01.05.2022.
Дан сећања на жртве концентрационог логора Јасеновац обележава се на месту где је било његово највеће стратиште, у Доњој Градини. Морамо да сачувамо наш народ од даљих сукоба, поручује председник Србије Александар Вучић. Истиче да причање о сопственом страдању није питање маркетинга, већ живота једне нације и њене будућности. Борићемо се за јединство српског народа, не смемо дозволити да нам униште ентитет, истакао је Милорад Додик.
У спомен подручју “Доња Градина” обележен је Дан сећања на жртве усташког злочина концентрационог логора Јасеновац и Доње Градине, одакле је поручено да се српске жртве не смеју заборавити.
Председник Србије Александар Вучић је, током обраћања на државној ценермонији, поручио да морамо да сачувамо наш народ од даљих сукоба и да морамо сачувати мир.
“Наше је да не угрожавајући било чије територијалне интегритете чувамо себе, да чувамо српски род, да се поносимо српским родом и да нам више нико никада, да не дозволимо да нам забране да се дичимо српским презименима – од личких и херцеговачких до оних из источне Србије, различитим, а истим, из српског рода”, рекао је Вучић.
Истакао је да морамо сачувати српски језик, ћирилично писмо, као и Српску православну цркву, коју би, како каже, свуда да деле.
“Да нам се никад више не понови да у Дубици од 1945. до 1952. немамо војника, јер су нам семе затрли у Козари. Морамо да сачувамо живот Србије и РС, наш највећи интерес, и поред све неправде коју нам наносе сваки дан, је да сачувамо мир и да имамо деце, која ће да знају да немамо никог другог, али имамо једни друге”, рекао је Вучић.
Поручио је свима у РС да имају Србију и српски народ, а ми у Србији имамо наш народ, у Српској, у другим државама.
Говорећи о злочинима у логору Јасеновац, навео је да се сваки пут запита зашто би неко урадио нешто тако страшно, али да никада не успе да пронађе објашење.
Председник је истакао да се о Јасеновцу и данас ћути.
“У Јасеновцу је страдало више Срба, Јевреја, Рома него што је свих нас заједно – и Срба, и Хрвата, и Бошњака, и свих осталих, него што је страдало на осталим стратиштима широм Југославије – од 1941. на овамо, о Балканском рату и да не говоримо. А ко данас о томе говори, ко је спреман да о томе говори? Говори ли се о томе на Западу, говори ли се о томе тамо где није нарочито популарно причати о злочинима над српским народом”, упитао је Вучић.
“Погледајте како последњих дана и недеља, када причају о поштовању међународног права, како мора да се чува територијални интегритет држава… Ако је та држава Србија, тада је богоугодно да газите територијални интегритет Србије, тада су сви који се залажу за територијални интегритет Србије људи прошлости, који воде у сукобе, иако никад ниједан сукоб нису изазвали и нису хтели ништа сем да међународно право важи и за њих као и за друге”, рекао је Вучић.
Констатовао је да се није тако говорило када је 19 најјачих земаља НАТО-а напало једну малену, много слабију Србију, која никога није напала, нити окупирала, нити погазила међународно право.
“И све то без дозволе Савета безбедности Уједињених нација. Тада када сте убијали српску децу, 82 њих, то нису била деца, они су били грешка, наша Милица, Бојана, Сања и остала деца били су колатерална штета. Кад се негде друго нешто дешава онда је то страшно, а када се то ради српској деци онда је богоугодно”, рекао је Вучић.
Поновио је да другима треба да опростимо, и према њиховим жртвама покажемо пијетет, иако они никада неће показати исти пијетет према нашим жртвама, јер се и по том питању разликујемо.
Указао је на то да морамо знати да нисмо довољно бројчано велики народ и да морамо да се сачувамо. Указао је на то да – ако не будемо сачували наш народ, неће сутра имати ко да прича о свој неправди, лицемерју и злочину.
Вучић је рекао да Срби желе да добра воља и оно што је најважније – мир, превладају над овим просторима. Међутим, додао је да је тешко поверовати у жеље оних који су убијали српски народ.
Нагласио је да су Јасеновац и његове јаме највећи српски град после Београда и зато је наша обавеза да о њему знамо све и објавимо све.
“Ако заборавимо наше жртве, не покажемо поштовање према туђим, с чим ћемо пред Милоша? Ми уз јунаштво морамо да негујемо и чојство, а чојства нема без памћења”, закључио је председник Србије.
Додик: Не можемо дозволити прекрајање РС
Српски члан председништва БиХ Милорад Додик рекао је да је ово једно од најтежих места где човек има да говори.
Страхопоштовње које имам према оном што се овде збило и туга од прича о страдањима доминирају мојом перцепцијом, истакао је Додик.
Овде је побијен срспки народ, зато што је православни, јер је неко сматрао да нас једну трећину треба раселити, трећину побити и трећину прекрстити, каже Додик.
Дошао сам да одам почаст жртвама, прецима, а уверен сам да нема довољно речи и молитве да то урадим, долазићу овде док год сам жив, рекао је Додик.
Према његовим речима, наш народ одваја се од других јер није хтео да изгуби слободу.
Без државе нема слободе, каже Додик и додаје да је тако настала РС. Драго нам је што Србију видимо све моћнију, Србија је епицентар регионалних дешавања и центар безбедности, мира и развоја, што смо чули од Вучића, напоменуо је Додик.
Не можемо да дозволити прекрајање Дејтонског споразума и прекрајање РС, подвукао је Додик.
Борићемо се за јединство српског народа, не смемо дозволити да нам униште ентитет, каже Додик и додаје да зато морамо бити заједно.
Важне догађаје у РС и Србији обележаваћемо заједно, закључио је Додик.
Цвијановић: Доња Градина место на којем је најтеже говорити
Председница Републике Српске Жељка Цвијановић рекла је, након парастоса и помена жртвама на гробном пољу “Храстови”, да је Доња Градина место на којем је најтеже говорити.
“Ово је место бола и тишине где се чула безнадежна вриска жена и плач деце. Убијање није било индустријско већ дивљачко”, рекла је Цвијановићева.
“Убијање није било индустријско, као у нацистичким логорима смрти, већ садистичко и дивљачко. Свака жртва била је суочена са личном, патолошком мржњом свог крвника”, рекла је председница РС.
Навела је да су једино у НДХ постојали логори за децу и да то довољно говори о, како каже, изопачености тог система и свирепости идеологије која је иза њега стајала.
“Није могуће пронаћи речи јер правна терминологија не може описатии бол и патњу жртава”, каже она.
Нагласила је да јасеновачке жртве никада не смеју постати број, нити “хладна статистика” јер су, како је рекла, сви они били нечија деца, браћа и сестре, очеви и мајке.
“Нису убијали бројеве, већ људска бића, чија је верска и национална припадност за злочинце била неопростива кривица”, рекла је председница РС.
Истакла је да су Република Српска и њене инстутуције данас једини гарант опстанка српског народа и да то, каже, није флоскула нити политичка фраза већ “историјски утемељена и прескупо плаћена лекција”.
Исак Херцог: Доња Градина сведок неизрецивог зла нациста
Доња Градина је сведок неизрецивог зла где су нацисти и њихови сарадници починили незапамћена зверства над Јеврејима, Србима, Ромима и другима, навео је председник Израела Исак Херцог у писму поводом Дана сећања на жртве НДХ у јасеновачким логорима који се данас обележава у Доњој Градини.
“Морамо учинити све што је у нашој моћи како би свет схватио докле неоснована мржња може да доведе уколико добри људи – људи од савести – одлуче да ћуте”, наводи се у писму Херцога које је прочитано на комеморативном скупу у Доњој Градини, којем присуствује државни врх Србије и Републике Српске.
Полагање венаца на гробно место “Тополе”
Обележавање Дана сећања почело је полагањем венаца на гробно место “Тополе”, а уследио је парастос и помен жртвама на гробном пољу “Храстови”.
Парастос српским жртвама служили су епископ бањалучки Јефрем и свештеници Српске православне цркве.
Помен јеврејским жртвама служио је главни рабин јеврејске заједнице у Србији Исак Асијел.
У сећање на ромске жртве усташког злочина, обратио се председник Светског парламента Рома Драгослав Ацковић, који је рекао да се данас молимо за све страдале, уз посебну захвалност што је Доња Градина једино место где Роми могу да се моле за своје жртве, на свом, ромском језику.
Доња Градина је највеће стратиште јасеновачких логора који је формиран августа 1941. непосредно по проглашњу Независне државе Хрватске.
У Јасеновцу и Доњој Градини убијено је више од 700.000 Срба, 80.000 Рома и 23.000 Јевреја, према подацима Међународне комисије за истину о тим логорима.
Међу страдалима за 1.337 дана постојања логора Јасеновац, било је скоро 20.000 деце.
„Српска стварност“
