- 02. 2020.
Због закона о слободи вероисповијести Црна Гора се суочава са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским деловањем, усмереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, рекао је председник Црне Горе Мило Ђукановић у Женеви.
У обраћању на 43. сесији Савета за људска права која се одржава у Палати нација Мило Ђукановић је указао на ситуацију у Црној Гори након усвајања Закона о слободи вероисповести.
Навео је да се тим законом на либералан начин, у складу са најсавременијим легислативним стандардима, учвршћује слобода вероисповести, уређује правни положај верских заједница и гарантује уставни принцип одвојености цркве од државе.
Поновио је да је поступак израде закона трајао пет година, уз инклузиван дијалог са свим заинтересованим странама, укључујући све верске заједнице у земљи и релевантне међународне организације, у првом реду Венецијанску комисију, чије су препоруке у потпуности прихваћене.
Додао је да је овим законом замењен онај из 1977. године из периода комунистичке Југославије.
“Међутим, већ у припреми, а посебно након његовог усвајања, Црна Гора се суочила са оптужбама од стране само једне вјерске заједнице, и са бруталном медијском кампањом доминантно из ближег окружења, с вјештим манипулацијама и покушајима да се држава оптужи да намјерава да отима црквену имовину и мијења њихову вишевјековну намјену. Уз то, у међународним форумима, укључујући и овај дом, могле су се чути оптужбе да Црна Гора спроводи политику дискриминације и крши вјерске слободе”, рекао је председник Црне Горе.
Истиче да је усвајањем овог закона Црна Гора потврдила да је грађанска држава, мултиетничка демократија и друштво које жели да кроз реформе и модернизацију буде саставни дио савремене европске цивилизације.
“Због тога се суочавамо са вишеструким ударима, изнутра и извана, кроз отворену спрегу цркве с националистичким вансистемским дјеловањем, усмјереним на урушавање правног поретка и негирање грађанског и мултиетничког карактера црногорске државе, што би у крајњем значило повратак на средњовјековни систем у којем је црква била изнад државе и грађана”, рекао је Ђукановић.
Ђукановић је истакао и да стабилност земље није угрожена.
“Црна Гора ће, као и 2006, када је демократским референдумом, што није баш уобичајено на Балкану, обновила државу, и ово унутрашње питање ријешити на миран начин, и тако одбранити концепт у којем сви грађани, и све вјерске заједнице, имају иста права и равноправан положај”, поручио је председник Црне Горе.
Указао је да је “опасно пренебрегавати реалност, играти се осећањима верника и бити објекат или оруђе у реализацији опасних великодржавних пројеката, што би све заједно требало да нас забрињава”.
Поручио је да Црна Гора остаје опредељена да даље изграђује свој кредибилитет поштовалаца и заштитника људских права.
“Верујем да ћемо тиме на најбољи начин задобити ваше поверење и подршку за кандидатуру за чланство у Савету за период 2022–2024”, закључио је председник Црне Горе.
„Српска стварност“
