- 02. 2020.
Црква поседује доказе о уписима права црквене имовине у катастар, али и бројне доказе из којих се јасно види да држава Црна Гора ни пре, а ни после 1918. или било које друге године није била власник православних храмова, манастира и остале непокретне и покретне црквене имовине, поручио је данас Велибор Џомић, протојереј-ставрофор Митрополије црногорско-приморске СПЦ.
У саопштењу објављеном на сајту МЦП, Џомић наводи да су сви уписи у катастар непокретности, када су у питању Митрополија и остале епархије СПЦ у Црној Гори, обављени транспарентно и законито, као и да су правоснажно су окончани.
Не спорећи право Министарству финансија да сходно важећим прописима врши надзор над радом Управе за некретнине и других органа државне управе над којим му је поверено право надзора, Џомић истиче да је проблематичан тренутак у коме се та активност спроводи и начин на којој се спроводи.
“Она се, без сумње, у јавности повезује са спорним одредбама о одузимању, тј. о подржављењу светиња, верских објеката и земљишта по члановима 62, 63 и 64 Закона о слободи вероисповести или уверења и правном положају верских заједница”, навео је Џомић.
Навео је и да га је више људи контактирало и да су му пренели да имају осећај да се на тај начин врши притисак на запослене у Управи за некретнине и њеним подручним јединицама.
Додао је да се зна да су уписи права на верским објектима и земљишту давно завршени и да су сви рокови прошли тако да је, примећује, та врста надзора бесмислена.
“Осим тога, из ове активности се закључује да Министарство финансија, а ни Влада Црне Горе, немају доказе да је реч о незаконитим уписима Цркве и других верских заједница на верским објектима и земљишту. Али, то није сметало бројним државним функционерима да напамет и без доказа износе нетачне податке да су уписи права својине Цркве над светињама, верским објектима и земљишту били незаконити”, навео је Џомић.
Својевремено је, каже, један од њих јавно изнео “нетачан и апсурдан податак” да су православне цркве и манастири из Црне Горе укњижени у катастар Републике Србије.
“Да су овај надзор спровели пре припреме и усвајања дискриминаторних и неуставних одредби Закона о слободи вероисповести онда би знали на чему су. Ужасно је, али истинито да је Црква прво проглашена за кривца за наводно узурпирање и окупирање ‘државне имовине’, а потом се долази до те њене наводне кривице”, закључио је Џомић.
„Српска стварност“
