- 04. 2022.
Хришћански верници који време рачунају по Грегоријанском календару прослављају данас Ускрс, највећи и најстарији хришћански празник који се слави у спомен на Христово ускрснуће, његову победу над смрћу и над грехом.
Црквена учења казују да је Исус распет у петак, суботу је прележао у гробу, у Јосифовом врту, док се у недељу зором осетио снажан земљотрес и анђео Божји слетео је на гроб. Стражари који су чували гроб, у страху су попадали као мртви, а Исус је васкрсао.
На Ускрс је, према веровању, прво Марија Магдалена срела Христа, а потом се он указао и својим ученицима. Само ученик Тома, који је био одсутан, није одмах поверовао да је Христос ускрснуо, па је морао лично да се увери. Одатле је потекла у народу узречица: „Неверни Тома“.
Према одлукама Никејског сабора 325. године, које до данас поштују све православне цркве, Васкрс треба славити у првој недељи пуног месеца после пролећне равнодневице, али обавезно после јеврејске Пасхе.
Васкрс може бити у размаку од 35 дана, најраније 4. априла, а најкасније 8. маја по јулијанском календару. По грегоријанском календару, то је период од 22. марта до 25. априла. Због тога је Васкрс покретан празник и празнује се три дана.
Римокатоличка црква је тај принцип напустила 1583. године, увела је одређене модификације у односу на принцип Никејског сабора, а то су прихватиле, тачније наследиле, протестантске заједнице.
За овај празник везује се обичај даривања јајима. Јаје је симбол обнављања природе и живота, што симболише Исусов излазак из гроба и поновно рађање. Прво обојено јаје, које је по правилу црвене боје, сматра се „чуваркућом“, односно заштитником куће и здравља.
Српска православна црква, која време мери по старом, јулијанском календару прославиће Ускрс ове године 24. априла.
Надбискуп београдски Станислав Хочевар упозорио је у Ускршњој посланици, све оне који се задовољавају само материјалним поседовањем и уживањем, да ће њихово „краљевство“ бити кратког даха.
Према његовим речима, краљевство које треба тражити „јесте Исус Христ, једини мост, једини прелаз и јединствени пут из несигурности у сигурност, из ограничености у неограниченост, из пролазног у непролазно“ и све што је за живот потребно.
Уз поздрав „Христос васкресе Ваистину васкресе“, он је свима „од свег срца пожелео срећан и благословљен Ускрс“.
Надбискуп Хочевар је у писму Ускрс честитао поглавару Српске православне цркве патријарху Порфирију са жељом да „радост наступајућег Васкрса испуни душу сваког хришћанина“.
Данас, Хочевар служи ускршњу мису у београдској катедрали Узнесења Блажене Девице Марије и поподне, у Цркви Криста Краља.
„Српска стварност“
