Данас је празник – Мала Госпојина

Празник се убраја у 36 великих празника у црквеном календару обележених црвеним словом. Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана живели су у Назарету побожно.

Ћерку Марију добили су у позним годинама, после пет деценија брака.

Празник Маријиног рођења је 21. септембра, али није познато од када се празнује.

Највећи српски средњовековни задужбинар краљ Милутин посветио је Богородичиним родитељима цркву у комплексу Студеничког манастира.

Познатија као Краљева црква, издваја се изузетном лепотом живописа. У овом манастиру је и оснивач лозе Немањића Стефан Немања Богородици посветио цркву коју народ назива Мајком свих цркава у Србији.

Сцена Рождества Богородице са Светом Аном у постељи и новорођеном Маријом у колијевци обавезан је мотив православних икона и средњовјековних манастирских фресака.

Мала Госпојина спада у ред празника посвећених Богородици и непокретан је, што значи да има стално, фиксно мјесто у црквеном календару и означен је црвеним словом.

Остали Богородичини празници су Ваведење, Сретење, Благовијести, Успење Пресвете Богородице /Велика Госпојина/ и они који обиљежавају успомену на догађаје из њеног живота, као што су Покров Пресвете Богородице и Полагање ризе Пресвете Богородице.

Мала Госпојина је и данас заступница људи пред Творцем, којој се упућују најтоплије молитве.

Пред њеним чудотворним иконама дешавају се исцељења, а људи у невољи добијају помоћ.

Јесење свадбе у Србији, од давнина, почињале су од Мале Госпојине.

Земљорадницима је данашњи празник означавао почетак јесењег орања и сетву озимих усева. Приређиване су и разне сточарске свечаности.

Верује се да биље убрано између Велике и Мале Госпојине има посебна лековита својства, као и да јаја из тога периода могу целу годину да остану свежа па се зато остављају за насад, а пилићи излежени у ове дане биће добре носиље.

Многе породице славе Малу Госпојину као своју крсну славу.

„Српска стварност“