- 09. 2021.
Историчар, академик Василије Крестић, сматра да је важно што је постигнут договор о изградњи меморијалног центра у Доњој Градини посвећеног жртвама усташког логора Јасеновац и свим српским жртвама у протеклим ратовима и истиче да та одлука треба да буде почетак интензивног научног истраживања да се, како каже, више не би лицитирало о броју страдалих у том злогласном логору и умањивали ти подаци.
Крестић каже за Танјуг да је тај ”озбиљан посао”’у нашој дневној политици дуго био занемарен и скрајнут и да га радује што су Српска православна црква и држава Србија, али и Република Српска, донеле одлуку да се подигне меморијални центар.
”То је одавно требало урадити и та одлука треба да буде почетак интензивног истраживања локалитета где се зна да има затрпаних жртава. Треба спровести стручна и научна истраживања да се више не би нагађало и којешта говорило о томе колико је жртава било у Јасеновцу него да се, колико год је више могуће, приближимо рационалној цифри”, наглашава Крестић.
Сматра да не треба занемаривати ”постојеће и уверљиве” податке о жртвама јасеновачког логора попут сведочанстава многих немачких званичника из периода Другог светског рата који су, каже, давали своје оцене и процене о броју жртава.
Према његовим речима, треба узети у обзир оно што је, рецимо, писао немачки генерал Глез фон Хорстенау, који је од 1941. до 1944. обављао дужност немачког опуномоћеног генерала у Загребу и који је у својим мемоарима писао о усташким злоделима над Србима у НДХ, као и записе Хермана Нојбахера, спецјалног изасланика за Балкан у министарству спољних послова Трећег рајха, који је процењивао да је у НДХ убијено више од 750.000 Срба.
”Сада су се нашли неки историчари који по сваку цену желе да умање тај број жртава без адекватних података. Надам се да ће овом одлуком кренути у том правцу да више нема нагађања него да се врше озбиљна, научна изучавања јер је очигледно неком стало да број жртава смањи”, наводи Крестић.
Напомиње да број жртава не може и не сме бити повећаван без доказа, али и да се не може смањивати нити се, како каже, може препустити, како каже, појединим такозваним стручњацима да нагађају и лицитирају да ли је било 80.000-90.000 или 4.000- 5.000 како се износи у последње време.
Крестић подсећа да је државна комисија 1945.године извршила истраживања на терену и да је проценила да је најмање између 500.000 и 600.000 жртава страдало у Јасеновцу, али да се никада неће моћи да утврди тачан број.
”Има вазда тих доказа. Не могу да се изјасним ни за једну од тих цифара јер не желим да нагађам, није ми стало ни да умањем нити да повећавам број жртава, али морамо да водимо рачуна о тим бројним изворима и изјавама аутентичних сведока”, каже Крестић.
Сматра да се утврђивање о броју јасеновачких жртава не може препустити појединачним рачунањима као што се, каже, чини у последње време и крајње ненаучно покушава лицитирати са цифрама и изјавама преживелих логораша.
”Свашта се чини да се умањи број, а заборавља се, занемарују се и намерно избегавају цифре које су прихватљивије и о којима треба водити рачуна. Дошло се до тога да се сада лицитира о бројевима жртава, јер се није на време извршило проучавање тог толико значајног питања”, наводи академик.
Разлоге за то што се после 80 година од оснивања логора у Јасеновцу не зна тачан број жртава Крестић, пре свега, види у грађењу и неговању ”братства и јединства” у комунистичкој Југославији због чега је, каже, требало прећутати и умањити број злочина.
”Међутим, бесмислено је што је после распада те земље и нова власт зазирала од некога и није јој било стало да се то питање испита на строго научним основама. Српске жртве се користе за поткосуривање политичких интереса, а ниједан народ, који је страдао попут српског, не поиграва се тако својим жртвама”, наводи Крестић.
„Српска стварност“
