- 11. 2019.
Око 450.000 Срба живи у Немачкој, 100.000 више него што их је у Аустрији и 200.000 више него у Швајцарској. Годишње их у просеку у Немачку оде око 25.000 . Да ли ће овај број бити већи или мањи од 1. марта наредне године када на снагу стипа нови закон за одлазак грађана Западног Балкана у Немачку, још је рано проценити, али оно што је извесно јесте да ће прописи донети и олакшице и ограничења.
Према подацима Министарства унутрашњих послова Немачке, у 2015. години у Немачку је отишло 24.616 Срба, а годину дана касније 33.000. Овај број знатно је већи уколико се зна да велики број грађана у Србији има хрватски пасош и да у Немачку одлазе из Хрватске, одакле се годишње у Немачку исели око 50.000 људи. Процене су да је пут Немачке од 2000. године из Србије отишло више од 200.000 грађана, пише Блиц.
Грађани Србије у Немачкој углавном живе у индустријски моћним покрајинама – Северној Рајни-Вестфалији, Баварској, Баден-Виртембергу, Хесену, Берлину, Хамбургу… Најчешће раде у грађевинарству, угоститељству и у производњи, али и у здравству, металној индустрији, пољопривреди, као и на услугама чишћења… До посла долазе преко познаника, а најчешће преко рођака који су се у Немачкој “обрели” много раније. Они им у почетку, док се не снађу и не добију две, три плате, врло често дају и смештај.
Највеће плате до 4.000 евра зарађују професионални возачи. Одржавање кућа плаћа се 30 евра по сату, радници на обезбеђењу могу да зараде 1.800 евра месечно, радници у кланици до 2.000 евра највише, зидари 8-9 евра по сату, медицинске сестре 2.300 евра месечно, а неговатељице за старе 1.800 евра.
За већину послова које раде не треба им знање језика, мада је пожељно, док је у здравству обавезно. Велики број њих, због деце раде скраћено радно време до 13 или до 15 сати, али и са тим радним временом могу да зараде 1.400 евра, колико износи минималац у Немачкој.
“Оно што је важно зна се кад радиш, кад одмараш, а и да ће ти сваки прековремени сат бити плаћен. Кући са посла идеш и уморан, али без стреса и питања шта ће бити сутра. Зна се да ћеш добити плату на време и да ћеш имати довољно новца да покријеш све трошкове без устезања и калкулисања чега треба да се одрекнеш”, каже нам Марио који се из Београда са породицом упутио пут Нирмберга пре четири године, а данас ради на пословима обезбеђења у једној немачкој приватној фирми.
За стан од 500 до 1.300 евра
Србе широм Немачке изнајмљивање стана месечно кошта од 500 до 1.300 евра, односно и више од 1.500 евра уколико одлуче да закупе кућу. Најчешће закупљују станове на периферији чак и ако на посао морају да путују километрима, јер су цене закупа у централном делу града и дупло веће. У близини Нирнберга празан стан од 75 квадрата, без режија, кошта 500 евра, док трособан намештен стан у индустријској области Хесен код Франкфурта стаје 1.300 евра.
Јужније, у области Баден-Виртемберг, у граду Карлсруе, за стан од 48 квадрата без режија треба издвојити 600 евра месечно. Тај исти стан који је удаљен седам километара од центра града са режијама месечно стаје 200 евра више.
Рецесија узима данак?
Да Немачка више није оно што је била, показује то што је ова (и даље) најјача европска економија у неколико наврата у претходном периоду била на корак од рецесије.
Прошлогодишњи привредни раст у овој земљи од 1,5 одсто био је најслабији у последњих пет година, а пад потрошње и производње настављен је и у овој години. То је оставило утицаја и на раднике, поједине фирме званично су обавестиле јавност да због мање посла скраћују радно време. Ипак, последњих дана могу се чути оптимистичне информације из ресорних институција.
“Са данашње тачке гледишта, нема разлога за страх да ће Немачка склизнути у рецесију”, оценила је пре неки дан Бундесбанка. Централна банка је, такође, приметила да постоје одређени сигнали стабилизације индустријске тражње уз аргумент да ће тржиште рада вероватно остати прилично снажно.
„Српска стварност“ /Блиц/
