- 01. 2020.
Новоусвојени црногорски Закон о слободи вероисповести, који је узбуркао јавност и у Црној Гори и у региону, јер прети одузимањем имовине црквених непокретности од Српске православне цркве у корист црногорске државе, могао би да буде оспорен пред Уставним судом Црне Горе, али и пред Европским судом за људска права, сматрају правни стручњаци.
Будући да право на имовину гарантује Конвенција Савета Европе о људским правима, то значи да би СПЦ, уколико пред Уставним судом Црне Горе не добије задовољење права на имовину, могла да се обрати Европском суду за људска права у Стразбуру.
Црна Гора покушава да прогласи својом културном баштином нешто што је вековима била заједничка верска баштина православне цркве, те да очекује да се ограничавање права СПЦ на имовину нађе најпре под лупом судских органа у Црној Гори, а потом пред Европским судом.
Европски суд има веома богату праксу која се тиче повреде права на имовину и посебно је осетљив на свако њено ограничавање. Отуда би се могла очекивати јасна и брза одлука. Пракса то само потврђује на примеру покушаја грчке државе која је желела да присвоји осам манастира.
У односу на критеријуме које примењује Европски суд за људска права очекује се да ће, Европски суд стати на становиште да је дошло до мешања државе у право на имовину апликанта – речено је у анкети коју је спровео Танјуг прикупљајући миђљења еминентних праних експерата.
„Српска стварност“
