- 03. 2022.
Како ће ЕУ реаговати на одлуку Србије да се у овом тренутку не усклади с европским санкцијама уведеним Москви и да ли ће то за последицу имати успоравање процеса приступања, зависи на првом месту од одлуке земаља чланица, кажу у Европској комисији, а преноси Танјуг.
На свакодневна питања албанских новинара да ли ће Србији бити уведене санкције због неусклађивања са мерама ЕУ према Русији, у Бриселу понављају да је обавеза земаља кандидата да се “постепено”, током приступног процеса, ускладе са политиком ЕУ и одлукама у оквиру Заједничке спољне и безбедносне политике ЕУ.
Објашњавају, међутим, и да не постоји правни основ на основу ког би ЕУ могла да санкционише Србије због неусвајања санкција против Москве.
“Одлука о следећим корацима земаља у приступном процесу, конкретно о отврању поглавља и кластера, јесте у рукама земља чланица. Оне ту одлуку доносе на основу извештаја Европске комисије о проширењу”, каже портпаролка ЕК Ана Писонеро.
Према њеним речима, ЕУ и даље чини напоре са земљма кандидатима али и свим другим партнерима да им објасни зашто су уведене санкције и зашто је важно да се смањи снага “ратне машинерије која је на располагању Кремљу”.
Србија према Преговарчком оквиру који су усвојиле све земље чланице, а којим се руководи Европска комисија у приступном процесу, нема обавезу да се стопроцентно усклади са спољном и безбедносном политиком ЕУ све до њеног уласка у чланство.
Истовремено, у Бриселу оцењују да је тренутна ситуација на европском континенту ”без преседана још од крај Хладног рата” и да самим тим очекивања од Србије превазилазе усвојене правне норме.
Овакав став првенствено заступају земље чланице које се директно осећају угроженим руским поступцима, као што су балтичке земље, али и земље које су раније имале тврде позиције по питању приступног процеса.
У радним телима Савета ЕУ тренутно се ради на усаглашавању позиција за отварање кластера 3 са Србијом, а у дипломатским изворима напомињу да, уколико се у наредних пар месеци не промени ситуација у Украјини, али првенствено позиција Београда, неке од чланица би могле да блокирају отварање кластера очекивано у јуну.
Оваквој ситуацији треба додати и чињеницу да у ЕУ нема претераног ентузијазма за убрзање процеса проширења било када је реч о Источним парнерима или земљама Западног Балкана.
Када је реч о Црној Гори, која се стопроцентно усклађује са спољнополитичким одлукама ЕУ, у Бриселу кажу да ”поздраваљу и цене јасне позиције Подгорице”, али и наглашавају да очекују да у пракси виде оно на шта се Подгорица обавезала, а то је примена санкција према Русији.
”Врло ценимо конзистентно и стопроценто услађивање Црне Горе са ЕУ спољном политиком. Имплементација је на националним властима где очекујемо робусну примену и брзо усвајање релевантних одлука у складу са досадашњим резутатима Црне Горе и у складу са њиховим снажним ставом у одбрани међународног права и територијалног интегритета и суверенитета Украјине”, каже портпарол ЕУ, Петер Стано.
Када је у питању Турска, која није увела санкције против Москве, у Бриселу похваљују ангажман Анкаре наводећи да је она много учинила у области дипломатије и посредовања у украјинском сукобу.
„Српска стварност“
