21. 07. 2018.
Na dvodnevnom skupu pod pokroviteljstvom prestolonaslednika Aleksandra i princeze Katarine Karađorđević, uz prisustvo visokih zvaničnika države i uglednih javnih ličnosti, u beogradskom hotelu Hajat, prisustvovalo je više od 600 lekara iz Srbije i Republike Srpske i preko 70 lekara iz inostranstva iz više od 20 zemalja.
Prestolonaslenik Aleksandar Karađorđević otvorio je konferenciju, pozdravio učesnike i zahvalio što pružaju podršku humanitarnoj misiji njegove supruge princeze Katarine i njene Fondacije.
Учеснике је у име Министарства здравља и спреченог министра Златибора Лончара поздравио проф. др Владимир Ђукић, државни секретар Министарства здравља, и указао на велики допринос принцезе Катарине у повезивању српског здравства са светом и значај њених хуманитарних акција.
У име Лекарске коморе Србије директор др Милан Динић, је истакао значај оваквих стручних скупова за српску медицину и захвалност принцези Катарини на великом ангажовању да помогне унапређењу здравства Србије.
Учеснике су поздравили и проф. др Тања Јовановић, продекан Медицинског факултета у Београду, као и представници медицинских одбора хуманитарне организације Лајфлајн са разних страна света и чланови Краљевског медицинског борда.
Glavni domaćin Konferencije, princeza Katarina, izrazila je posebnu zahvalnost onima koji su došli iz dalekih zemalja, kao i onima koji pomažu srpsko zdravstvo i održavanje ovakvih manifestacija.
Potom je u nastavku, a i narednog dana, održano u nekoliko sala više zanimljivih stručnih sesija sa diskusijom, na kojima su učestvovali gosti iz sveta i učesnici iz Srbije.
Predavanja su bila iz različitih oblasti medicine, sa fokusom na oblasti ginekologije, sportske medicine, raka pluća, genetike, gojaznosti i dijabetesa, autizma, kardiologije i starenja. Svoja iskustva izneli su gosti iz Ročestera, Orlanda, Birmingema, Vurcburga, Blumingtona, NJujork.
Posebnu pažnju privuklo je predavanje prof. dr Save Nenića, subspecijaliste za intenzivnu negu, medicinske discipline koja kod nas gotovo da ne postoji, a u SAD, kako smo čuli, toj disciplini se posvećuje posebna pažnja, jer spsava ljudske živote i donosi uštede zdravstvenom sistemu koje se mere milijardama dolara. Profesor Nenić iz Orlanda na Floridi je jedan od vodećih svetskih eksperata u toj oblsti i nedavno ga je novosadski Medicinski fakultet u njegovom rodnom gradu izabrao za visiting profesora. Kao svetski ekspert u Americi, prof. Nenić se izborio i za poseban status u SAD, jer ima pravo na godišnji odmor od čak dva meseca. Ne zna se da li još neko u SAD kao lekar ima takvu privilegiju. To je bio zahtev dr Nenića, jer jedino na taj način može da leči nostalgiju i da dolazi više puta godišnje u svoju Srbiju. Prisustvovali smo i razgovoru u kome smo čuli predlog prof. dr Radana DŽodića, uglednog direktora Instituta za onkologiju, koji je profesora Nenića zamolio da lekarima Instituta održi predavanje na tu temu, što je prof. Nenić sa zadovoljstvom prihvatio.
Konferencija srpske medicinske dijaspore je bila prilika i za razgovor sa princezom Katarinom o njenoj humanitarnoj misiji, ali i vezama sa Amerikom, posebno Čikagom i našim lekarima u Americi.
Vaše Kraljevsko visočanstvo, već godinama pratimo Vaš humanitarni rad i sve je više onih koji shvataju koliko je Vaše delo veliko i značajno za srpski narod. Posebno to znaju naši lekari i oni koji brinu o zdravlju naroda?
Srpski lekari, ali i medicinske sestre su pravi heroji u Srbiji, jer u miru pomažu onima kojima je narušeno zdravlje i kojima je pomoć neophodna. Većina savesno i odgovorno obavlja svoj posao i ulažu ogromne napore da bez neophodne medicinske opreme pruže najbolje što se od njih očekuje. Ja im se svakodnevno divim za ono što ono čine za svoj narod i svaku priliku koristim da im kažem hvala za sve ono što čine. Ta moja velika ljubav prema zdravlju i ljudima me je opredelila da stvorim Fondaciju Lajflajn u Čikagu i evo već 25 godina pomažemo koliko možemo. Okupljamo ljude dobre volje i kontinuirano se bavimo humanitarnim radom. Prvu medicinsku opremu nabavili smo za Dečju kliniku u Tiršovoj ulici u Beogradu davne 1993-će godine i pomogli smo mnogim bolnicama i zdravstvenim ustanovama u Srbiji. Najviše pomažemo deci, jer su ona naša najveća radost i najsrećniji smo kada ih okupimo i ugostimo u našem domu.
Vaša Fondacija je nastala u Čikagu?
Da, od Čikaga je sve počelo. Čikago okuplja veliku srpsku zajednicu, a tu su i Srbi iz obližnjih gradova države Ilinois, kao i susednih država Viskonsin i Indijana. Mi tu imamo mnogo prijatelja, a među njima i veliki broj naših lekara. Svi su oni pomagali i zato nije bilo teško pokrenuti Fondaciju Life line. Naša humanitarna organizacija danas postoji i NJujorku, Torontu, Londonu i Grčkoj. Ponosni smo što smo stigli i do moje Grčke, ali ne samo zbog mene, jer sam Grkinja, nego i zbog mog supruga Aleksandra, koji je unuk grčkog kralja. Zato su nam Grci uvek pomagali. I Grci u Americi i Grci iz Grčke. Prijateljstvo naša dva naroda je ogromno. Zato Grci sve više pomažu i sve češće dolaze na naše skupove u Beogradu.
Ova Konferencija srpske medicinske dijaspore, koja se održava po deveti put, posebno je značajna, jer na njoj učestvuju naši istaknuti lekari iz dijaspore, sa raznih strana sveta i prenose nam najnovija svetska isustva iz sveta medicine?
Ovde dolazi naša medicinska elita iz sveta. To su lekari koji zauzimaju najistaknutije pozicije u svetskim medicinskim ustanovama, bilo da su direktori Klinika ili šefovi odeljenja ili da su istaknuti pojedinci koji su veoma cenjeni i zapaženi u svetu. Neki od njih su i istaknuti profesori na medicinskim fakultetima u svetu. Oni su inicijatori i sa sobom povedu i istaknute lekare iz sredina u kojima žive i rade. Ima ih najviše iz Amerike, a znamo da je američka medicina danas bez konkurencije vodeća u svetu. Mi moramo biti iskreni i reći da iako je naša medicina poslednjih godina napredovala i da imamo pojedince koji se izdvajaju i mogu meriti sa najboljima da naša medicina ipak znatno zaostaje za najrazvijenijim zemljama, a posebno za Amerikom. Zato se trudimo da pomognemo i da naši lekari odu na praksu u svet, na najprestižnije medicinske ustanove i da tamo ovladaju tim novim metodama i da se potom vrate Srbiju i da počnu da leče tim novim metodama. Takođe, dovodimo i poznate stručnjake iz sveta koji dolaze u Srbiju i prenose svoja iskustva kolegama u Srbiji.
Da čujemo i kavi su planovi u vremenu koje je pred nama?
Nastavićemo da nabavljamo savremenu medicinsku opremu za srpske bolnice. Nastavićemo da prenosimo iskustva iz medicine iz sveta našim lekarim, bilo što će naši istaknuti lekari iz dijaspore i njihovi prijatelji dolaziti u Srbiju i prenositi najnovija svetska iskustva u lečenju. Ili će naši lekari ići na specijalizaciju u svet. Za mene je najvažnije zdravlje srpskog naroda. Zdravlje se mora čuvati. Treba da naučimo narod da čuva ono što je najvrednije. Zato je važna preventiva. A ako se čovek već razboli treba mu pomoći da se najbrže i na najbolji način izleči. Moramo pomoći ljudima da se leče po najvišim svetskim standardima. Onima najteže obolelim treba pomoći da dostojanstveno provedu ostatak života. Posebno treba brinuti o starima i starima i bolesnima. Nema otpisanih. Svako ko je živ zaslužuje brigu o njemu. Tim ljudima treba dati puno nege i ljubavi zbog toga jer im je veoma teško. Srbiji su potrebna odeljenja za palijativnu negu, kakvo je nedavno dobila niška bolnica i naravno hospisi. Na tome će se naša Fondacija posebno angažovati. O tome ćemo govoriti i na našoj 10-toj Konferenciji medicinske dijaspore koju smo zakazali za 22. jun 2019, ovde u Beogradu. Očekujemo da naši lekari iz sveta počnu da se pripremaju za taj veliki dogadjaj, i neka taj datum uvrste u svoju agendu. Mi se za to već pripremamo, mi ih očekujemo.
Kako ljude podstaći da budu bolji, da ne budu sebični, da pomažu jedni druge…?
Humanost pomaže ljudima da se osećaju bolje. To govorim iz ličnog iskustva. Meni su tu ljubav preneli roditelji. Oni su bili filantropi. Razvili su u meni osećaj radosti davanja. O činjenju drugima posebno me je učila moja majka. Pomozi, dobro delo će te oplemeniti. Osećaćeš se bolje. I zaista je tako. LJudi treba da pomažu jedni drugima i tako će biti svima bolje. Ja to odlično znam i zato apelijem da i drugi budu takvi. Posebno treba biti pažljiv prema bolesnima. Moja majka je često govorila: Ako ti je prijatelj bolestan ili je u bolnici, a ti nemaš vremena da ga posetiš, upitaj se šta nije u redu sa tobom. Zato budimo dobri i ljubazni prema drugima i pomažimo koliko možemo!
Ekipa „Srpske stvarnosti“
