- 06. 2019.
У години када УНХЦР бележи преко 70 милиона избеглица широм света, што је највиши број људи који беже од рата, прогона и сукоба у близу 70 година постојања ове светске агенције, ни данас нема дилеме да је најбоље решење за овај проблем добровољан, безбедан и достојанствен повратак избеглица својим кућама. Међутим, чак ни после 20 година од конфликта, то се није десило у случају преко 200 000 расељених са Косова и Метохије.
Одрживи повратак расељених лица на Косово није успешно остварен, у томе се слажу извештаји различитих институција и организација. Двадесет година декларативног залагања, нажалост, није било праћено и конкретним мерама које би и довеле до стварног повратка свих расељених лица на Косово и у Метохију.
Светски дан избеглица 20. јун, прилика је да се сетимо свих оних људи који су, не својом кривицом, остали без крова над главом, без имовине и свега што су стекли, неретко и без најмилијих, приморани да нови живот потраже негде другде
Према подацима српског Комесаријата за избеглице тренутно се у централној Србији налази 199 584 расељених са Косова и Метохије, док их је крајем 2005. године било 209.021.
Косовско министарство за заједнице и повратак, наводи да је са Косова 1999. године избегло и расељено 226.418 лица, од којих већи део у Србију (187.129), затим у Црну Гору (30.289) и Македонију (9.000).
Поред тога, на сајту овог министарства стоји да је 20 000 избеглица заинтересовано за повратак.
Кад је реч о повратку, према подацима УНХЦР-а од 2000 године до данас забележено је свега 28.154 случаја добровољних повратака припадника невећинских заједница на Косово, а у току прошле године УНХЦР је регистровао 43 оваквих случаја.
Повратак расељених, иако једно од најосновнијих питања, и даље је далеко од квалитетног решења.
У извештају америчког Стејт департмента оцењено је и да је током 2018. процес повратка у неким деловима Косова обележен безбедносним инцидентима или невољношћу локалне заједнице да прихвати повратнике из мањинске заједнице.
„УНХЦР је приметио ограничену интеракцију између повратника и заједница у месту повратка, као и недостатак поверења повратника у спровођење закона. Додатно, повратници из мањинских заједница били су суочени са потешкоћама у погледу безбедности, а званичници на више локација често су обесхрабривали њихов повратак“, стоји у извештају.
Закључује се да упркос декларативном залагању, Влада Косова није предузела кораке да уклони препреке за повраћај имовине или да пружи помоћ расељенима.
„Ове препреке укључивало је – додељивање земљишта за стамбену изградњу, безбедносни проблеми у неким областима, и укупан недостатак социоекономских перспектива за повратнике“.
Оцењује се да су програми Владе Косова за реинтеграције расељених лица углавном остали неуспешни због недостатка одговарајућих процена потреба и неуспеха у одабиру и одређивању приоритета корисника на основу угрожености.
Косовска влада је јануара прошле године усвојила уредбу о повратку расељених лица и трајним решењима, којом је такође дефинисала институционалне одговорности, процедуре и критеријуме за помоц́ расељенима. Стејт департмент наводи да су се већ од августа прошле године повратници жалили да Влада Косова не спроводи усвојену уредбу.
„Седмог августа, Специјално косовско тужилаштво подигло је оптужницу против повратника – Србина, Милорада Зајића због наводног спаљивања домова етничких Албанаца 1999. године. Лидери Срба и други посматрачи схватили су ову и друге сличне оптужнице као покушај обесхрабривања потенцијалног повратка у већинска албанска подручја“, стоји у извештају Стеј департмента.
Иако је Косовска полиција задржала повећано присуство у подручјима где живе повратници како би се спречило међуентичко насиље, УНХЦР је забележио чак 23 случаја насиља над етничким Србима и један инцидент који је укључивао повратнике из ромске заједнице.
„Повратак на Косово избеглица припадника заједниа Ашкалија, Египћана и Рома и даље представља проблем. Њихови институционални представници верују да су друштвене предрасуде спечиле повратак скоро 400 припадника ових заједница који су обавестили УНХЦР да су заинтересовани за повратак на Косово из Србије, Македоније и Црне Горе“
Јевтић изражава бригу, Харадинај се саосећа
И док министар за заједнице и повратак у косовској влади, Далибор Јевтић подсећа на „бројне проблеме избеглица“ и изражава бригу „због честих напада на породице које су успеле да се врате на своја огњишта“, косовски премијер Рамуш Харадинај суосећа се са свима који су напустили своју земљу због насилних сукоба и рата.
„Узурпирана имовина, лоша економска ситуација у повратничким срединама, онемогућавање посета православним светињама, само се неки од бројних проблема са којима се сусрећу како расељени тако и повратници“, истакао је косовски министар за заједнице и повратак, Далибор Јевтић поводом обележавања Светког дана избеглица.
С друге стране, косовског премијера, Рамуша Харадинаја овај дан подсећа на „бежање од српског геноцида“.
Изражавајући саосећање са свима који су напустили своју земљу због насилних сукоба и рата и захвалност „свима онима у свету који су албанским породицама пружили уточиште у најтежим данима“, Харадинај са свог Фејсбук профила поручује да „Косово најбоље зна овај осећај напуштања домовине, посебно ’99, у тражењу наде и бежања од српског геноцида”.
Канцеларија за КиМ: Најслабији одрживи повратак на свету
За то време из Канцеларије за Косово и Метохију упозоравају на „поражавајућу статистику најслабијег одрживог повратка протераног становништва на свету“.
Заменик директора Канцеларије за КиМ, Душан Козарев на састанку са представницима америчке администарције задуженим за бригу о избеглицама у овом делу Европе, истакао је „да се од око 240.000 интерно расељених лица, Срба са КиМ, вратило одрживо свега мање од десет хиљада“, навели су из ове владине канцеларије.
„И они који су се вратили неретко се суочавају са нападима и административним баријерама, док намерници који макар само посећују своја имања на КиМ бивају лажно оптуживани, затварани и прогоњени само због тога што не желе будзашто да продају имовину“ рекао је Козарев.
Он је представнике америчке администрације упознао и са пројектом „Сунчана долина“, и нагласио да у „наредном периоду треба дати шансу таквим свеобухватним приступима у покушају остваривања одрживог повратка на КиМ“.
«Српска стварност» / КоССев /
