- 09. 2020.
Председница Владе Републике Србије Ана Брабић изјавила је вечерас да улагања у област иновација обезбеђују већи економски раст и квалитетнији живот грађања.
Брнабић је, отварајући Трећу недељу иновација, истакла да иновације доприносе и једном од циљева Владе у креирању привреде засноване на знању и иновацијама.
Циљ Владе је трансформација српске привреде у којој би раст заснован на инвестицијама прерастао у раст заснован на иновацијама, креативности и додатој вредности, рекла је премијерка и додала да је то начин да Србија расте и напредује по много бржој стопи од постојеће.
Она је нагласила да Србија жели да се позиционира као регионални лидер и постави темеље за континуирана побољшања и зато Влада у том циљу улаже приближно 90 милиона евра у програме планиране Стратегијом за развој вештачке интелигенције.
Према њеним речима, Стратегија је усвојена крајем децемба 2019. године, чиме је Србија постала прва земља у Југоисточној Европи и 26. у свету која има такав документ.
Циљ је да убрзамо развој иновационог система, који је кључ за ефикаснији и динамичнији раст, а то је оно што је потребно и Србији и региону, објаснила је председница Владе.
Брнабић је подсетила на то да је Влада у последње четири године много урадила и на пољу инфраструктурних улагања, која су већа од 100 милиона евра.
Уложено је у инфраструктуру за развој иновација и истраживање, развој стартап компанија и науку, рекла је премијерка, подсетивши да су завршени научно-технолошки паркови у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку.
Председница Владе је указала на то да се ради и на изградњи додатне зграде за Електронски факултет у Нишу и Факултет техничких наука, и најавила да ће наредног месеца почети изградња нове зграде и за Институт БиоСенсе у Новом Саду.
Важно је подстаћи младе и омогућити да се не плаше да иновирају, да сами покрену компаније у којима могу да се баве науком и истраживањима и зато је кључна компонента реформа образовања, нагласила је Брнабић и додала да улагања у образовање подразумевају трансформацију образовања како би млади учили како да мисле, а не шта да мисле.
Она је подсетила на обавезно програмирање у основним школама и најавила да ће следеће године изаћи и прва генерација која ће знати програмирање и кодирање и бити знатно спремнија за свет од досадашњих генерација.
Ту је дигитални свет – нови предмет од 1. разреда основне школе по узору на Финску, формирају се специјализована одељења за информатику у средњим школама које годишње упише 1.000 ученика, а од тога више од 40 одсто девојчица, предочила је Брнабић.
Важно је, додала је, и то што је на факултете између осталог уведен и програм Мастер 4.0, успостављена је сарадња са приватним сектором и страним универзитетима, обезбеђена је и правна сигурност и траспарентност и дат јасан сигнал која ће врста компанија бити подржана.
Желимо да то буде замајац за развој, реформу и раст, рекла је премијерка и додала да ће томе допринети и оснивање Националног фонда за науку.
Према њеним речима, спроведена је и реформа правног окружења за индустрије засноване на знању: закони о интелектуалној својини, е-трговини, фондовима и корпоративном праву.
Брнабић је подсетила и на то да је ИТ најбрже растући сектор у Србији, чији годишњи раст је више од 20 одсто, при чему је чак у време пандемије био 4,5 одсто.
Амбасадор Финске у Београду Кимо Лахдевирта навео је да та земља тежи томе да развој вештачке интелигенција буде заснован на поверењу и усмерен на човека, с фокусом на ефикасној примени у домену бизниса и јавних услуга.
Лахдевирта је навео да Влада Финске ради на програму “Аурора”, чији циљ је да се створи вештачка интелигенција, која ће учествовати у одабиру јавних услуга, као на пример кад неко тражи нови посао.
„Српска стварност“
