- 02. 2020.
Митрополија црногорско приморска измириће пореске обавезе на име доприноса за пензијско и здравствено осигурање за своје парохијско свештенство у Црној Гори, али је неопходно да Пореска управа пре тога утврди и донесе решења о дугу, каже протојереј-ставрофор Велибор Џомић, координатор Правног савета Митрополије Црногорско-Приморске.
Директор црногорске Пореске управе Миомир Мугоша саопштио је недавно да је порески дуг на крају 2010. године за 38 пријављених свештеника Митрополије црногорско-приморске износио преко 300.000 евра и да већ девет година није предата ниједна пријава за задужење.
Мугоша је рекао да то значи да Пореска управа не може да утврди тачан порески дуг ове верске организације и да могу само говорити о процени да је тај дуг вишемилионски.
Међутим, у саопштењу Пореске управе Црне Горе се наводи да принудна наплата може бити обављена преко имовине цркве, а не свештеника.
“Мере принудне наплате могу се применити и на имовину дужника, и то не на верске објекте, већ искључиво на објекте опште намене, а имајући у воду да иста располаже стамбеним јединицама у елитном делу главног града, те да је део грађевинских подухвата у Будви, и поседује земљиште у Буљарици, поред Будве, намењено изградњи туристичко-хотелских капацитета”, наведено је у саопштењу Пореске управе.
На то је Митрополија црногорско приморска реаговала “питањем за директора Пореске управе Миомира М. Мугошу”:
“Због чега ресор на чијем је челу… није вршио своје законске надлежности? И сада би, због тога, пленио имовину Митрополије”, и то, између осталог, “ни више ни мање него завештано земљиште Манастира Градишта у Буљарици”, каже се у саопштењу.
Митрополија поставља питање да ли “ово побројавање имовине открива један од битних разлога због којих је спорни закон о слободи вероисповести донесен”.
На питање колико објеката у Црној Гори је у власништву Митрополије и да ли Црква у свом власништву, на директан или посредан начин, има привредне субјекте који су регистровани за делатности грађевинских, туристичких и других послова, Џомић наводи да према подацима из катастра непокретности, у својини Митрополије Црногорско-Приморске и осталих епархија СПЦ, у Црној Гори се налази скоро 700 храмова и манастира са земљиштем које је, указују, вековима Цркви завештавано.
Када је реч о предузећима, наводи да су сва у функцији мисије Цркве.
“Јуришници на црквену имовину у Црној Гори намерно стварају забуну о десетинама квадратних километара црквеног земљишта и износе неистину о наводно подељеном суверенитету државе и Цркве у Црној Гори”, каже Џомић.
Џомић наводи да су највећи део земљишта Митрополије црквене и манастирске порте и гробља, али и да је велика површина земљишта које је категоризовано као крш и камењар.
Најмање је, каже Џомић, градског грађевинског и пољопривредног земљишта.
Од вреднијих парцела издваја земљиште Манастира Градиште у Буљарици и још неколико мањих црквених парцела на Приморју, уз оцену да је посматрајући процентуално, у питању мали број у односу на све остало.
Џомић каже да сва предузећа која делују под окриљем цркве постоје и раде у складу са законом.
Наводи да је реч је о правном субјекту у оквиру кога се емитује Радио Светигора, затим о другом предузећу у оквиру кога се организују ходочашћа кроз туристичку агенцију “Одигитрија” и трећем за обраду камена који се користи за градњу нових и обнову старијих храмова.
Кад је реч о порезу за свештенство, Џомић истиче да ће црква платити дуг за порезе и доприносе свештенства, али да он најпре мора бити утврђен.
Истиче и да власт Црној Гори кроз идеолошку диоптрију не разликује монаштво од свештенства и наводи да се пореске обавезе на име доприноса за пензијско и здравствено осигурање односе само на парохијске свештенике.
“Законска регулатива је лоша у том делу, јер је нова Црна Гора укинула дотације у том погледу за свештена лица и верске службенике цркава и верских заједница. Свештеничка служба је, мимо сваке логике, сврстана у ‘самосталне делатности'”, објашњава Џомић.
Пореска управа Црне Горе, каже он, уопште нема “софтерску могућност” да обрачунава пореске обавезе у том погледу и ту је, сматра он, настао проблем не само за Митрополију црногорско приморску него и за остале цркве и верске заједнице.
“И сада би да своју грешку испоруче само Митрополији”, указује Џомић.
Објашњава да се уплате иначе могу вршити само на лични матични број свештеника, а да Пореска управа Црне Горе, каже, противно Правилнику, задужује Митрополију.
Митрополија је, додаје он, утврдила случајеве да Пореска управа за старије свештенике, који су одавно у пензији, воде као дуг Митрополије.
“Порески дуг ће бити измирен, али је неопходно да га Пореска управа прво утврди и донесе решења. У овом тренутку тај дуг не постоји, јер нема правоснажних решења”, рекао је Џомић.
Сматра да такво чињенично стање ипак Пореску управу Црне Горе није омело да у оквиру, како је рекао, опште хајке против Цркве због литија, у јавност износе нереалне процене о дуговању, а како би се стварао утисак, каже Џомић, да је Црква некакав “субјекат са црне листе”.
“Сви су препознали намеру и циљ таквих злоупотреба. Порез се не наплаћује преко медија, него у прописаном поступку. Нисмо ми криви што Пореска управа годинама није радила свој посао”, указује Џомић.
„Српска стварност“
