Српски зет из француског Туркoана, некада поручник француске армије у Косовкој Митровици, а данас посланик у градском и регионалном већу Туркoана и департмана Норд
- 11. 2018.
Од малена сам знао да је брат мог прадеде погинуо у Првом светском рату, пошто је његово име написано на споменику палим борцима у Туркoану. За мог прадеду сам сазнао касније, док сам одрастао, то су теме о којима у породици нисмо причали. О војној каријери мог прадеде Ахила Кабајија (Ацхилле Цабаyе) сам сазнао 2014, у архиви града Туркoана. Да бисмо обележили прославу 100-годишњице Великог рата, више од годину дана смо истраживали војне каријере војника из Туркoана. Тако сам сазнао да је Ахил био додељен инжењерском пуку и да је био на Солунском фронту, прича за портал “Наши у свету”, Максим Кабаји, српски зет из француског Туркoана крај Лила, посланик у градском и регионалном већу Туркуана и департмана Норд. На те функције изабран је испред странке УМП бившег председника Француске Николе Саркозија, која се сада зове Републиканска, а предводи је Лоран Вокиеј.
За учешће у рату, његов прадеда Ахил, добио је и одликовање:
– На Ахиловом картону је писало да је био одликован орденом комеморативног савезника Првог светског рата, званог “Победнички орден”, који је установљен законом 20 јула 1922. и “Комеморативним орденом рата за слободу и јединство” установљеног децембра 1920. Тек недавно, моја супруга Бранислава је пронашла такав српски орден из рата 14-18 и поклонила ми га за рођендан.
На Косову
Као поручник француске армије у сектору Север Максим Кабаји је био у Косовској Митровици почетком 2000. године.
– То је била моја прва мисија у иностранству као поручника и, као и сваку прву мисију, јарко сам желео да је коректно испуним. Научио сам много о себи, мојим квалитетима и манама вође. Данас мислим да нисам остварио добру мисију, сматрам да сам учинио превише почетничких грешака, чак и ако оне нису имале последице по мисију. Увек учимо из својих грешака.
Максим са супругом Браниславом
На Косову је упознао и будућу супругу Браниславу која је радила као професионални преводилац за француски језик.
– Ко би рекао да ћу упознати своју будућу супругу боравећи у мисији? Нико. И посебно не моја породица, а мислим да није ни Браниславина породица. Са Србијом сам се упознао током припреме мисије, војници су увек припремљени да разумеју историју земље и контекст у којем интервенишу. Оно што је сигурно је да ништа не мозе заменити људски контакт. У Митровици је то одмах функционисало, са преводиоцима и људима које сам сретао, то ме је навело да сазнам више о Србији. За мене је Србија још увек дубоко обележена ратом на Косову и изолационизмом којем је била изложена. Срби и даље морају да уче да поштују законе и правила која праве за саме себе, несто попут Грчке, то ће учинити њихову земљу јачом и способном да се наметне на међународном плану као поуздана земља на коју можемо рачунати.
Као кандидат УМП победио је на изборима у граду Туркoан и посланик је департмана Норд, али, како истиче, у тој регији нема директне сарадње са Србијом.
– Једноставно зато што није до департмана да ради на међународним односима, осим уколико то није са белгијским суседом. Међутим, сигурно је да постоје пословни односи између предузећа ове две територије.
У Лилу и његовој околини нови дом је нашло много досељеника, међу којима су и Срби.
– Имам јако мало сазнања о српској заједници у Лилу и околини, јер она није тако организована као у Паризу. Али, знам да постоји и да је савршено интегрисана. Уколико пак причамо о имигантима који не бораве легално, то су углавном Роми или особе које долазе са Космета са српским пасошем тражећи азил, али често су одбијене с обзиром на тренутну ситуацију.
„Српска стварност“ /Ј. Л. Петковић – www.нашиусвету.цом /
