- 12. 2019.
Главни циљ Предлога Стратегије о економским миграцијама за период од 2021. до 2027. године пре свега је превенција даљег одласка грађана, нарочито радно способног становништва у иностранство, подстицање повратка стручњака из дијаспоре и стварање пословног и привредног амбијента за долазак страних стручњака, речено је на јавној расправи у Београду.
Учесници јавне расправе указали су да је питање економских миграција од општег интереса за Србију и да представља како економски, тако и социјални изазов, те да се јавила потреба да се државни органи, институције као и стручњаци различитих области укључе у разматрање тог комплексног питања.
Министар за рад, борачка и социјална питања Зоран Ђорђевић подсетио је да ће расправа трајати до 3. јануара и да је циљ да се донесе квалитетан документ који ће дати добар основ за израду Акционог плана.
Истакао је да је вазно питање и тренд заустављања одласка наших људи у иностранство и да се нада да ће се они који су отишли подстаћи да се врате.
Навео је и да је економска стратегија кључна и да је важно да се дугорочније зацртају циљеви.
“Морамо видети какав је наш план у наредних 50 година, шта је наш циљ и у којим деловима земље желимо коју индустрију да развијамо и да онда имамо перспективу следа догађаја”, истакао је министар.
Како каже, циљ је да млади имају све услове и жељу да остану овде, да се они који су отишли врате и да се Србија учини привлачном и за оне који нису њени грађани, како би дошли да живе у земљи.
Истакао је да није лако доћи до тог циља и да се многе развијене земље се суочавају са тим проблемом.
Подвукао је да је демографско питање једно од најважнијих питања за земљу и истакао да ће Стратегија бити донета почетком наредне године, а да је циљ да Акциони план буде донет на јесен.
Сања Гаврановић из Сектора за запошљавање ресорног министарства је, представљајући Предлог Стартегије, рекла да питање миграција представља како економско, тако и социјално питање, те да је зато важно да се све релевантне институције укључе у решавање овог проблема.
Истакла је да нема прецизних информација о томе колико је наших људи у иностранству, да је 6.000 оквиран број, али је јасно да их је много више.
Гаврановићева додаје да спољна миграција карактерише и све земље у окружењу и подсећа да је почетком ове године влада формирала Координационо тело за праћење токова економских миграција и Стручну групу.
Посебни циљеви стратегије су – унапређење институционалних капацитета за працење регуларних миграционих кретања, стварање услова за праћење, подстицање и подршку циркуларним миграцијама, усклађивање система образовања са потребама привреде, са акцентом на працење иновација које носи са собом цетврта индустријска револуција, посебно у сфери развијања нових занимања и стручних профила…
Овом скупу присуствовали су и државна секретарка Бојана Станић и професор др Владимир Гречић, експерт за миграције.
„Српска стварност“
