- 06. 2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да су се представници земаља Западног Балкана у Бечу сложили око тога да се сви осећају једнако фрустрирано када је реч о европским интеграцијама и односу ЕУ према земљама региона, додајући да нису успели да се договоре и око других питања, попут декларације и регионалних споразума.
Брнабић је новинарима у Бечу, где је учествовала на Самиту Аустрија – Западни Балкан, који је организовао аустријски канцелар Себастијан Курц, пренела да су од свих проблема који постоје када је реч о евроинтеграцијама два највећа – то што постоје државе чланице Уније које су апсолутно против проширења и питање постављања нових преседана.
Јасно је свима да постоје државе чланице које су апсолутно против проширења и скептични су према томе, али не кажу то отворено, рекла је Брнабић и додала да шта год уради нека земља региона која стреми ка ЕУ, ипак остаје нешто што није довољно.
Према њеној оцени, то је политичка игра која ће бити контрапродуктивна јер ће се људи уморити.
Мислим да би било искреније да те државе чланице кажу да за њих не постоји проширење, али не верујем да ће се то десити, нагласила је премијерка.
Други проблем је, како је истакла, постављање преседана, а најновији је тај да чланице решавају билатерална питања користећи европске интеграције.
На питање да ли има заједничке декларације, Брнабић је одговорила да је нема, нажалост, и да је прихваћена декларација канцелара Курца и представника ЕУ Мирослава Лајчака.
До последњег тренутка смо се трудили да нађемо компромис, Србија је пристала на многе ствари, била сам и „на ивици ножа“ за неке ствари како бисмо показали конструктивност. На неке ствари сам пристала тек када је Курц замолио да прихватимо, али је некако на крају Курти скинуо ту декларацију са стола, објаснила је Брнабић.
Она је напоменула да је то нова реалност и да неће бити лако и додала да сматра да сада и све више партнера у ЕУ схвата колико је то све тешко.
Председница Владе је објаснила да су за само два дана из Приштине стигла два потпуно различита сигнала и у том смислу навела да је јуче Вјоса Османи дозволила усвајање много озбиљнијих докумената, Стратегије за Југоисточну Европу, где се „Косово“ спомиње, не само са звездицом, већ и са фуснотом и позвала се на Бриселски споразум, док данас имамо другачију поруку.
На питање да ли је дошло до неких непријатних тонова са премијером привремених приштинских институција Аљбином Куртијем, Брнабић је одговорила да није било простора за разне конфликте.
Курц и Лајчак се надају деблокирању приступног процеса Западном Балкану
Аустријски канцелар Себастијан Курц истакао је данас да је веома битно да се Западни Балкан врати на „радар ЕУ“, јер је приближавање тог региона важно, како за Западни Балкан, тако и за саму ЕУ.
Курц је, на конференцији за новинаре после Самита о Западном Балкану, на којем је учествовала премијерка Ана Брнабић, рекао да је позвао своје колеге из региона јер је Западни Балкан веома битан за Аустрију.
С тим у вези је подсетио на тесне економске, историјске, људске и културне везе. „Имамо и пуно људи у Аустрији пореклом са Балкана, а имамо истовремено ситуацију да је Аустрија најважнији инвеститор на Балкану. Те државе су важан економски партнер, многа радна места на Балкану, али и у Аустрији зависе од те снажне сарадње“, истакао је он.
Курц је казао да се Аустрија већ дуго залаже за европску интеграцију Западног Балкана, да подржава реформе.
„Пандемија је не само ЕУ, већ и државе Западног Балкана снажно потресла, и довела до тога да су многе теме потиснуте. Сада је време да се поново бавимо Западним Балканом“, објаснио је он.
Пренео је да је са премијерима региона разговарао на три теме, при чему је прва била заједничка борба против пандемије.
„Знате да смо пандемију победили тек када све државе буду победиле ову пошаст. Сами не мозете победити пандемију. Снажном сардњом коју сада имамо уверен сам да ћемо постићи важан успех“, рекао је он.
Подсетио је да је Аустрија координисала донацију вакцина ЕУ, те пренео да је аустријска влада донела одлуку да донира милион доза вакцина региону.
„Од августа до краја године испоручићемо милион доза вакцина”, најавио је Курц.
Поред тога, истиче, да се Аустрија на европском нивоу залаже да се сва правила за путовања која се сада усаглашавају буду договорена и са трећим државама, а тако са земљама Западног Балкана.
Друга тема, додао је, била је приступна перспектива региона.
Указао је да постоје и даље изазови, као што су дијалог Београда и Приштине, али и много посла на реформама у свим државама.
Међутим, додаје да је остварен и напредак, који мора бити признат од стране ЕУ.
Трећа тема Самита, рекао је, била је борба против илегалне миграције.
Казао је да борба против илегалне миграције може бити успешна само деловањем са партнерима, а државе региона су значајни партнери за Аустрију.
„Договорили смо да сарадњу даље проширимо, да помогнемо државама Западног Балкана у тој борби. То неће бити помоћ тим државама, већ нешто од чега ми профитирамо. Што се пре стане на пут илегалној миграцији то је већа шанса да мигранти не дођу до ЕУ“, објаснио је он.
Изасланик ЕУ за дијалог Београда и Приштине Мирослав Лајчак је казао да је Самит у Бечу важан догађај у време рефлексије и обновљеног фокуса на Западни Балкан.
Подсетио је на повезаност ЕУ и Западног Балкана, указујући да је Унија највећи донатор, инвеститор и трговински партнер региона.
Истовремено, констатовао је, да после 18 година од Солуна, није дошло до већег помака у приступању региона Унији.
Указао је да је само једна држава постала чланица, две преговарају, а остале још нису отвориле приступне преговоре. „То показује да не радимо добро. Зато је потребан дијалог, тако и о нормализацији односа Београда и Приштине, али и о приступању региона ЕУ, те и дијалог између ЕУ и земаља региона“, додао је Лајчак.
Најавио је да ће ове године бити пуно догађаја везаних за Западни Балкан и изразио наду да ће бити могуће деблокиразти процес проширења.
„Српска стварност“
