрпљења.
Медији данас пишу да су Судијама Уставног суда Црне Горе још 17. јануара стигле две иницијативе за оцену уставности Закона о слободи вероисповести и наводно обе долазе из централе Српске православне цркве: подносилац прве иницијативе је Патријаршија српска – Београд, друге Свети Архијерејски Синод Српске православне цркве.
Митрополија црногорско-приморска апелује на све да не предузимају „једностране активности“ већ да све предлоге прво доставе Правном савету преко Митрополије и епархија СПЦ у Црној Гори, пише подгоричка „Побједа“.
Иницијативама за покретањем поступка СПЦ захтева да Уставни суд Црне Горе изда привремену наредбу за обуставу извршења радњи и појединачних аката уз предлог за приоритетно разматрање предмета – преноси подгоричка „Побједа“.
„Побједа“ наводи да из више извора из Београда и Подгорице сазнаје да подносилац иницијативе – оцењује да је Закон о слободи вероисповести у целини супротан одредбама Устава Црне Горе и у супротности са Европском конвенцијом за заштиту људских права и основних слобода.
Неке иницијативе наводно су стигли и из београдских адвокатских канцеларија, али се наводи да оне нису учињене у договору са црквом.
Део медија чак спекулише „да постоји раскол између патријарха Иринеја и митрополита Амфилохија“, док је митрополит Амфилохије такве тврдње демантовао у јучерашњем интервјуу за подгоричке „Вијести“. Он је ипак поручио да ће Влада у Подгорици о закону разговарати са њим и Митрополијом а не са СПЦ или патријархом Иринејем.
Несумњиво да се мишљење Уставног суда Црне Горе о закону који оспоравају стотине хиљада грађана Црне Горе већ данима на улицама црогорских градова и Срба и у Србији и широм света, итекако очекује. Када ће у Уставни суд стићи сви релевантни захтеви за оцену уставности и када ће се суд о томе изјаснити, још је неизвесно. Многи верују да је утицај врха црногорске државе велики и на Уставни суд и да се он неће скоро изјаснити, а већ унапред јавља се сумња да ће власт Црне Горе утицати и на Уставни суд и да је већ извесно да ће морати да се правда потражи и у европским институцијама правде.
Шпекулације ко треба да поднесе иницијативу само штете. Наводне сумње у сукоб међу онима који о томе одлучују само могу да штете. Зато не треба заборавити да такве шпекулације највише штете српком националном интересу и могу да користе другој страни која жели такве сукобе, па се намеће и закључак да их лансирају они који су закон и иницирали и донели и који нису у интересу ни Срба ни верника у Црној Гори, па наравно ни Срба у Србији.
„Српска стварност“
