- 01. 2022.
Дан након референдума о уставним променама у области правосуђа, опозиционе странке углавном износе замерке, сматрајући да је излазност била ниска, али тврде и да је читав процес био нелегитиман.
Председник Демократске странке Србије Милош Јовановић оцењује да референдум није прошао онако како је власт очекивала, уз ниску излазност, наводећи да је опција “не” добила већину у Београду, Нишу и Новом Саду.
Јовановић сумња у тачност резултата који су синоћ саопштени, а сматра и да је непримерено што, како је рекао, “председник чита резултате, а не РИК”.
Покрет за преокрет сматра да је референдум нелегитиман, што образлажу тиме да је, између осталог, одлуку о његовом одржавању донела “нелегална” скупштина без опозиције.
Тврде да није постојала могућност образлагања ставова против измена Устава на Јавном сервису и другим телевизијама и медијима са националном фреквенцијом, као и да опозиција и међународни посматрачи нису могли да контролишу референдумски процес.
Критикују ниску излазност, али и замерају што су Срби са КиМ били онемогућени да гласају на Космету.
Зато ће се у тој странци залагати за преиспитивање референдумског процеса након избора 3. априла.
У Демократској странци такође критикују што је председник Вучић, и то у просторијама странке, изашао са резултатима референдума пре РИК-а, оцењујући то као преседан.
То виде као још један доказ “заробљености институција”, због чега наводе да опозиционе странке могу само заједно да донесу промене 3. априла.
Двери: Изборна крађа
У Покрету Двери тврде да је на делу “изборна крађа”, и да РИК ћути о томе да је опција “не” победила у највећим градовима, а као одговорног за то означавају директора Завода за статистику Миладина Ковачевић.
Исти став имају и Заветници, због чега најављују подношење приговора са доказима о неправилностима, и захтев за увид у записнике и бирачки материјал, наводећи да њихови подаци показују да је у већим срединама победила опција “не”.
Радикали жале због промене Устава, наводећи да ће се тим изменама нарушити подела власти на законодавну, извршну и судску грану власти, јер ће, кажу, судска грана власти бити формирана мимо народне воље, супротно савременим демократским принципима.
Зато сматрају да су те промене у интересу тајкуна, страних амбасада и невладиних организација, док народ од њих неће имати никакве користи.
„Српска стварност“
