- 21. 03. 2019.
Председник Републике Српске Жељка Цвијановић изјавила је агенцији Срна да је јасно да је постојала политичка матрица и да се покушава правосудним одлукама или пресудама попунити политички простор да би се све запаковало у причу која се уклапа у политичку причу црно-бијелог контекста у којој су једни криви и агресори, а други жртве.
„Изузетак је пресуда која се односила на Хрватску гдје су проглашени агресором и да су деловали на страној територији. Можда и реакције које се могу чути из Хрватске имају за циљ да се заборави на такав претходни догађај и квалификацију која је дата“, оценила је Цвијановићева замољена да прокоментарише хашку пресуду првом председнику Републике Српске Радовану Караџићу.
Она је подсетила да је прије неколико дана рекла да нема посебна очекивања.
„Поучени оним што се дешавало у претходном периоду и на основу искуства које смо имали, пратећи читав след догађаја када је реч о судовању Хашког трибунала, могли смо да изведемо закључак да ће се десити нешто попут овакве пресуде какву смо данас имали прилику да чујемо“, каже Цвијановићева.
Према њеним ријечима, исход суђења Караџићу се могао претпоставити с обзиром на то да се из онога што се дешавало годинама могло видети да постоји селективни приступ правди и да је постојао политички концепт пуно пре него што је почело суђење и пре него што су се људи нашли тамо да одговарају за одређена дела или на основу сумњи које су постојале.
„Имали смо типски однос и, када је у питању српски народ, тешке пресуде, а када је реч о припадницима других народа ослобађајуће пресуде. Тако да данас као чињенично стање имамо ситуацију да неки за које постоје докази да су вадили очи, убијали децу или клали, а немате никакву пресуду и да су то слободни људи. Да ствар буде гора ослобађани су у Хагу, а потом и пред домаћим правосуђем на нивоу БиХ“, истакла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, судовањем није постигнуто оно што је требало да буде и нисмо ближи једни другима унутар БиХ.
„Тај селективни приступ нас је сигурно одмакао једне од других, постоји много упитника и обични људи не могу да разумеју овакву политику. Ове пресуде можда служе као потврда или изговор за неке друге радње које су се дешавале овде. Знамо да смо бомбардовани, да су нас тукли на разне начине, да није испоштована процедура и да нису добијане сагласности Савета безбедности Уједињених нација. Било је много дешавања током рата, политичких притисака након рата и изгледа да ово треба да служи као оправдање за све то што је подразумевао однос према једном експерименту јер је БиХ постављена као есксперимент“, нагласила је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, друге политичке импликације по Републику Српску не постоје и не могу да постоје.
„Ако и постоји одређена кривица она се индивдуално додељује и утврђује према појединцима и нипошто се не односи на целу Српску и на оно што је прошлост, садашњост, а посебно будућност Републике Српске. Али постоји горак укус и неповерење које је према судовању оправдано постојало и раније“, истакла је Цвијановићева.
Она је подсјетила да су се годинама уназад дешавале разне ствари у судовима као што су процедуралне грешке, нестајање доказа, притисци на поједине сведоке који су потом мењали исказе и да су им то предочили људи који су били у судницама и бранили оптужене.
„Све то нас је временом довело у ситуацију да постоји опште неповерење, а поготово потврдило је нашу тезу о селективном приступу правди. Нема ту правде и правичности. Да то постоји онда би третман био исти за све који су починиоци без обзира на то из којег народа долазе. Нипошто никада не бих хтела да оправдам било какав злочин, већ само говорим да злочин има име и презиме и санкција мора да се додели свакоме без обзира из којег народа долази“, рекла је Цвијановићева.
Према њеним ријечима, овде то није био случај, већ се типски ишло на пресуђивање оних који припадају политици или војној структури из реда Срба, а они други који су били из политике или војних структура других су ослобађани.
„Српска стварност“ / свеосрпској /
