- 06. 2021.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас у Дому Народне скупштине да се зна шта су “црвене линије” и шта су премисе када је у питању Косово и Метохија, али да је неразумно да се открију све карте у вези са решавањем тог питања, нагласивши да је безбедност Срба у покрајини највећи интерес.
Брнабић је, одговараћи на питања народних посланика, истакла да је све што се тиче дијалога са привременим институцијама у Приштини садржано у Уставу Србије, и то је позиција која се чува и брани.
Покушавамо да заштитимо мир, дугорочну стабилност и да спасимо што се спасти може, рекла је премијерка, указавши на то да је много учињено паметним потезима и паметном политиком, а да не би било паметно да се открију позиције.
Она је рекла и да ЕУ не прихвата независност Косова, и да је статусно неутрална.
Брнабић је, говорећи о резулатима састанака које је имала протеклих недеља у Анталији, Бечу и Луксембургу, рекла да очекује да би могло да се деси да на првом важном састанку 5. јула, у оквиру Берлинског процеса, четири споразума на којима се јако дуго радило, можда не буду усвојена, што би био изузетно велики ударац за регионалну сарадњу.
Она је објаснила да би 2021. година требало да буде јако добра за регионалну сарадњу, али да се све променило доласком нових привремених институција у Приштини, посебно њиховог премијера Аљбина Куртија.
Уместо да сви ове године славимо успех регионалне сарадње, доласком нових привремених институција у Приштини регионална сарадња добија другачији призвук. Не сматрамо само ми да је то лоше, већ сви у региону – и они који су признали Косово и они који нису, указала је премијерка.
Наиме, како је прецизирала, Србија није усамљена у оцени да су ставови Куртија неприхватљиви, већ то сматра и БиХ која не признаје Косово, али и Молдавија у оквиру ЦЕФТА споразума.
Брнабић је подсетила на то да је ове године најконкретнији регионални споразум онај о укидању роминга, што је велики регионални успех, али и додала да од доласка Куртија на власт више нема никаквих декларација, не постоје споразуми, јер он ништа не прихвата ако се не појављује Република Косово.
Према њеним речима, наша земља наставља са великим бројем регионалних пројеката, као што су ауто-пут Београд–Сарајево у оба правца, железнички коридор 10, комплетна модернизација до Северне Македоније, а у септембру почиње изградња ауто-пута Мира Ниш–лука Драч.
Србија је позицију у којој је нико не условљава извојевала тешким напором, одговорном и храбром политиком, поручила је она и изразила наду да ће се регионална сарадња међу осталим земљама Западног Балкана наставити.
Истовремено, председница Владе је потврдила да постоји доста разочарања и фрустрација око отварања кластера у преговорима са ЕУ, али да Србија наставља реформе у интересу својих грађана, и да нам је циљ да до краја године отворимо два кластера.
Она је подсетила на то да је 22. јуна, на Међувладиној конференцији у Луксембургу, потврђено отварање првог кластера и да је Србија остварила све предуслове за отварање кластера три и четири.
Од многих земаља ЕУ смо чули да, ако наставимо реформе на овај начин у области владавине права, не постоји ниједан разлог да се до краја године, а у време словеначког председавања, не отворе један или оба кластера, а то је наш циљ у овом тренутку, предочила је Брнабић.
Радићемо на томе да до краја године отворимо још два кластера, а ако не буде тако, јер све је могуће, неће ми бити жао зато што знам да ће наша јавна управа бити ефикаснија, да ћемо пружати боље услуге грађанима, да ћемо имати ефикасније судство, да ће грађани брже стићи до правде, да ћемо имати више инвестиција, навела је она.
Председница Владе је поручила да ће приоритет у наредном периоду бити владавина права.
Према њеним речима, важно је да наставимо реформе, које не спроводимо јер је то захтев и ултиматум ЕУ, већ зато што је свака реформа добра за наше грађане и земљу и води нас ка Унији.
Те реформе су, како је поновила, добре за нас и никада нећемо имати компромис, нећемо прихватити политику или – или, која нам се никада није свидела.
Брнабић је упозорила на то да ће се, ако грађани не наставе да се вакцинишу, десити неизбежно и почеће да расте број оболелих од COVID-19.
Она је објаснила да 48 одсто вакцинисаног пунолетног становништва не може да штити све, али и одбацила могућност да долазак људи из дијаспоре може утицати на епидемиолошку ситуацију у земљи, јер они долазе из држава у којима је ниво вакцинације на завидном нивоу.
Премијерка је апеловала на сваког појединца да разговара са пријатељима, родбином, члановима породице, комшијама који се нису вакцинисали, да то учине.
Према њеним речима, уколико број оболелих почне да расте, то ће бити пропаст за све нас, за ментално здравље нације, за економију која расте, али је жилава и бори се.
Данима се нико не вакцинише, само странци, те је неизбежно да ћемо ускоро видети пораст бројева, упозорила је она и додала да је у Србији 48 одсто пунолетне популације вакцинисано, односно 2,6 милиона грађана, и да тај проценат не можемо да пређемо.
У Србији, како је прецизирала, постоји само 37 локалних самоуправа у којима је вакцинисано више од 50 одсто пунолетних, при чему ту спада и неколико београдских општина.
Она је навела да постоји још седам локалних самоуправа које би за 72 сата могле да кажу да су достигле циљ од 50 одсто вакцинисаних, прецизирајући да су у првих десет по броју вакцинисаних, поред централних градских општина Београда, и Ниш и Босилеград.
На 11. месту је Ужице, на 12. Мали Зворник, али зато у Тутину имамо 14 одсто вакцинисаних, а у Новом Пазару 22 одсто, додала је председница Владе.
„Српска стварност“
