- 08. 2019.
Војно полицијска акција почела је 4. и трајала је до 7. августа 1995. године, а током њеног трајања хрватске снаге су убиле најмање 1.800 особа српске националности и протерале 250.000
У Србији и Хрватској данас и сутра обележава се годишњица војно-полицијске акције Олуја. И док званични Загреб овај дан обележава као Дан победе и домовинске захвалности и Дан бранитеља, у Србији се обележава као један од најтужнијих догађаја у историји, комеморацијама и сећањем на страдале и прогнане у тој акцији.
Централна манифестација поводом обележавања годишњице биће одржана вечерас у 19 сати код манастира Крушедол на Фрушкој Гори, уз присуство председника и премијерке Србије Александра Вучића и Ане Брнабић, патријарха иринеја, као и српског члана Предедништва БиХ Милорада Додика.
Војно полицијска акција почела је 4. и трајала је до 7. августа 1995. године, а током њеног трајања хрватске снаге су убиле најмање 1.800 особа српске националности и протерале 250.000, након чега су успоставиле контролу на територијом тадашње Републике Српске Крајине. То је био епилог планираног злочина Туђмановог режима.
Напад је почео рано ујутро 4. августа, а дан касније хрватска војска ушла је у готово потпуно напуштен и претходно тешко и насумично гранатиран Книн. Отпор војске РСК сломљен је брзо, операција је званично трајала 4 дана, завршила се падом Републике Српске Крајине и успостављањем контроле Републике Хрватске над том територијом.
Крајишким Србима тог августовског јутра остављено је довољно времена једино да на брзину покупе основне ствари, поседају у тракторе и заврше баш онако како им је раније цинично поручивао Стјепан Месић – да им од родне земље трагови остану једино на обући.
Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство.
Колонама са тракторима није био дозвољен улазак у Београд – осим пролска Булеваром Арсенија Чарнојевића.
У Крајини су остали само цивили, који су били изложени терору и после формалног завршетка операције “Олуја” 7. августа.
Са територије Републике Српске Крајине кренуо је талас избеглица, а на путу ка Србији и Републици Српској избегличке колоне су стално нападали хрватска артиљерија и војно ваздухопловство. Војна акција је изведена упркос чињеници да је та област била под заштитом УН, под називом сектори “Југ” и “Север”, и да су представници РСК дан пре у Женеви и Београду прихватили предлог међународне заједнице о мирном решењу сукоба.
Документационо-информациони центар “Веритас” је навео да је према њиховој евиденцији, током “Олује” и после ње погинуо и нестао 1.861 Србин.
Већина погинулих и несталих били су цивили – 1. 211, а три четвртине њих били су старији од 60 година. Међу жртвама се налази 548 жена, од којих су око четири петине биле старије од 60 година.
Од укупног броја жртава до сада је расветљена судбина 1.084 лица, док се на “Веритасовој” евиденцији несталих води још 777 лица, од чега 588 цивила, међу којима 295 жена.
„Српска стварност“
