- 02. 2020.
Реформе стратешких државних предузећа у Србији напредују спорим темпом, изјавио је за Радио Слободна Европа (РСЕ) шеф Канцеларије Међународног монетарног фонда (ММФ) у Србији Себастијан Соса.
У одговору Сосе на питања РСЕ о пословању државних предузећа у Србији поновљен је став ММФ да је “потребно више напора како би се ојачало корпоративно управљање и обезбедило професионално руководство у овим предузећима”.
“У том контексту, подржавамо намеру власти да, уз подршку Европске банке за обнову и развој (ЕБРД), до јула 2020. године припреме документ о политици власништва над државним предузећима”, наводи се у одговору Себастијана Сосе.
Аранжман са ММФ, познатији као “чуваркућа”, Србија би требало да заврши до јануара 2021. године. Међу највећим изазовима Србије у спровођењу препорука ММФ и даље остају реформе у највећем јавном предузећу – Електропривреди Србије (ЕПС).
Реформе у ЕПС спроводе се од 2014. године, а Србија се према анализи ММФ из 2018. године нашла на самом зачељу листе земаља централне и источне Европе по управљању предузећима са државним капиталом. Од 20 анализираних земаља, заузела је 15. место.
Тренутно нема прецизних података колико ЕПС вреди. Попис свега што је у власништву предузећа и утврђивање његове вредности први је корак ове године ка трансформацији предузећа у акционарско друштво. Са тиме се, међутим, касни.
ММФ напомиње да се Србија обавезала да ће ЕПС променити правни статус до краја 2020. године.
Професор економије на Технолошко-металуршком факултету Петар Ђукић истиче да иако се промена правног статуса најављује као нешто “епохално”, суштинских измена неће бити.
“Они ће можда испунити тај услов, као што су и до сада формално испуњавали неке захтеве, али суштина је да ЕПС остаје ‘држава у држави’. Јер је свакој власти у последњих 20, 30 година у потпуности одговарао такав ЕПС који је ‘Мека’ да се из њега црпи део профита”, каже Ђукић.
На питања о пословању ЕПС, то јавно предузеће није одговорило Радију Слободна Европа. Одговор није стигао ни из Министарства рударства и енергетике, које је надлежно за Електропривреду Србије.
На питање како Србија напредује у финансијским реформама, Душко Васиљевић из огранка Светске банке у Србији за РСЕ истиче да се не може оспорити да се реформе спроводе и да има помака.
Ипак, напомиње да предузећа у државном власништву и даље имају високо учешће у привреди Србије, а да је управљање тим предузећима “прилично лоше”.
Србија је, према подацима које је изнео Васиљевић, у 2018. години издвојила више од 300 милиона евра из буџета за државну помоћ тим предузећима.
“Она представљају значајно оптерећење за буџет. Србија издваја негде око 2 процента бруто домаћег производа годишње на државну помоћ, што је три пута више него у земљама Европске уније, а највећи део те државне помоћи иде управо државним предузећима”, наглашава Васиљевић.
Он додаје и да су значајни примаоци државне помоћи локална јавна предузећа, којима се даје половина тог новца.
Васиљевић подсећа и да великим бројем јавних предузећа управљају вршиоци дужности директора који су постављени “ван конкурентног и транспарентног јавног процеса”.
ЕПС је у 2018. години држао рекорд међу фирмама у Србији са највећим кумулираним губитком – односно губицима који су се нагомилали из претходних година који су износили нешто више од 120 милијарди динара (око 1 милијарда евра), показали су подаци АПР.
На челу Електропривреде Србије је Милорад Грчић, члан и функционер Српске напредне странке. Грчић је на месту в.д. директора од марта 2016. године.
На другом месту привредних друштава са највећим укупним губицима из ранијих година нашло још једно јавно предузеће – “Србијагас”.
Укупни губици “Србијагаса” су на крају 2018. године износили скоро 112 милијарди динара (око 949 милиона евра). На челу овог предузећа годинама се налази Душан Бајатовић, члан Социјалистичке партије Србије (СПС) која је коалициони партнер владајуће Српске напредне странке.
“Минус” бележи и јавно предузеће “Путеви Србије”, са више од 11 милијарди динара (93 милиона евра) губитка на крају 2018. године, којим већ више од деценије руководи Зоран Дробњак, кадар Српске напредне странке. У последњих девет година је у в.д. статусу.
Влада је у 2019. години додатно помагала и “Коридоре Србије”. Владиним решењима је у три наврата прошле године издвојено укупно 2.8 милијарде динара (23,7 милиона евра) за завршетак Коридора 10. На челу “Коридора” је од 2017. године у в.д. статусу Зоран Бабић, такође кадар Српске напредне странке, подсећа Радио слободна Европа.
„Српска стварност“
