Govoreći o Kosmetu Patrijarh srpski gospodin Irinej uputio apel za očuvanje svete srpske zemlje. Poziv za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije stigao je i od monaštva i sveštenstva Eparhije raško-prizrenske
Sila, kaže narod, uzme i zemlje i gradove, ako hoće da uzme – neka ga okupiraju, uzmu, ali mi ne smemo nikako dati svoju svetu zemlju jer narod kaže: „Ono što se silom uzme, na neki način se i vrati, a za to imamo dokaza kod naroda jevrejskog koji je 2.000 godina čekao da se vrati u Jerusalim i vratio se”, poručio je patrijarh Irinej u besedi koju je održao u nedelju, na Preobraženje, u crkvi na beogradskom Vidikovcu.
Patrijarh Irinej je tom prilikom naglasio da „ne može da ne progovori nekoliko reči o našem Kosovu, o našoj blagoslovenoj zemlji, o našem Jerusalimu, koji je ugrožen više nego ikada u svojoj istoriji”. Govoreći o Kosmetu, kako je naglasio našoj blagoslovenoj zemlji, koji je ugrožen više nego ikada u svojoj istoriji, Patrijarh Irinej je tom prilikom ukazao da ima mnogo mudrih ljudi koji govore i misle da se još dešavaju velika previranja u ovome svetu i da to pitanje ne smemo nikada tako brzo da rešimo nego da se borimo da ga sačuvamo, „pa ako ga, ne daj Bože, izgubimo, da se borimo da ga vratimo”. Patrijarh je, prenosi Sputnjik, naglasio i da ne možemo nikada dozvoliti da Kosovo bude nečija druga zemlja, „a pogotovo naroda koji je godinama i vekovima uništavao svetinje naše na Kosovu i Metohiji. I oni danas treba da budu čuvari njihovi”.
Zaključujući preobražensku besedu, poglavar SPC je pozvao vernike da se zajedno „pomole Gospodu da Gospod učini kod onih koji odlučuju, koji kroje kapu narodima i ljudima, da Kosovo ostane srpsko kao što je to vazda bilo”, jer „ne smemo nikada dozvoliti da ga nekome predamo”.
Poziv za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije stigao je i od monaštva i sveštenstva Eparhije raško-prizrenske. Igumani i igumanije 20 manastira, u kojima, kako se navodi, danas ima 120 monaha i monahinja, kao i 70 parohijskih sveštenika i sveštenoslužitelja, potpisali su apel kojim, kažu, iskazuju „najdublju odanost Svetom arhijerejskom Saboru Srpske pravoslavne crkve, koji je u maju ove godine izneo jasan i nedvosmislen stav o južnoj srpskoj pokrajini”.
U apelu se, između ostalog, ističe da je KiM sa svojih hiljadu i petsto srpskih pravoslavnih hrišćanskih manastira, crkava, zadužbina i spomenika srpske kulture neotuđivi deo Srbije, kao i da „očuvanje ovog dela naše zemlje nije pitanje ni nacionalne ideologije ili mitologije, niti, štaviše, samo teritorije, već predstavlja samu srž našeg crkveno-narodnog bića i postojanja”. Stav monaštva i sveštenstva je i da očuvanje Kosova i Metohije kao integralnog dela Srbije, po svim međunarodnim standardima, a ujedno, u skladu sa Ustavom Republike Srbije i sa Rezolucijom 1244 UN, „ne znači konfrontaciju sa svetom, već upravo afirmaciju stava da se bez osnovnih prava i sloboda jednog naroda, njegovog identiteta, duhovnosti i kulture ne može naći stabilno dugoročno rešenje”.
Eventualnom podelom, razmenom teritorije ili „razgraničenjem između Srba i Albanaca” na suverenoj teritoriji Srbije, kako se ističe, najveći deo našeg naroda na KiM „automatski bi bio ostavljen na milost i nemilost onima koji ni do sada nisu pokazivali spremnost da poštuju naša prava”. U takvom nemilom razvoju događaja, upozorava se, postoji velika opasnost da budemo izloženi pogromu sličnom onom iz marta 2004. ili da pod pritiskom i tihim terorom budemo prisiljeni na egzodus.
Na „najviše predstavnike Republike Srbije, kao i međunarodne predstavnike”, apeluje se da se „našem sveštenstvu, monaštvu i vernom narodu na Kosovu i Metohiji” omogući opstanak i miran život, da se sačuvaju drevne svetinje i samim tim obezbedi vekovni kontinuitet postojanja Srpske crkve na ovom prostoru. Apel, kažu njegovi potpisnici, među kojima su iguman Visokih Dečana arhimandrit Sava, iguman Sopoćana arhimandrit Teoktist, iguman Đurđevih stupova jeromonah Gavrilo, igumanija Gračanice Stefanida, igumanija Pećke patrijaršije Haritina, ne predstavlja mešanje u politiku, „već je pre svega glasan vapaj onih koji, živeći na Kosovu i Metohiji, i pred Bogom i sopstvenom savešću imaju odgovornost prema vernom narodu, sa kojim činimo živu Crkvu”.
Sabor SPC, na čije se stavove pozivaju potpisnici apela, uputio je iz Pećke patrijaršije poruku „domaćoj i svetskoj javnosti”, u kojoj se, između ostalog, kaže da se „prosperitet Srbije ne može graditi na dezintegraciji onoga što predstavlja kamen temeljac njenog identiteta i njene istorije i državnosti”. Članovi Sabora izrazili su nadu da će se problem rešiti „isključivo mirnim putem, na načelima pravde i prava”. Navodi se i da „bez saglasnosti Srbije i Saveta bezbednosti UN i bez konsenzusa svih evropskih zemalja (među kojima čak pet članica EU ne priznaje nezavisnost Kosova) ova situacija ne može biti nasilno promenjena i pored svih političkih pritisaka sa kojima se suočavaju kako Srbija, tako i pojedine druge zemlje koje ne priznaju ’nezavisno’ Kosovo”.
Sabor smatra i da ideja o podeli KiM „ne bi bila ništa drugo do priznavanje nezavisne države Kosovo i poklanjanje najvećeg dela teritorije pokrajine”, a u „svetskoj istoriji nema primera da neki narod u miru, dve decenije posle oružanog sukoba, daje svoje za svoje”.
