- 11. 2019.
Влада Србије је усвојила Предлог Закона о буџету Србије за 2020. годину, којим се предвиђају укупни приходи од 1.314,5 милијарди динара и расходи у висини 1.334,7 милијарди динара, што даје предвиђени дефицит од 20,2 милијарде динара, односно 0,3 одсто БДП.
Буџет Србије за 2020. годину је развојни и њиме постиже даљи развој привреде, а за следећу годину је пројектован реални раст привреде од 4 одсто.
Што се тиче привредног раста у овој години, охрабрују процене за трећи квартал, по којима привредни раст износи 4,7 посто, тако да очекујемо да привредни раст до краја године буде и изнад пројектованих 3,5 посто. Улагање у образовање и иновације ће омогућити да Србија настави са високим и одрживим растом економије. Србија показује да може да оствари високе стопе раста без обзира на успоравање ЕУ економија. Према актуелној Фискалној стратегији, пројекција јавног дуга за централни ниво државе за 2020. годину је 50,3 одсто БДП.
Кључна карактеристика буџетске политике у 2020. години је равномерна расподела фискалног простора на повећање животног стандарда, односно на повећање плата и пензија за око 1,3 одсто БДП, подстицај расту кроз повећање јавних инвестиција, и пореско растерећење рада.
Овим предлогом буџета означава се завршетак процеса консолидације јавних финансија и означава почетак развоја.
У буџету је издвојено 295,4 милијарде динара на плате, као и 581,2 милијарде динара на пензије за наше најстарије суграђане. Према тзв. швајцарској формули, пензије це следеће године расти за 5,4 одсто. Када је реч о капиталним инвестицијама, у предлогу буџета је у ту сврху предвиђено 198,9 милијарди динара, а највећи део тих средстава се односи на саобраћајну и железничку инфраструктуру. То значи да се овим буџетом означава почетак реализације Националног инвестиционог плана.
Повећали је износ за унапређење инфраструктуре за заштиту животне средине са овогодишњих 23,7 милијарде динара, на 59,4 милијарди динара за следећу годину. И оно што је посебно важно, повећан је износ издвојених средстава за лечење ретких болести, који ће износити 2,4 милијарде динара.
Када је реч о инфраструктури, издвојена средства за Моравски коридор, деоницу Појате – Прељина, за изградњу аутопута Београд – Сарајево, за изградњу саобраћајнице Рума – Шабац – Лозница, затим за деоницу Обреновац – Љиг, за деоницу Сурчин – Обреновац, као и за деоницу Нови Београд – Сурчин, за београдску обилазницу (деоница мост преко реке Саве код Остружнице – Бубањ поток), брзу саобраћајницу Нови Сад – Рума, затим за деоницу Прељина – Пожега.
У нацрту буџета су и пројекат мађарско-српске железнице, као и реконструкција железничке пруге Ниш – Димитровград.
Стратешки циљ Владе Србије је смањење незапослености, а изменама Закона о порезу на доходак грађана, који ће се ускоро наћи у скупштинској процедури, олакшаће се ново запошљавање. Њиме ће, како је речено, послодавци имати ослобађање од пореза на зараде и од пореза на ПИО уколико запосле лице које у току ове године није било у радном односу.
У првој години ће имати ослобођење од 70 одсто, у другој 65 одсто и у последњој 60 одсто. Планирано је ослобађање од доприноса за ПИО у целости прве године, следеће 95 посто и треће 85 посто.
Повећана су средства за улагање у образовање и иновације. Наставља се пројекат “Повезане школе” који ће омогућити да до септембра 2020. на брз интернет буде повезано укупно 1.000 школа, као и опремање још 10.000 дигиталних учионица. Како би омогућили најбоље услове за рад за ученике буџетирана су средства за опремање рачунарских кабинета у преко 400 школа. У буџету за 2020. су опредељена средства за реновирање десетине зграда основних и средњих школа.
Средства за Фонда за иновациону делатност су и у овом буџету повећана, док је за подршку развоју предузетништва обезбеђено три милијарде динара. Као подршка развоја науке удвостручена су средства за Фонд за науку на милијарду динара.
За развој иновационе инфраструктуре су обезбеђена средства за завршетак Дата центра у Крагујевцу, као и средства за завршетак Научно-технолошких паркова у Нишу и Новом Саду.
Значајним повећањем буџет Канцеларије за информационе технологије и електронску управу омогућен је даљи развој еУправе увођењем нових сервиса попут Јединственог информационог система просвете, каже се у саопштењу ресорног министарства.
Очекује се да ће следеће године Србија наставити убрзани развој и да је добра потврда досадашњих резултата то што је земља напредовала за Дуинг бизнис листи Светске банке за четири места, као и што је рејтинг агенција Фич повећала кредитни рејтинг Србије са “ББ” на “ББ+” са стабилним изгледом за даље побољшање, а рејтинг агенција Моодyс унапредила изгледе за повећање кредитног рејтинга Републике Србије са “стабилних” на “позитивне” – саопштава Министарство финансија Владе Србије .
„Српска стварност“
