- 10. 2020.
Мандатарка за састав нове Владе Републике Србије Ана Брнабић поручила је данас да, кроз све изазове који су пред нама, Србију морамо водити и штитити као суштински слободну, независну и суверену државу која је на европском путу – и у политичком и у вредносном смислу, али која чува своје пријатељске односе и са Русијом, Кином и свим осталим нашим партнерима и гради све боље односе са САД.
На почетку седнице Скупштине Србије председник Парламента Ивица Дачић је констатовао да је присутно 206 народних посланика. Истакао је да је примљен предлог о новој Влади и да су се стекли услови да мандатарка изнесе програм Владе.
Преносимо у целини обраћање Ане Брнабић на седници Скупштине Србије, где је представила свој експозе и састав Владе.
“Поштовани председниче Народне Скупштине Републике Србије,
Поштовани народни посланици,
Поштоване грађанке и грађани Републике Србије,
Други пут у свом животу имам огромну част да стојим пред вама и тражим подршку за програм рада који предлажем за Владу Републике Србије у наредном периоду.
Србија је данас доста другачија земља него те 2017. године и фундаментално другачија него 2014. Србија је престала да буде земља која ниже историјске поразе и постала земља која побеђује. Почели смо да верујемо у себе и сопствени успех уместо да тражимо изговоре за неуспехе. Почели смо да радимо и престали да кукамо.
На међународном плану, Србија је постала земља која се поштује и уважава. Земља која води независну и самосталну спољну политику, поуздан партнер за разговор, а не земља пред коју се постављају услови и ултиматуми.
Србија је данас финансијски и економски стабилна земља. Земља у којој је незапосленост на рекордно ниском нивоу од 7,3 одсто, просечна нето плата преко 500 евра и земља у којој се плате и пензије континуирано повећавају. Земља која је ушла у период стабилног раста, чија је стопа једна од највећих у овом делу Европе, а ове године ће вероватно бити највећа.
И ово треба да буде на понос свим грађанима Србије јер смо ово учинили заједно. Радили смо заједно, борили смо се заједно, мењали смо наше навике и размишљања како бисмо ми сами били успешнији, и како би онда наше друштво било успешније.
Ово што смо урадили у последњих шест до седам година је било све осим лако.
Као председник Владе Србије 2014. године, Александар Вучић је започео трансформацију наше земље. До 2017, када сам као мандатар представљала програм за рад Владе, ова прва (и најтежа) фаза трансформације је већ дала очигледне резултате.
Србија је постигла финансијску и макроекономску стабилност, значајно је смањена незапосленост (на 13 одсто), почео је да се види опоравак економије (раст у 2016. је био 3,3 одсто), значајно смо побољшали услове пословања (што се видело кроз скок Србије на “Doing Business” листи Светске банке и по томе што су СДИ у Србији 2017. већ достигле 2,6 милијарди евра), кренули смо да решавамо, и решили, нека од тешких питања која су деценијама озбиљно угрожавала наш буџет (Железара Смедерево и РТБ Бор), а Србија је постала кредибилан партнер и политички и економски.
Зато сам тада била јасна: та влада била је влада континуитета са економском, унутрашњом и спољном политиком коју је поставио Александар Вучић 2014. године, с тим што је имала задатак да крене у следећу фазу трансформације наше економије и нашег друштва.
Та трансформација, неопходна како бисмо наставили да градимо нашу економију и јачамо наше друштво, била је свеопшта дигитализација – привреде, образовања и јавне управе.
И постигли смо много у свим областима. Успели смо да започнемо ту важну трансформацију ка друштву и економији заснованим на знању и иновацијама.
Остварили смо много динамичнији раст нашег БДП-а: од 2016. до 2020. године, БДП Србије је укупно порастао 14,8 одсто. У четвртом кварталу 2019. године и првом кварталу 2020, Србија је остварила највиши квартални раст БДП-а у Европи, док је у другом кварталу остварила један од најмањих падова привреде. Ове године бићемо земља са најбољим економским резултатима у Европи.
Стопа незапослености је опала за преко шест одсто, а регистрована запосленост је порасла за готово десет одсто, што је приближно 200.000 радних места. Просечне зараде су данас више за 34 одсто, а минимална зарада је повећана за 52 одсто у односу на 2016. годину. Кредитни рејтинг Србије је унапређен са BB- на BB+ и данас смо на корак од инвестиционог рејтинга.
Учешће јавног дуга у БДП-у је додатно спуштено са 67,8 одсто крајем 2016. на 48,4 одсто почетком 2020. године. Иако је ове године дошло до повећања учешћа јавног дуга у БДП-у због кризе узроковане коронавирусом, Србија је успела да одржи ниво учешћа јавног дуга у БДП-у испод 60 одсто (56,8 одсто).
Инфлација је одржана унутар предвиђених оквира или је чак ишла благо испод њих. СДИ су достигле рекордних 3,6 милијарди евра у 2019. години, скоро дупло више него у 2016. години. Извоз робе је достигао 17,5 милијарди евра 2019. године, што је готово 46 одсто више него 2015. године. Извоз ИКТ услуга у 2019. години био је скоро два пута већи него у 2016. години и износио је 1,42 милијарде евра. Суфицит у 2019. години у размени ИКТ услуга највећи je у размени било које робе или услуге из Србије.
У неким областима, Србија је само у ове претходне три године отишла даље и мењала се брже него многе земље Европе. Од 2017. године, Информатика је обавезан предмет у основним школама од 5. разреда, када ученици почињу да уче блоковско програмирање, док од 6. разреда уче и текстуално програмирање, да би се у 8. разреду већ сусрели са елементима науке о подацима.
Од ове школске године за прваке смо увели предмет Дигитални свет кроз који од малих ногу уче да схватају свет у коме живе и да буду спремнији, свестранији и са више самопоуздања него њихови вршњаци у другим деловима Европе и света. У средњим школама скоро два одсто ученика иде у специјализована ИТ одељења.
Обезбедили смо приступ интернету у свим основним школама и уложили смо додатних 10 милиона евра у приступ брзом интернету за 1.000 школа. Данас имамо 10.000 дигиталних учионица, а комплетна дигитализација школа мора да се заврши до 2022. године.
Зато и сада кажем да ће и ово бити влада политичког и економског континуитета и да ћемо, у складу са нашим потребама, изазовима са којима се суочавамо и резултатима које имамо, отворити нове теме које ће даље допринети снази наше земље и квалитету живота у њој.
Морамо да градимо даље.
Свако од министара ће, наравно, у свом ресору имати своје приоритете, као Влада ћемо имати неке основне правце деловања о којима ћу данас причати, а о којима детаљније можете да се информишете у предложеном Програму Владе Републике Србије који је пред вама, али ова влада имаће шест циљева о којима ћемо посебно водити рачуна.
То су: (1) борба против COVID-19 и јачање нашег здравства, (2) очување виталних интереса српског народа на Косову и Метохији, (3) борба против организованог криминала и свеобухватни рат против мафије, (4) очување независности и самосталног одлучивања Србије, (5) владавина права и убрзање реформи на нашем европском путу и (6) даље економско јачање Србије.
Први приоритет пред овом владом јесте заштита здравља људи и подршка здравственом систему у борби против коронавируса. Пред нама су тешки дани и тешка зима и још једна тешка година у којој ћемо морати да наставимо ову борбу.
Очекујемо да ће свет тек 2022. године моћи да се врати у некакву нормалност, а да ће се у економском смислу свет од ове кризе опоравити тек 2029. године, с тим што ће тада однос снага у свету вероватно бити много другачији. У свему томе, Србија мора да настави да напредује и да то чини још брже.
Зато позивам не само да обновимо, већ да наставимо храбрије и одважније да градимо наше друштво, економију и институције како бисмо превазишли изазове које нам је наметнула пандемија COVID-19 и како бисмо окупили друштво у целини за бољу будућност Србије.
У претходном периоду, улагања у здравствену инфраструктуру била су изузетно значајна. Од 2016. године, обновљено је приближно 80 објеката примарне здравствене заштите (домова здравља и амбуланти). У току су радови на шест великих домова здравља, а покренуте су и набавке за додатне објекте.
Улажемо више од 200 милиона евра у обнову и изградњу 20 општих болница и здравствених центара широм Србије и више од 300 милиона евра у изградњу и обнову клиника и специјализованих болница. У току су радови на КЦ Србије, где ће прва фаза бити готова крајем 2021. године.
Ускоро очекујемо почетак радова на комплетној реконструкцији и изградњи КЦ Војводине (инвестиција око 34 милиона евра) и објаву тендера за КЦ Крагујевац (30 милиона евра).
Овој влади ће бити апсолутни приоритет да заврши започете пројекте здравствене инфраструктуре и започне нове, а пре свега изградњу нове Универзитетске дечје клинике, Тиршова 2.
Исправност улагања у здравствену инфраструктуру показала се када се читав свет суочио са пандемијом коронавируса против које се Србија бори успешније него много богатије и развијеније земље света. Захваљујући новим и реконструисаним објектима успели смо да примимо и лечимо све пацијенте у Србији, а како бисмо се надаље успешно борили, приоритет је да, у сарадњи са Војском Србије, до краја године завршимо две потпуно нове ковид болнице – у Београду и Крушевцу.
Захваљујући фискалној стабилности и економској снази, могли смо да обезбедимо новац за огромне ванредне трошкове – лечења, апарате, тестове, заштитну опрему током ковид кризе и уз то да повећамо плате здравственим радницима 10 одсто. Здравствени систем Србије је показао спремност, професионалност и отпорност на коју сви ми треба да будемо поносни.
Наши здравствени радници се током читаве године боре пожртвовано, без предаха и паузе и на овоме им данас захваљујем – њима и њиховим породицама. Наставићемо да радимо на сталном повећању плата у здравству, као и у њихову едукацију, опрему на којој раде и услове у којима раде.
До 2013. године, плате у здравству су биле срамно мале – плата доктора специјалисте износила је 67.540 динара, док је плата медицинске сестре износила свега 32.454 динара. До 2020. године, успели смо да плате доктора специјалиста повећамо 57 одсто, а плате медицинских сестара 67 одсто. И ово је далеко од доброг и довољног, али је много боље него што је било.
Да би наше здравство било још ефикасније у мандату ове владе морамо да отворимо нову тему – дигитализацију здравства. Морамо да обезбедимо свим грађанима Србије јединствени електронски здравствени картон у коме ће бити подаци из свих здравствених установа, доступни грађанима у сваком тренутку, а њиховим лекарима кад год су им потребни.
На овај начин, грађани ће заиста бити постављени у центар здравственог система. Повезан здравствени систем ће бити много транспарентнији, ефикаснији и квалитетнији, уз значајне уштеде за државни буџет које ће онда моћи да се усмере на здравствену инфраструктуру и плате.
Област здравства и биомедицинских наука видимо и као значајну прилику за развој наше економије и наше политичко позиционирање. Процена Светског економског форума је да ће свет 2040. године трошити 25 хиљада милијарди долара годишње на здравство. Као и у другим областима где технологија изазива праву револуцију, нови ”играчи” имају шансу за раст коју не би имали да ових промена нема. Ми желимо да што више њих буде из Србије и у Србији.
Поред здравствених, ова влада ће имате огромне политичке изазове и овде пре свега мислим на наше односе са Приштином, наставак дијалога о нормализацији и проблеме у успостављању Заједнице српских општина од које, да будем сасвим јасна, ми нећемо одустати. Ми држимо нашу реч; ми стојимо иза нашег потписа, и то очекујемо и од других како би у доброј вери наставили даље разговоре.
Нова влада ће наставити да води политику заштите виталних националних интереса, мира и сарадње када је Косово и Метохија у питању, са циљем заштите нашег народа, културне и верске баштине на Косову и Метохији, али и мира и стабилности у читавом региону. Приоритети ће бити наставак вођења преговора са Привременим институцијама самоуправе у Приштини, унапређење економског развоја и услова живота српског становништва на Косову и Метохији и подршка повратку интерно расељених лица.
На овом важном питању, које је можда и највећи изазов за дугорочно одрживу безбедност и стабилност читавог региона, Влада Србије ће све своје активности и потезе до детаља координирати са председником Републике Србије Александром Вучићем и представницима српског народа на Косову и Метохији, јер је национално и политичко јединство по овом питању наш апсолутни приоритет.
Поред ова два озбиљна изазова, пред нама је озбиљна и тешка борба против организованог криминала – мафије, која је помислила да је јача од државе и да може да управља овом државом. Наш посао је да покажемо да је држава увек јача, да са институцијама нема играња, да се никакве везе између представника институција и криминалаца неће толерисати и да од њих нико неће бити заштићен.
У овој борби, и сада се превасходно обраћам нашим безбедносним службама, морамо се посебно бавити безбедношћу председника Републике Србије Александра Вучића, који је објавио и покренуо рат против ове мафије. Сведочимо сваки дан најмонструознијим и најбезобзирнијим нападима на њега и његову породицу само и искључиво са једним циљем: да га дехуманизују и криминализују до те мере да сваки напад на њега – вербални или физички – постане очекиван и разумљив.
Финансијска моћ оних који ово раде је огромна. Наша енергија да се овоме супротставимо мора бити већа. Ово ћу и лично схватити као један од својих задатака и борићу се за истину, свакодневно и неуморно, против свих лажи које пласирају против председника Републике и његове породице.
За победу над организованим криминалом биће потребно учешће свих грана власти, а пре свега правосуђа. Пружићемо пуну заштиту свима који су укључени у борбу против организованог криминала, сваки полицијски и финансијски инспектор, тужилац, судија, новинар или државни функционер који буде на мети криминалних банди биће под заштитом. Сваки грађанин који помаже у борби против криминала биће заштићен.
Две су кључне тачке на којима ћемо задати одлучујући ударац организованом криминалу: пресецање њихових извора финансирања и разбијање њихове мреже утицаја у државним органима, политици и медијима.
Знамо да ова борба неће бити лака ни једноставна и у њој очекујемо подршку свих грађана Србије, али и апсолутну подршку законодавне и судске гране власти. Ово је борба за нашу земљу и за будућност наше деце. Немам дилему, у борби између државе и мафије, држава ће изаћи као победник и гарантујем да ћемо умети да заштитимо вољу наших грађана и човека коме су они директно и лично дали поверење да води Србију у нове победе.
И, генерално, ова влада мора да ради још више, са још већом енергијом и већом преданошћу, јер иако нисмо она земља каква је Србија била до пре шест или седам година, ни са овим резултатима нису сви људи у Србији осетили довољно и конкретно побољшање квалитета живота (у смислу колико новца имају у својим новчаницима, шта себи и својој деци могу да приуште за тај новац, да ли имају асфалтиран пут до куће, да ли њихова деца и унуци имају интернет у свом селу, да ли могу лако до дођу до лекара и добију адекватну негу).
У смислу најконкретнијих пројеката, као одговорни политичари, у сарадњи са председником Републике Србије, направили смо програм „Србија 2025“. То је програм конкретних области и листа конкретних пројеката вредних приближно 14 милијарди евра на којима ће Влада радити како бисмо до краја 2025. године стигли до зацртаног циља: 900 евра просечне плате у Србији и између 430 и 440 евра просечне пензије. То су пројекти који ће у сваком смислу значити много бољи квалитет живота за све наше грађане.
Када говоримо о путној инфраструктури, за свега неколико година успели смо да изградимо 320 километара нових ауто-путева, што је више него у претходне четири деценије. Завршили смо Коридор 10 и 120 километара ауто-пута на Коридору 11 (ауто-пут „Милош Велики“). Данас се од Београда до Чачка стиже за 1,5 сат, неупоредиво безбедније и сугурније.
Започели смо изградњу још 290 километара ауто-путева и брзих саобраћајница: наставили изградњу ауто-пута „Милош Велики“ до Пожеге, започели изградњу Моравског коридора од Појата до Прељине. Градимо деоницу Рума–Шабац–Лозница и ауто-пут од Београда ка Сарајеву (деоница Кузмин–Сремска Рача).
Ваљево повезујемо са ауто-путем „Милош Велики“ (деоницом Иверак–Лајковац). Ускоро завршавамо и последњу деоницу на брзој саобраћајници Крагујевац–Баточина, а радови су у току и на обилазници око Београда, од Остружнице до Бубањ потока.
Када говоримо о железничкој инфраструктури, започели смо радове на брзој прузи Београд–Нови Сад и већ крајем следеће године наши грађани ће путовати између ова два града за 25 минута.
Следеће године почињемо са изградњом „Фрушкогорског коридора“, метроа у Београду и „Ауто-пута мира“ (деоница Ниш–Плочник, изузетно важно за Прокупље и Куршумлију). Настављамо припрему пројектно-техничке документације за изградњу ауто-пута Београд–Зрењанин–Нови Сад (тзв. „Војвођанско П“), и брзе саобраћајнице Сомбор–Кула–Врбас–Бечеј–Кикинда, којима ћемо повезати све делове севера земље.
Издвајамо средства за изградњу северне обилазнице око Крагујевца, обилазнице око Лознице и обилазнице око Новог Сада са новим мостом преко Дунава, а до 2023. године треба да започну радови на ауто-путу „Вожд Карађорђе“ и изградња јужног крака ауто-пута Београд–Сарајево (деоница Пожега–Ужице–Котроман). Наставак изградње аутопута на Коридору 11 „Милош Велики“ од Пожеге до Бољара остаје један од приоритета.
Настављамо и са модернизацијом и реконструкцијом железничке мреже. Следеће године почињемо са радовима на деоници брзе пруге Нови Сад–Суботица и са модернизацијом пруге Ниш–Димитровград, а истовремено радимо на припреми пројектно-техничке документације за модернизацију пруге од Београда до Ниша и од Ниша до Прешева.
Након завршетка припреме документације чија је израда у току, започећемо са радовима на реконструкцији барске пруге, чиме ће главни железнички правци на Коридорима 10 и 11 у потпуности бити покривени. Убрзо ће бити готова и техничка документација за изградњу савременог диспечерског центра из кога ће се управљати целокупним железничким саобраћајем у Србији. Завршетак очекујемо 2023. године.
Не заборављамо исток Србије. Поред изградње ауто-пута „Вожд Карађорђе“, радићемо и на изградњи брзе саобраћајнице до Голупца, од Коридора 10 преко Пожаревца и Великог Градишта. Све ове инвестиције биће пропраћене гасификацијом ове регије и формирањем зоне специјализоване за хемијску индустрију у Прахову.
Радови на проширењу капацитета Луке Прахово ће започети следеће године и на овај начин, уз постојеће инвестиције, источни део земље постаје неупоредиво конкурентнији за привлачење страних и домаћих инвеститора.
Наставићемо да улажемо у развој водног саобраћаја, а аеродром Морава ћемо проширити са још једном додатном пистом.
Програм „Србија 2025“ предвиђа и улагања у пољопривреду, туризам, дигитализацију и образовање, спортску инфраструктуру, културу, здравство, бригу о младима и популациону политику. Он ће нам бити звезда водиља у нашем раду на конкретним пројектима како би се, у сваком смислу, даље унапређивао квалитет живота свих грађана Републике Србије.
Поред ових конкретних пројеката, морамо да наставимо да мењамо ствари у нашој земљи како бисмо наставили даље економско јачање Србије. Морамо да повећамо укупну продуктивност наших фирми која је тренутно релативно ниска у поређењу са просеком у ЕУ. Продуктивност фирми у Србије расте за 1,1 одсто годишње, а да би се повећао раст БДП-а за један процентни поен, тренутни раст продуктивности требало би да се удвостручи.
Претходна влада је при крају мандата усвојила три стратегије које нам трасирају правац за даљи рад: Стратегију индустријске политике до 2030, Стратегију паметне специјализације до 2027. и Стратегију развоја вештачке интелигенције до 2025. године.
Све идентификују сличне проблеме и предлажу активности које би адресирале те проблеме, а то су оснаживање људских капацитета, иновације у циљу стварања додате вредности и подизања продуктивности и стимулација предузетништва и стартап екосистема.
У смислу оснаживања људских капацитета, један од кључних приоритета Владе Србије остаће образовање. Од априла следеће године, Србија ће по први пут имати јединствени информациони систем просвете. По први пут ћемо имати јасан преглед нашег целокупног образовног система који ће нам омогућити да доносимо информисане одлуке о стратешким улагањима како бисмо адекватно одговорили на потребе нашег друштва и економије. Тачно ћемо знати колико смо као држава уложили новца у формално образовање сваког нашег грађанина и како да побољшамо ефекте тих улагања.
У наредном периоду додатно ћемо подржати развој предшколског васпитања повећаним улагањима у вртиће, опремањем предшколских установа и подршком стручном кадру, а пред нама су важни задаци – да уведемо дуално образовање на високошколским установама и завршимо нову стратегију образовања.
Огроман потенцијал је у нашој дијаспори. У претходном мандату смо поједноставили поступак признавања иностраних диплома, изменили Уредбу о царинским повластицама како би људи из дијаспоре могли да се врате у Србију не плаћајући царине на сопствену имовину, увели порески подстицај за запошљавање повратника и покренули „Тачку повратка“ која пружа информације нашој дијаспори на које све начине може бити укључена у српско друштво.
Већ сада „Тачка повратка“ ради на проширењу свог програма како би у будућности била не само партнер дијаспори приликом повратка, већ партнер у проналаску запослења, пословних, инвестиционих и других прилика у Србији.
Морамо такође да наставимо да јачамо наше иновационе капацитете како бисмо наставили транзицију ка економији заснованој на иновацијама и знању, производњи и активностима са већом додатом вредношћу, и тиме повећали нашу општу конкурентност.
Током мандата претходне владе, изградили смо важну иновациону инфраструктуру. Данас Србија има четири НТП-а – у Београду, Новом Саду, Нишу и Чачку, а Факултет техничких наука из Новог Сада потпуно нову зграду како би повећали своје капацитете. Ускоро завршавамо још једну зграду Електронског факултета у Нишу, а током следеће године и додатну зграду Факултета организационих наука у Београду.
У мандату ове владе морамо да започнемо изградњу Биосенс института у Новом Саду, додатну зграду Електротехничког факултета у Београду, завршимо изградњу Истраживачко-развојног института у Крагујевцу и пружимо подршку приватним иницијативама за отварање истраживачких центара у Србији.
Изузетно је важно да радимо на унапређењу телекомуникационе инфраструктуре у Србији. Морамо градити „дигиталне путеве“, односно обезбеђивати да свако село и свако домаћинство у Србији има брз и квалитетан интернет. Једино тако ћемо омогућити свима једнаке шансе за развој, образовање и научну делатност. Наша визија је да 2025. године више не постоји домаћинство у Србији које није покривено широкопојасним интернетом.
Морамо наставити да јачамо нашу конкурентност у области интелектуалне својине и патената. Усвојили смо читав пакет измена и допуна закона који се односе на интелектуалну својину и пореске подстицаје за истраживање и развој и иновативна стартап предузећа. Сада морамо даље да промовишемо ова унапређења како бисмо стимулисали отварање нових истраживачких и развојних центара у Србији – којих имамо све више.
Такође је неопходно да испратимо компаније које се баве истраживањем и развојем, региструју патенте и баве се иновацијама и анализирамо каква је додатна подршка потребна за њихов даљи развој.
Како бисмо стимулисали предузетништво, 2018. године смо увели посебне олакшице за младе људе који су у претходних 12 месеци завршили школу уколико желе да оснују своју фирму, као и за старије који су дуже од шест месеци регистровани на НСЗ. Захваљујући овим олакшицама, до сада је регистровано више од 1.100 привредних субјеката, међу којима преко 1.000 предузетника.
Међутим, према Глобалном индексу конкурентности, Србија је изузетно лоше рангирана у домену става према предузетничком ризику, то јест спремности да се ризикује и започне сопствени бизнис. У овом сегменту, заузимамо 107. место од 141 државе. Нама је неопходно унапређење и подршка развоју предузетничког духа. У наредном периоду, планиране су измене и допуне Закона о младима и ревизија Националне стратегије за младе, а један од приоритета у раду биће унапређење омладинског предузетништва.
Током мандата претходне владе, држава је по први пут почела системски да подржава развој стартап компанија. Урађено је много ствари – од сталног увећавања буџета Фонда за иновациону делатност, преко олакшаног финансирања почетка пословања кроз трогодишње ослобaђaње стартапа од пореза и доприноса на зараде оснивача, до пореског кредита од 30 одсто за компаније које улажу у стартапове, и омогућавања учешћа запослених у капиталу путем права на сопствени удео.
Створен је и правни основ за пословање алтернативних инвестиционих фондова у Србији. Наставићемо да радимо на овоме, а наш циљ је да 2025. године наш стартап екосистем има раст од 20 одсто годишње и да са око 300 стартап компанија дођемо на више од 700.
Једна од ствари које нас муче као Владу – морамо да нађемо начин да ефикасније повежемо нашу науку са нашом привредом и тако подигнемо продуктивност и конкурентност.
Ми смо буџете за науку и истраживање значајно увећали у претходном мандату, и формирали смо нове институције, као што је Фонд за науку. Ипак, улагања у истраживање и развој су у Србији доста нижа од оних у земљама ЕУ и од стандарда предвиђеног Лисабонском конвенцијом. Највећи проблем је то што је учешће приватног сектора у улагањима у истраживање и развој веома ниско.
Увели смо нове облике фискалних олакшица за инвестирање у истраживање и развој за привредна друштва, али на овоме још морамо да радимо. Поред овога, Фонд за науку мора током 2021. године подстаћи ближу сарадњу између српске индустрије и српске науке јер је у овом тренутку допринос научно-истраживачке заједнице српској индустрији минималан, што је неодрживо уколико желимо јаку, конкурентну привреду.
Који су још сектори који су нам важни за раст?
Пољопривреда.
Важност пољопривреде и самоодрживости више него икада се показала током ковид кризе када је Србија била једна од ретких земаља на свету која ни у једном тренутку није имала несташице хране и основних животних намирница. Управо супротно – упркос кризи, били смо у прилици да извозимо наше сировине и производе.
Током мандата претходне владе, улагања у пољопривреду су била системска и стратешка, усмерена на то да наша пољопривреда постане отпорнија на климатске промене, ефикаснија, продуктивнија и одрживија. Уложили смо и улажемо у системе за наводњавање, електрификацију поља, аутоматску противградну заштиту, субвенције за обнову механизације и куповину нове опреме, кренули смо да стимулишемо унапређење квалитета садног материјала и процеса производње.
Финансирали смо и изградили 14 система за наводњавање, а започели смо додатних 18, којима ће се обезбедити услови за наводњавање додатних 57.000 ha пољопривредног земљишта, као и пројекта изградње хидромелиорационих система.
Поставили смо прве аутоматизоване системе противградне заштите у Србији и то у радарском центру Ваљево, који је у претходном периоду био најугроженија област. Кренули смо са опремањем РЦ Фрушка гора, РЦ Бајша и Самош, РЦ Ужице и Букуља. Договорена је и линија одбране од града којом ће се наше обрадиве површине бранити из Републике Српске.
Успешно смо реализовали пројекат електрификације поља за наводњавање нa територији Лесковца, Житорађе и Варварина. У наредном периоду морамо завршити електрификацију поља на површини од 10.000 ha на територији Мачве и започети нове пројекте.
Морамо такође посебну пажњу усмерити на убрзање процеса одобравања и уговарања подршке и реализацију планираних инвестиција из ИПАРД фонда ЕУ.
Али можда и најважнији нови задатак за нас јесте да радимо више на односу између пољопривреде и прехрамбене индустрије. Из овог разлога смо у Закону о министарствима предложили да прехрамбена индустрија из сектора привреде пређе у сектор пољопривреде.
Србија је тренутно међу земљама које пољопривредној производњи дају најмање вредности кроз даљи ланац прераде. Код нас је предоминантан извоз сировина и производа ниског степена прераде што представља изгубљену додату вредност у сектору прехрамбене индустрије. Једна од наших највећих шанси јесте да у ланцу производње хране начинимо искорак ка производима вишег степена финализације и да се, од извозника пољопривредних производа, трансформишемо у извозника хране и готових производа.
Ту ће нам бити посебно важан сектор винарства и виноградарства. У најкраћем року морамо усвојити Стратегију развоја виноградарства и винарства и завршити нови закон о вину.
Важна област за нову владу – вештачка интелигенција.
Према Индексу спремности за ВИ који упоређује 194 државе света, Србија је ове године скочила 12 места у односу на 2019. годину и сада смо рангирани као 46. земља од 194 које се мере. Први смо у региону Балкана, укључујући и Хрватску, а у односу на 2019. престигли смо Грчку, Бугарску и Румунију. Испред нас су Мађарска и Словенија. Ово показује потенцијал који имамо за коришћење ВИ за наш укупни раст и трансформацију.
Примена Стратегије је већ почела доделом средстава Фонда за науку за 12 пројеката из ВИ. У току је и конкурс за развијање нових мастер програма из ВИ на факултетима, а већ следеће године ћемо имати прву генерацију студената из ове области.
За развој и тестирање решења заснованих на ВИ, Влада ће обезбедити платформу и омогућити доступност ове инфраструктуре академској заједници, научно-технолошким парковима, јавној управи и привреди. Основаћемо Институт за развој ВИ у сарадњи са научно-истраживачким установама, привредом и јавним сектором. Циљ нам је да позиционирамо нашу земљу као лидера региона у развоју ВИ.
Култура и креативне индустрије.
У наредном мандату бавићемо се образовањем младих талената у уметности и креативним делатностима уопште. Радимо на изградњи нових зграда и проширењу капацитета уметничких факултета – Факултета ликовних уметности, Факултета примењених уметности и Факултета музичких уметности. Радићемо и на унапређењу стручних уметничких средњих школа и јачању уметничког гимназијског образовања.
Наставићемо са улагањем у очување културног и археолошког наслеђа и олакшавање услова за рад с фокусом на појединце – самосталне и слободне уметнике – чији ћемо статус коначно, после више деценија, решити.
Подстицаћемо пренамену објеката културног и индустријског наслеђа отварањем нових културних центара и креативних простора. Један од таквих примера биће преуређење Ложионице у Савској улици у Београду у модеран креативни простор са изложбеним и сценским капацитетима каквих немамо довољно.
Морамо да до краја подржимо и са Новим Садом успешно реализујемо „Нови Сад – Европска престоница културе“ 2022. године, а онда и да, по угледу на тај програм, покренемо домаћи пројекат Националне престонице стваралаштва кроз који ћемо децентрализовати културу и ојачати институције културе на локалу.
Морамо да завршимо Народно позориште у Суботици и покренемо читав низ нових пројеката, а пре свега изградњу нове зграде филхармоније. Поносна сам на чињеницу да смо прва влада која је од међународних финансијских институција, у овом случају Развојне банке Савета Европе, договорила кредит у висини од 20 милиона евра за унапређење инфраструктурних пројеката у области културе.
Туризам.
У претходне четири године туризам је показао да има значајан потенцијал да допринесе динамичном расту и развоју Србије. Нажалост, ова година је била погубна по сектор туризма у читавом свету, али нам је показала снажан потенцијал домаће туристичке понуде коју су у огромној мери користили наши грађани последњих месеци.
Током мандата претходне владе развили смо систем еТуриста који представља евиденцију свих капацитета и њихове попуњености, те ћемо моћи на ефикаснији начин да пратимо статистику у туризму и имамо увид у реални допринос овог сектора нашој привреди.
Увођењем подстицаја за приватне инвестиције у смештајне капацитете у бањским местима, омогућили смо брз развој наших бања, као што су Врњачка Бања и Врдник. У том правцу ћемо свакако и наставити.
Коначно, систем „ваучера за одмор у Србији“, заживео 2015. године, стимулисао је развој домаћег туризма и повећање броја домаћих туриста по просечној годишњој стопи раста од 7,8 одсто. Наставићемо и са овом иницијативом како бисмо подстакли људе да упознају лепоте своје земље и помогли нашој туристичкој понуди.
Захваљујући свему учињеном од 2014. године, Република Србија је данас, без сумње, дошла у фазу развоја када неопходно морамо да се окренемо теми животне средине и еколошке одрживости нашег развоја. У време када је незапосленост ниска, економски проспекти добри, а плате, иако још увек ниске, ипак у континуираном порасту, квалитет животне средине постаје једно од горућих питања када се говори о општем квалитету живота грађана.
У том смислу, повећање стандарда заштите животне средине (пре свега када говоримо о отпадним водама и чврстом отпаду) и заштита здравља грађана (и пре свега у смислу побољшања квалитета ваздуха) налазиће се међу кључним приоритима Владе.
Пречишћавање отпадних вода представља један од највећих задатака са којима се наша генерација суочава. За време Југославије, у доба наше највећег инфраструктурног развоја, процењује се да је изграђено 44 постројења за пречишћавање отпадних вода. Ми треба да изградимо 320 у наредних 15 година. Од процењених 10 милијарди евра инвестиција у заштиту животне средине, половина је у постројења за третман отпадних вода.
Управљање отпадом представља други најзначајнији приоритет у овој области. Неприхватљиво је да имамо преко 3.500 сметлишта и несанитарних депонија које загађују подземне воде и земљиште. Решавање овог питања биће један од приоритета нашег рада.
У погледу квалитета ваздуха, поред проширења мреже за мониторинг квалитета ваздуха, мораћемо да направимо нови стратешки и правни оквир, као и да уложимо у осавремењивање система грејања, путем замене котлова и преласка на алтернативна горива, стимулацијама домаћинствима да се прикључе на системе даљинског грејања, и смањењем загађења из саобраћаја.
Што се тиче енергетског сектора, реализација планираних инвестиција у енергетској инфраструтктури, подизање квалитета ваздуха и смањење емисија штетних гасова и ефекта стаклене баште циљеви су од посебног значаја за нашу државу. Наставићемо са модернизацијом електроенергетске инфраструктуре; завршићемо изградњу магистралног гасовода од границе са Бугарском до границе са Мађарском (тзв. „Турски ток“); започећемо изградњу гасне интерконекције између Србије и Бугарске; и радићемо на проширењу капацитета подземног складишта гаса у Банатском Двору.
Као део „зелене агенде“ трудићемо се да континуирано повећавамо удео обновљивих извора енергије у производњи електричне и топлотне енергије, као и да повећавамо и стимулишемо енергетску ефикасност у Србији, водећи свакако рачуна о цени енергије за крајње кориснике.
Такође, уложићемо још веће напоре у спровођењу пројеката и мера заштите животне средине у енергетским капацитетима. Започели смо изградњу постројења за одсумпоравање гасова у термоелектрани Никола Тесла А, и наставићемо са реализацијом других сличних пројеката како бисмо читав енергетски систем учинили еколошки одрживим.
Сектор рударства ће остати важан елемент привредног развоја Србије. Посебан фокус биће на реализацији пројекта „Јадар“ који представља велику прилику за нашу земљу имајући у виду да се у Лозници налази лежиште новооткривеног минерала литијум-бората, „јадарита“.
Овај пројекат има потенцијал да позиционира Србију као значајног снабдевача светског тржишта за производњу литијумских батерија за електрична возила и складиштење енергије. Наш циљ је да, уз партнере из “Рио Тинта”, формирамо стратешко партнерство са трећом компанијом која би започела производњу хибридних и електричних аутомобила и/или компанијом која ће покренути производњу електричних батерија у Србији. Ово би нам омогућило да даље унапредимо и подигнемо нашу економију и да заузмемо лидерску позицију у региону с аспекта технологија ниско-угљеничног развоја.
За све ово, потребна нам је ефикасна и одговорна државна управа.
Успешну трансформацију јавне управе у ефикасан сервис грађана започели смо кроз дигитализацију јавне управе. Укинули смо обавезу коришћења печата за привредне субјекте, увели електронско чување и архивирање докумената, извршили реформу уписа у катастар непокретности, увели електронску размену података између органа управе.
До данас се у оквиру јавне управе на овај начин разменило преко 15 милиона података – 15 милиона пута грађани нису морали да иду од шалтера до шалтера, већ смо ми то урадили за њих.
Наредна влада завршиће и пустити у рад систем од огромног значаја за Републику Србију – Државни центар за чување података (дата центар) у Крагујевцу. Подаци наших грађана и привреде биће чувани по највишим техничким и безбедносним стандардима, а закључивањем уговора са великим комерцијалним корисницима који буду желели да своју опрему и податке сместе у Дата центар, Крагујевац ћемо претворити у регионални ИТ центар.
Најозбиљнија реформа која нас чека јесте увођење платних разреда. Примена Закона о систему плата запослених у јавном сектору и Закона о платама службеника и намештеника у органима аутономне покрајине и јединице локалне самоуправе одложена је због ковид кризе за 2022. годину. Ово морамо да завршимо и тиме омогућимо да сви у јавној управи буду плаћени у односу на радно место и одговорност посла једнако, а не да њихове плате зависе од тога где, и у којој државној установи раде.
Морамо брже радити на реформи јавних предузећа. Ово је захтеван процес у који смо већ ушли уз подршку партнера као што је Светска банка, Европска банка за обнову и развој (ЕБРД) и Међународни монетарни фонд (ММФ). Ова реформа неће само помоћи буџету, већ ће значајно подићи конкурентност наше привреде.
Имамо важне ствари које морамо да урадимо у домену социјалне политике. Приоритетну реформу представља рад на социјалним картама које ће омогућити да грађани који су у најтежем економском положају буду видљивији у систему како би благовремено остварили права на потребну подршку. Ово ће умногоме унапредити контролу социјалних давања и, самим тим, резултираће у много бољој (и много више фер) расподели новца.
Други приоритет у овој области биће проширење обухвата реформе сезонског запошљавања. Ову реформу смо успешно спровели за сезонске раднике у пољопривреди, а сада обухват морамо да проширимо и на сектор грађевине, туризма и угоститељства и помоћ у кући.
Популациону политику сада стављамо у ранг читавог министарства.
У претходном периоду смо финансирањем мера популационе политике постигли значајне резултате. У поређењу са регионом, Србија једина бележи раст броја живорођених у 2019. у односу на 2018. годину. У 2019. години у Србији су рођене 424 бебе више у односу на 2018, а стопа укупног фертилитета (број деце по жени) први пут после 15 година већа је од 1,5.
Један од приоритетних задатака биће да додатно изменимо Закон о финансијској подршци породицама са децом како би се јасније прецизирале одређене ствари око којих је било проблема у примени закона, као и да променимо одређене чланове закона на које су нам указале релевантне организације цивилног друштва као проблематичне. Мењаћемо и правни оквир како би се накнаде убудуће директно исплаћивале трудницама од стране државе, а не преко послодавца како бисмо спречили кашњења у исплатама и обезбедили додатну сигурност трудницама.
Планирамо и рад на решавању стамбеног питања за младе брачне парове, субвенционисање вртића и издвајање средстава за богатију мрежу предшколских установа кроз партнерство са послодавцима које омогућава усклађивање рада и родитељства.
Важно је да наставимо стратешка улагања у спорт. Рекордна улагања у спорт у претходном периоду имају за резултат рекордне успехе које је репрезентативни спорт забележио у претходним годинама. У претходних пет година имамо 265 одсто више освојених медаља него некада за период од 14 година. У наредном периоду наставићемо са планским и системским финансирањем спорта.
Важно ми је да ово нагласим: влада коју предлажемо је проевропска.
Наш задатак је да у наредном периоду убрзамо процес европских интеграција.
Промена Устава Републике Србије у делу правосуђа је неопходан корак у даљем оснаживању владавине права и даљем усклађивању са европским правним тековинама и европским стандардима. У претходном мандату, Влада Србије је, након опсежних јавних консултација које су трајале нешто више од 18 месеци, као и консултација и подршке Венецијанске комисије, Скупштини упутила иницијативу за измену Устава како би наше друштво имало правосуђе које је свакако независно од било каквих и свих политичких утицаја, али и много ефикасније и одговорније према грађанима. Наставићемо да подржавамо измене Устава у области правосуђа у циљу проналажења најбољих решења за наш правни систем.
Што се тиче медијског простора, усвојена је Медијска стратегија за период до 2025. године. Влада је овај посао урадила у партнерству са медијским и новинарским удружењима, чији представници су чинили половину чланова Радне групе за израду Медијске стратегије.
Транспарентност и инклузивност целог процеса подржали су партнери из Мисије ОЕБС у Србији, Делегације ЕУ у Србији, Амбасаде Краљевине Норвешке и Фондације Конрад Аденауер. Иста радна група наставила је и рад на Акционом плану за имплементацију Стратегије, који ће бити један од првих докумената на дневном реду нове владе.
Медији и цивилно друштво су међу најважнијим партнерима у свим реформским процесима који се спроводе и који нас очекују у наредном периоду. Управо због тога донели смо одлуку да се у оквиру Владе Републике Србије формира нови ресор – Министарство за људска и мањинска права и друштвени дијалог, које ће, између осталог, радити на унапређењу дијалога и сарадње са организацијама цивилног друштва.
Један од првих задатака овог министарства биће да постави основу за даљи рад на стратегији за стварање подстицајног окружења за развој цивилног друштва као свеобухватног документа којим ћемо заједно са цивилним друштвом одредити правце наше даље сарадње.
Влада Србије радиће на јачању демократског друштва у којем сви грађани уживају једнака права, имају једнаке могућности за остваривање својих потенцијала и равноправно учешће у свим аспектима друштвеног, културног, политичког и економског живота.
У складу са тим, високо место међу приоритетима будуће владе биће инклузивно друштво – друштво у коме се разлика поштује и цени, и у којем се активно бори против дискриминације и предрасуда у политикама и у пракси, друштво које пружа једнаке шансе за све своје грађане.
Поштовани народни посланици,
На редовним парламентарним изборима одржаним 21. јуна 2020. године, листа „Александар Вучић – За нашу децу“ добила је огромно поверење грађана Републике Србије, готово без преседана у савременој српској политичкој историји. Овакво поверење носи једнако огромну одговорност за то како се даље Србија развија, какав је квалитет живота у њој и колико су људи у Србији срећни, задовољни и испуњени.
Кроз све изазове који су пред нама, Србију морамо водити и штитити као суштински слободну, независну и суверену државу која је на европском путу – и у политичком и у вредносном смислу, али која чува своје пријатељске односе и са Руском Федерацијом, НР Кином и свим осталим нашим партнерима и гради све боље односе са САД.
Влада Србије ће наставити да води политику активног умрежавања, предано радећи на активном убрзавању европских интеграција, регионалној сарадњи, проширивању веза са осталим партнерима широм света, као и јачања свог присуства у међународним организацијама и транснационалним форумима.
Када говоримо о нашем региону, свима треба да буде јасно да само развој добросуседства омогућава одржив развој и саме Србије. Руководећи се потребом унапређења економске сарадње и даљег економског увезивања у региону Западног Балкана, радићемо на имплементацији такозване „Мини шенген“ иницијативе усмерене на олакшавање слободе кретања људи, робе, услуга и капитала.
Поред овога, Влада Србије ће свакако наставити да, у складу са општеприхваћеним међународним нормама, показује посебан интерес за статус Срба и српског језика у државама региона и наставиће да инсистира на поштовању основних права, језика, идентитета, верске припадности и културног наслеђа Срба, на исти начин на који се права других народа и националних мањина доследно поштују у Републици Србији.
Србија је чланица свих битних међународних економских и финансијских организација, а у наредном периоду ће даље радити на чланству у Светској трговинској организацији (СТО), што би нам много помогло у даљем економском развоју.
Ставови и опредељења безбедносне и одбрамбене политике, исказани у највишим стратегијским документима – Стратегији националне безбедности и Стратегији одбране, који су усвојени 2019. године, представљају основу за даљу доградњу и јачање система националне безбедности и система одбране Републике Србије.
Република Србија је опредељена да, у складу са одлуком о војној неутралности, јача одбрамбене капацитете и развија одбрамбену индустрију, ефикасан и економски одржив систем одбране и професионалну и ефикасну војску.
И, упркос свима изазовима, а биће их много, морамо да чувамо мир. Мир и стабилност су предуслови за очување свега што смо створили и остварење свих осталих планова који ће даље ојачати нашу земљу и квалитет живота у њој.
Квалитет живота грађана Србије морамо стално сагледавати из различитих аспеката. Морамо стално анализирати и радити на томе каквог квалитета су нам путеви и да ли треба да их обнављамо и градимо нове, колико су градови и општине у Србији међусобно повезани, како су повезани са регионом. Какве су нам школе, какав је ниво здравствене заштите и колико брзо обнављамо и градимо нашу образовну и здравствену инфраструктуру.
Влада ће се трудити да свакодневно подсећа органе управе на свим нивоима, укључујући и градоначелнике/це и председнике/це општина да обичан човек мора да буде у центру наше пажње. Да смо ми ту због наших грађана и да служимо њима. Да, зато, никада не смемо бити превише заузети да чујемо њихове потребе и радимо на њиховом решавању – како системски, тако и појединачно.
Ова влада мора да настави да од Србије даље гради земљу победника у областима у којима смо кроз историју ретко побеђивали – у економији, стопи незапослености, технологији, иновацијама, огромној вери у себе, своје људе и своју будућност.
Будућа Влада Србије, уколико добијемо вашу подршку имаће 21 ресор и два министра без портфеља. Поносна сам на чињеницу да имамо шест потпуно нових министара и чак 11 жена које ће водити неке од најкомплекснијих ресора у Влади.
Са овог места позивам привреду и све друге чиниоце у друштву да прате пример који данас дајемо – и као Влада, али и ви као Скупштина која у овом тренутку има скоро 40 одсто жена у посланичким клупама.
Ове промене у новој влади говоре о томе да смо пажљиво слушали шта су нам грађани поручили на изборима. Разумели смо да морамо још енергичније да радимо, да су нам потребна нова знања и ентузијазам.
Поштовани народни посланици, за чланове будуће Владе Републике Србије предлажем:
Бранка Ружића за првог потпредседника Владе и министра просвете, науке и технолошког развоја
Бранислава Недимовића за потпредседника Владе и министра пољопривреде, шумарства и водопривреде
Проф. др Зорану Михајловић за потпредседницу Владе и министарку рударства и енергетике
Небојшу Стефановића за потпредседника Владе и министра одбране
Мају Гојковић за потпредседницу Владе и министарку културе и информисања
Синишу Малог за министра финансија
Анђелку Атанасковић за министарку привреде
Ирену Вујовић за министарку за заштиту животне средине
Томислава Момировића за министра грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре
Татјану Матић за министарку трговине, туризма и телекомуникација
Мају Поповић за министарку правде,
Марију Обрадовић за министарку за државну управу и локалну самоуправу
Гордану Чомић за министарку за људска и мањинска права и друштвени дијалог
Александра Вулина за министра унутрашњих послова,
Николу Селаковића за министра спољних послова
Јадранку Јоксимовић за министарку за европске интеграције
Др Златибора Лончара за министра здравља
Проф. др Дарију Kисић Тепавчевић за министарку за рад, запошљавање, борачка и социјална питања
Радимора Ратка Дмитровића за министра за бригу о породици и демографију
Вању Удовичића за министра омладине и спорта
Милана Kркобабића за министра за бригу о селу
Ненада Поповића за министра без портфеља
Новицу Тончева за министра без портфеља.
Од свих чланова Владе очекујем да свакодневно буду потпуно посвећени остваривању циљева које данас заједно постављамо.
Нема веће части од тога да служите својој земљи и својим грађанима и управо тако очекујем од свих нас да се понашамо свакога дана.
Тражим да се боримо, да се не миримо са тренутним стањем, него да увек покушавамо да постигнемо више. Не заборавите да смо одговорни Народној скупштини и свим грађанима Републике Србије и да су једино они ти за које радимо.
Изазовна времена су пред нама, али 2025. године Србија мора бити земља у којој су просечне плате 900 евра, а просечне пензије изнад 400 евра; земља у којој је незапосленост на нивоу еврозоне, земља модерног образовања и инфраструктуре, добро повезана, лидер у напредним технологијама и дигитализацији; земља перспективе и земља победник у сваком смислу, а за то свако од нас мора да да све од себе сваки дан.
За наш народ и за нашу Србију.
Живела Србија“, поручила је Брнабић.
„Српска стварност“
