- 0 05. 2019.
Може ли се Западни Балкан приближити Западу ако се власти декларативно залажу за чланство у ЕУ и НАТО-у, док у пракси показују супротно и колики је простор отворен за западне ривале у региону? То је била једна од тема на панелу “Западни Балкан: Управљање изазовима” на Универзитету Џонс Хопкинс у Вашингтону, на којем су учестовали експерти из САД и Европе, као и припадници цивилног сектора из региона.
Договор са Грчком није само потврдио западну оријентацију Македоније, већ и показао да промене морају да воде локални лидери. Што није случај у осталим земљама чије власти ипак имају подршку Запада, упозорио је професор Универзитета у Грацу Флоријан Бибер.
“Главни проблем су недемократске владе које не желе искрено да земље уведу у ЕУ и НАТО, иако говоре да то желе. Нису заинтересоване за придруживање Западу у смислу владавине права и добросуседсих односа. То се види на примеру Србије и Косова чији лидери говоре о томе колико се међусобно мрзе и то истичу као добру ствар.”
Професор Универзитета Џонс Хопкинс у Вашингтону Данијел Сервер ипак сматра да се мора узети у обзир и какве су алтернативе актуелним властима у региону.
“САД и ЕУ би подржале одрживу алтернативу власти, али је проблем то што је у Србији опозиција састављена од различитих група, од којих су неке веома спорне. У Црној Гори се опозиција противи чластву у НАТО-у, а опозиција на Косову се противи независности и жели припајање Албанији”
Погрешно је опозицију у Србији сматрати недемократском, рекао је Срђан Цвијић из Фонда за отворено друштво и констатовао да власт има те карактеристике упркос европској оријентацији.
“Рушење свих независних институција корак по корак, апсолутно потпуни недостатак медијских слобода и што је најгоре у свему поларизација друштва која произилази из неспремности власти да се упусти у дијалог са грађанима и опозицијом”
Иако је Црна Гора пуноправна чланица НАТО-а и највише од свих је одмакла у преговорима са ЕУ – на протестима се траже слободни избори и владавина права.
“То што је Црна Гора одмакла у процесу евроатлантских интеграција не одражава се на стање владавине права. Све што смо у том процесу постигли односи се на велики број закона, стратегија, технички је напредак, нема суштинског напретка, та унапређена регулатива нема никакве резултате у пракси”, каже Јована Маровић из организације “Политикон” из Црне Горе.
Одсуство западног утицаја оставља простор Кини и Русији – са којима локалне власти не одбијају сарадњу, закључује Синиша Вуковић са Универзитета Џонс Хопкинс.
“Док год постоји нека врста амбивалентности у друштву, међу политичким елитама, да могу флертовати са тим нуспојавама сарадње са трећим странама на уштрб јачања владавине права, законитости одређених одлука и уопште либералнодемократских тежњи – то је оно што заиста не оставља утисак да су они искрено намерили да иду ка Западу и његовим вредностима”
На панелу је закључено да је потребно да са Запада дође и јаснија критика на рачун власти на Западном Балкану.
„Српска стварност“ / ВОА /
