Mesto za reklamu
  1. 0 02. 2020.

Скупштина Косова изгласала је  нову владу коју ће предводити лидер Самоопредељења Аљбин Курти. Нова влада имаће 15 министарстава, од којих су два припала Српској листи. Вјоса Османи из ДСК изабрана је за нову председницу косовске скупштине. Курти најавио да је спреман да води дијалог са Београдом.  

Гласање је уследило након целодневних говора, углавном посланика из редова сада већ опозиције, партије које су до сада биле на власти.

Критике су се углавном односиле на самог Куртија, због обећања да ће његова влада имати 12 министарства, а има 15, због његових ранијих критика на рачун заставе и химне, због његовог деловања док је био у опозицији и др.

Заменица председнице Скупштине Арберије Нагавци, која је председавала седницом, затражила је од Српске листе подршку за двојицу министра из редова српске заједнице, који нису посланици Српске листе. Свих десет посланика је подржало Далибора Јевтића и Ивана Милојевића.

Пресудни гласови били су гласови мањинских посланика из несрпске заједнице, односно гласови бошњачких, турских, ромских, египћанских посланика из мултиетничке парламентарне групе Шест плус.

Покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова у недељу (2. фебруар) су потписали споразум о заједничкој влади што је отворило пут њеном формирању.

Курти је раније 3. фебруара, представљајући програм и састав нове Владе, рекао да су реципрочне трговинске, економске и политичке мере Србији, као и наставак дијалога неки од циљева будуће Владе Косова.

На основу коалиционог споразума са Демократским савезом Косова (ДСК) Исе Мустафе, потписаним у недељу, Курти је представио програм будуће владе.

Пре гласања, у свом експозеу најавио је да ће се нова влада залагати за ред, закон и безбедност, да ће радити на припремама за унапређење Косовских снага безбедности у војску, увести обавезан војни рок од три месеца, те најавио провере у полицији, тужилаштву, царини и осталим агенцијама.

Казао је да ће будућа влада радити на кажњавању ратних злочина тако што ће усвојити потребно законодавство о ратним злочинима, геноциду и злочинима против човечности. Такође је најавио и формирање Института за ратне злочине.

Курти је обећао реформе и у образованом систему како би га унапредио, као и повећање буџета за здравство. Такође је рекао да ће његова влада штедети јавни новац, подржавати мала и средња предузећа, бранити раднике и формирати Развојни фонд чија ће основа бити приватизациони фондови. Додао је да ће буџет Косова у његовом мандату достићи вредност од три милијарде еура.

Најавио је да ће реорганизовати шему пољопривредних субвенција и грантова, да ће нова влада нудити сталне обуке за наставно особље, да ће посебан приоритет бити третирање загађеног ваздуха.

Бриселски споразум потписали су марта 2013. тадашњи премијер Сбије Ивица Дачић и тадашњи премијер Косова Хашим Тачи (Хасхим Тхаци), уз посредовања тадашње шефице европске дипломатије Кетрин Ештон (Цатхерине Асхтон)

Истакао је да ће Србији увести реципрочне трговинске, економске и политичке мере и изразио спремност да настави дијалог о нормализацији односа, најављујући формирање једне свеобухватне екипе у политичком, етничком, друштвеном и професионалном смислу за тај процес.

“Не сматрам да сам најпаметнији, свезнајући ни најхрабрији у овој држави. Тај сам ко сам јер сам заједно са другима. Ових дана навршава се 23 године активности у политици. Данас сам овде пред вама 23 године као опозиционар. Дели ме само једно ваше гласање од окончања моје политичке каријере каква је била до сада. Они који су ме волели као опозиционара, верујем да треба да ме воле сада и као део власти, они који ме нису волели као опозиционара, имају шансу да ми окончају каријеру”, казао је Курти на крају свог обрећања.

На основу владајућег програма Самоопредељења и Демократског савеза Косова дијалог са Србијом водиће премијер на основу уставног мандата, и то о билатералним односима, укључујући питање несталих, ратне одштете, окупације и сукцесије бивше Социјалистичке Федеративне Републике Југославије (СФРЈ).

На основу програма предвиђена је и скупштинска резолуција, односно платформа за дијалог о принципима на основу којих би дијалог треба да се одвија.

Наводи се и да дијалог не може да се води о питањима као што су територијални интегритет, суверенитет земље, унутрашња регулација и функционалност земље, унитарни карактер или стварање треће власти за насеља са српским становништвом. Такође се предвиђа ревизија и примена досадашњих споразума.

Вјоса Османи председница скупштине

Вјоса Османи изабрана је за нову председницу косовске скупштине.

Османи на ту функцију долази на основу коалиционог споразума ДСК и Самоопредељења, пошто је Глаук Коњуфца, који је првобитно изабран за председника скупштине, био принуђен да поднесе оставку.

Ко је ко у предложеном Куртијевом кабинету

Курти је представио и састав нове владе:

Заменици премијера – Авдулах Хоти (ДСК) и Хаки Абази (ПС)

Министарка правде – Аљбуљена Хаџиу (Албулена Хаxхиу – ПС)

Министар спољних послова и дијаспоре – Гљаук Коњуфца (Глаук Коњуфца – ПС)

Министар финансија и трансфера –Бесник Бисљими (Бесник Бислими – ПС)

Министар здравства – Арбен Витиа (ПС)

Министар европских интеграција – Бљерим Река (Блерим Река – ПС)

Министар економије, рада и стратешких инвестиција – Розета Хајдари (ПС)

Министар унутрашњих послова и јавне управе – Агим Вељиу (Агим Велиу – ДСК)

Министар одбране – Антон Ћуни (Антон Qуни – ДСК)

Министар пољопривреде, шумарства и руралног развоја – Бесиан Мустафа (ДСК)

Министарка образовања, науке, технологије и иновација – Хикмете Бајрами (Хyкмете      Бајрами – ДСК)

Министарка културе, омладине и спорта – Вљора Думоши (Влора Думосхи – ДСК)

Министар инфраструктуре и животне средине – Љумир Абдиђику (Лумир Абдиxхику – ДСК)

Министар за администрацију локалне самоуправе – Емилија Реџепи (Нова демократска странка – испред бошњачке заједнице)

Министар за заједнице и повратак – Далибор Јевтић (Српска листа)

Министар регионалног развоја – Иван Милојевић (Српска листа)

Расправа у Скупштини

Након што је представио експозе и састав владе, уследила је и расправа у Скупштини.

Шефови посланичких група покрета Самоопредељење и Демократског савеза Косова позвали су присутне посланике да гласају за нову Куртијеву владу, док су представници опозиције критиковали досадашње деловање Аљбина Куртија.

Бедри Хамза из Демократске партије Косова (ДПК) рекао је да његова партија не верује Куртијевим обећањима а против се изјаснила и Теута Хаџиу (Хаxхиу) из Алијансе за будућност Косова.

Председник ДПК Кадри Весељи (Кадри Весели) је рекао да постоје две истине о Косову и Аљбину Куртију. Скренуо је пажњу на то што се Аљбин Курти није борио против Србије за време рата, док се “борио у миру наспрам слободне државе Косово”. Казао је да Курти не признаје, не осећа Косово, а нити планира да живи у њему. Истакао да је протествовао против свега доброг на Косову. Најавио је да “од данас више нећемо да ћутимо”.

Фатмир Љимај (Фатмир Лимај) из Иницијативе за Косово поручио је Куртију да почне да ради у корист државе. Казао је да Курти има пуно посла у промени од опозиционара до некога ко је на власти, додајући да његово опозиционарство није за похвалу.

“Заборави да можеш да постигнеш неки споразум са Србијом против Косова. Нисмо допустили Хашиму (председник Косова, Хашим Тачи), нећемо ни теби”, поручио му је Љимај.

ДПК, Алијанса за будућност Косова и Иницијатива за Косово били су на власти до избора, 6. октобра 2019. године. ДПК је била на власти од проглашења независности 2008. године.

За Владу потребан 61 глас

За изгласавање Владе потребан је 61 од 120 гласова у Скупштини Косова. Покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова укупно имају 58 посланика. Српска листа која има 10 посланичких мандата изјаснила се да неће подржати Куртијеву владу, јер, како су образложили, “верују само Београду”.

Посланичка група Шест плус која окупља посланике из мањинских (несрпских) заједница рекла је да ће подржати Куртијеву владу.

Иначе, четири месеца од превремених парламентарних избора, Покрет Самоопредељење и Демократски савез Косова коначно су постигли споразум о заједничкој владавини. Преговори о расподели одговорности трајали су најдуже, а договор је постигнут дан пре гласања у Скупштини.

На самом крају обе партије направиле су компромис – Покрет Самоопредељење је на захтев Демократског савеза Косова (ДСК) пристао да место председника Скупштине, на које је у децембру изабран посланик Самоопредељења Гљаук Коњуфца (Глаук Коњуфца) – уступи ДСК-у. Како је Курти изјавио, Коњуфца прелази у извршну власт. ДСК је, с друге стране, пристао да из договора о власти изостане позиција председника државе, која ће остати упражњена 2021. Лидери две партије ће се о томе договорити у одговарајуће време.

На основу споразума о формирању власти, нова влада Косова имаће два заменика премијера, 15 министарства, што је за шест мање од претходне владе. Самоопредељење и ДСК руководиће са по шест министарства, а три ће припасти мањинским заједницама, како је Уставом и предвиђено. Ранији план је био да нова влада има 12 министарства.

За разлику од дугих разговора о расподели функција, Самоопредељење и ДСК били су продуктивнији по питању владајућег програма. Две партије су се, након неколико састанака, 7. новембра сложиле на око 30 страница о програмским питањима као што су економски развој, образовање, здравство, социјална политика, култура, спорт, питање дијаспоре, енергетике и др. Најавили су да ће одмах да крену са реформама.

Ове две партије назвале су своју коалицију ‘коалицијом наде’, наводећи да су грађани 6. октобра 2019. на изборима гласали за промену, а интерес за заједничком владом изразили су још у предизборној кампањи. Иначе, досадашње владајуће партије Демократска партија Косова, Алијанса за будућност Косова, Иницијатива за Косово, најавиле су одлазак у опозицију.

„Српска стварност“ / КоССев /

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here