Бивши амбасадор Србије при Унеску Дарко Танасковић каже да је у међународној заједници формирана база разумевања која није постојала 2015. када је Приштина тражила чланство. У разговору за РТС, на питање да ли би епилог у случају Интерпола могао да утиче на Унеско, Танасковић је рекао да би могао да охрабри или обесхрабри Приштину и њене покровитеље.
- 11. 2018.
Београду предстоји дипломатска битка против пријема Косово у међународне организације. Први на реду је Интерпол, али би следеће године поново могли да затраже пријем у Унеско – упркос томе што 2015. Косово није добило потребну двотрећинску већину, а 2017. је унапред одустало од кандидатуре.
Бивши амбасадор при Унеску Дарко Танасковић рекао је за РТС да је вероватно да ће до тога доћи.
“То је вероватно иако су прошле године повукли захтев јер су проценили да немају много шанси. Они су још 2015, упркос неуспеха на гласању, рекли да ће да искористе прву наредну прилику. Реално је да ће се боље припремити за наредну годину и да ће тај захтев поднети”, рекао је Танасковић.
На питање да ли би епилог у случају Интерпола могао да утиче на Унеско, Танасковић је рекао да би могао да охрабри или обесхрабри Приштину и њене покровитеље.
Танасковић је истакао да је његов утисак да “сасвим сигурно не би прошли”, кад би сада поднели захтев за пријем у Унексо.
Наводи да није могуће да Приштина прескочи Извршни савет и одмах питање пријема стави на дневни ред Генералне конференције, као што се наводило у неким медијима.
“То није могуће. Логика је била, пошто је та тачка већ била тема 2015, да нема потребе опет да пролази верификацију у Извршном савету, али то је немогуће јер када једном пропадне, не буде позитивно изгласана на Генералној конференцији, она престаје да постоји и мора да прође истим путем”, објаснио је Танасковић.
Када је Танасковић одлучио да се повуче са позиције амбасадора Србије при Унеску, коментар у једном листу био је да ће Приштина моћи да одахне. Танасковић указује да се борба наставља у повољним околностима јер је сада формирана база разумевања у међународној заједници.
“У 2015. постојао је проблем неразумевања у међународној заједници, поред тога што су неки јасно били за Косово. Данас је то потенцијална тачка дневног реда која привлачи пажњу свих држава у Унеску, а Приштина је својим понашањем показала о чему је ствар, да би за целу организацију било лоше када би Косово постало чланица”, навео је Танасковић.
Када је реч о српској баштини на КиМ, Танасковић је рекао да Приштина систематски врши притисак како би Србима живот учинила неподношљивим.
У случају да уђе у Унексо, Приштина би, додаје Танасковић, добила инструменте којима би требало да штити споменике. Страхује да би се Приштина помоћу тих инстумената окренула сталном притиску, и утицала на функционисање верских заједница.
Утицај аутокефалности украјинске цркве
Коментаришући раздвајање украјинске од Руске православне цркве и могућ утицај тог случаја на цркве у Црној Гори и Македонији, бивши амбасадор Србије при Унеску рекао је да не очекује да ће Васељенска патријаршија дозволити аутокефалност црногорској православној цркви.
“Мој осећај је да васељенски патријарх неће ићи тако далеко да примени аналогију на македонску православну цркву, иако су то у више наврата тражили, а Бугарска православна црква понудила да постане мајка црква. Имам утисак да Васељенска патријаршија нема интрес за сукоб са Српском православном црквом”, рекао је Танасковић.
“Српска стварност“ / РТС
