- 02. 2020.
Недавно је аутор текста који је пред вама писао о томе како је коначно на помолу решење дугогодишњег проблема у вези са Српском кућом, тачније Музејем “Свети Сава” у Чикагу, легатом који су српској заједници на старање поверили краљеви официри који су се после рата настанили у овом делу Америке.
Наиме, на састанку представника српских удружења и медија којим је у цркви Светог васкрсења председавао Његово преосвештенство Епископ новограчаничко-средњезападноамерички Лонгин, присутни су обавештени о доброј вољи председника Управе (Борда) Музеја “Свети Сава” Жике Павловића да са са српском заједницом разговара о судбини ове културне установе.
Састанак представника Српских удружења и СПЦ
У Писму о намерама српска удружења и Епархија СПЦ обавезују се да ће преузети бригу над Музејем, измирити све финансијске обавезе према банци и повериоцима, пре свега поменутом Жики Павловићу, те даље учинити све да консолидују ову установу, омасове њено чланство, реновирају руинирану зграду (која је у међувремену поплављена!) и обнове њен рад – на добробит свих Срба у региону.
Након поменутог састанка изабрани су представници Радне групе за транзицију Музеја, који су по договору су ступили у контакт са представницима Музеја и Жиком Павловићем, а као резултат тога уследило је “Писмо о намерама” које је, после консултација са адвокатима, званично послато председнику и Управи Музеја.
У Писму се српска удружења и Епархија СПЦ обавезују да ће преузети бригу над Музејем, измирити све финансијске обавезе према банци и повериоцима, пре свега поменутом Жики Павловићу, те даље учинити све да консолидују ову установу, омасове њено чланство, реновирају руинирану зграду (која је у међувремену поплављена!) и обнове њен рад – на добробит свих Срба у региону.
Међутим, када се чинило да је договор на дохват руке, искрсао се проблем. Личне природе, наравно. Један од чланова Управе, Горан Веселиновић, одбацио је ову идеју и побунио се против најаве да би Српска кућа могла бити поверена на управљање српској заједници, а под покровитељством цркве, која би убудуће водила рачуна да објекат не буде отуђен.
Веселиновић је, како сазнајемо, након што је у медијима видео вест о састанку и ономе што је на њему речено, тражио од Павловића објашњење и запретио да неће поднети оставку на своју функцију.
А затим је, без сагласности осталих чланова Управе (о чему смо накнадно информисани) и противно Статуту Музеја, у свом месечнику “Balkan City Magazine“ објавио непотписани памфлет-текст-позив у коме ултимативно тражи изјашњавање чланова Музеја о томе да ли зграду Музеја треба продати или у њој отворити Старачки дом (?!)
Да подсетимо, Веселиновић је у прошлом броју свог магазина већ објавио један сличан текст, али је након критичког осврта објављеног у „Serbian Times“, из првобитне верзије избацио неке бесмислице и полуписмене формулације.
То, међутим, не значи да нови текст не обилује нелогичностима. Да не помињемо бити или не бити тон којим се Веселиновић обраћа у тексту који није имао храбрости ни да потпише. Такође, ваља истаћи да је, у односу на претходни текст, промењен је и “рок” који Веселиновић даје члановима Музеја за изјашњавање, па је уместо 31.јануара нови “Д даy” сада 29.фебруар текуће године.
Осим што није јасно који од два Веселиновића не говори истину, онај из јануарског броја или овај фебруарски, поставља се питање са којим правом и овлашћењима овај човек излази пред јавност. Према нашим сазнањима, није имао подршку Управе за објављивање овог текста, што говори да га је објавио на своју руку.
Ова ситуација само показује да је оправдана била бојазан да су поједини чланови Управе протеклих година намерно опструирали рад Музеја не би ли га довели у што лошију и на крају безизлазну ситуацију из које је једино решење – продаја. А после те продаје би, лако је претпоставити, уследио лов у мутном, у коме би било тешко исконтролисати токове новца.
Уколико Веселиновић, као што многи закључују, покушава да објавама у свом листу фингира Закон и направи привид да је на регуларан начин обавестио чланове Музеја и припаднике локалне српске заједнице у вези једног овако важног питања, вара се. Наиме, за такво нешто мораће да пронађе неки озбиљнији медиј, јер тираж од свега пар стотина примерака, у колико штампа „Balkan Cizy Magazine“ , није довољан да покрије заинтересовану циљну групу, која у овом случају износи неколико стотина хиљада људи, припадника српске дијаспоре са ових простора.
Ова ситуација само показује да је оправдана била бојазан да су поједини чланови Управе протеклих година намерно опструирали рад Музеја не би ли га довели у што лошију и на крају безизлазну ситуацију из које је једино решење – продаја. А после те продаје би, лако је претпоставити, уследио лов у мутном, у коме би било тешко исконтролисати токове новца.
Осим Веселиновића, како дознајемо, оваквом исходу се надају и још неки чланови Музеја који су Жики Павловићу жестоко замерили што је ступио у контакт и почео преговоре са српском заједницом и СПЦ.
У целој тој причи би као параван требала да послужи крајње неозбиљна “пословна понуда” члановима Музеја да инвестирају у некакав Старачки дом, за чије је покретање потребан озбиљан новац, претпоставља се неколико милиона долара, које чланови Музеја сигурно немају. Веселиновић то зна, али свеједно не одустаје од “понуде”, да би касније имао чиме да оправда планирану продају Музеја. У стилу “понуђени сте, нисте прихватили, идемо са опцијом Б”. Која је за њега, очигледно одувек била опција “А”.
Жика Павловић, председник Музеја “Свети Сава”
Осим Веселиновића, како дознајемо, оваквом исходу се надају и још неки чланови Музеја који су Жики Павловићу жестоко замерили што је ступио у контакт са српском заједницом са намером да нађе решење за дугогодишњу пат позицију у којој се Музеј налази.
Оваквим понашањем члана Управе Музеја “Свети Сава” Горана Веселиновића озбиљно је угрожен опстанак Музеја “Свети Сава”, с обзиром на врло кратак рок у којем би банци требало измирити кредитне обавезе. Наиме, уколико рата не буде уплаћена најкасније до 31.марта, зграда Музеја прећи ће у власништво банке, а Срби из Чикага и околине ће дефинитивно изгубити своју једину културну институцију.
Чланови Радне групе за транзицију Музеја, састављене од представника српских удружења и Српске православне цркве, као и цела српска зеједница Чикага и околине, очекује и верује да ће Жика Павловића и остали чланови Управе, који су показали добру вољу за преговоре и проналажење излаза из ове кризе, успети да реше овај проблем пре него што буде касно.
„Српска стварност“ / Пише: Антоније Ковачевић Фото: Горан Пикула/Саша Лукић /
