Mesto za reklamu

03.07.2019.

Зар нападачи не би морали да сносе трошкове обнове хемијске индустрије у Панчеву и заводу Застава у Крагујевцу, као и за разорене циљеве у БиХ, пита немачки дневник „Јунге велт“ у тексту о последицама бомбардовања осиромашеним уранијумом СР Југославије 1999.

Под насловом „Последице рата — дуготрајно ћутање, бивша СР Југославија 20 година после НАТО напада“, берлински лист доноси опширан извештај и преноси утиске са недавно одржаног међународног симпозијума у Нишу о последицама употребе муниције са осиромашеним уранијумом.

Немачки дневник износи податке да је у Србији у току НАТО бомбардовања, које је трајало 78 дана, употребљено 15 тона осиромашеног уранијума и 289.536 кластер бомби на 333 места широм земље, те да је у тим нападима страдало 3.500, а рањено 10.000 људи, да је знатно девастирана инфраструктура земље, разрушена хемијска индустрија у Панчеву и завод Застава у Крагујевцу.

Огромне последице разарања

Аутор текста Герд Шуман, дугогодишњи познавалац прилика на Балкану, констатује да су последице рата још велике, а да значајних побољшања нема на видику, те додаје да су и у Републици Српској 1995. године изведени слични напади уз разарање инфраструктуре и да озбиљне процене говоре да се тиме укупан обим негативних последица знатно увећава.

„Јунге велт“ пише да општу ситуацију у Србији илуструју подаци да се годишње исели између 50.000 и 70.000 углавном стручних људи и подсећа да је хамбуршки „Ди велт“ 5. фебруара оценио да је стање такво да „Србија крвари, а Немачка од тога профитира“.

© Tanjug / DIMITRIJE NIKOLIC/ Међународни симпозијум „Последице бомбардовања СР Југославије осиромашеним уранијумом 1999

О последицама употребе уранијумске муниције на симпозијуму су расправљали правни, медицински и други експерти из Србије, Италије, Бугарске, Русије, Грчке, Малте, Немачке и Швајцарске, а заједничка мисао свих излагања је била да се коначно нешто чини и покреће, преноси берлински лист, пренела је Срна.

Нападачи да сносе трошкове

„Јунге велт“ пита које консеквенце могу да се извуку у вези са употребом осиромашеног уранијума, за људе и околину од употребе тако опасног оружја, која је уследила у ратовима у Југославији и Ираку уз кршење међународног права.

„Шта ако је право још и након 20 година право победника? Зар нападачи не би морали да сносе трошкове за обнову хемијске индустрије у Панчеву и завода Застава у Крагујевцу? Исто тако за разорене циљеве у БиХ. Према садашњим околностима, ова питања још остају отворена, али се ипак морају поставити зато што су то егзистенцијална питања“, наводи немачки дневник.

Лист цитира немачког медицинског стручњака професора Клауса Дитера Коленду да иза производње и употребе осиромашеног уранијума стоје САД и Велика Британија, те да је, осим Балкана, муниција са осиромашеним уранијумом употребљавана у Авганистану, Ираку, Сомалији, вероватно у Либији и на крају у Сирији са укупно око 2.500 тона баченог уранијума.

Ради поређења, лист наводи процене да је за санацију последица пробних гађања у америчкој савезној држави Индијани са 77 тона утрошеног осиромашеног уранијума потребно 7,8 милијарди долара, што је и за моћни Пентагон била превисока цена.

„Племенити наковањ“

У извештају се истиче да је Ниш, један од најстаријих градова Балкана, са 6.000 година дугом историјом, често био поприште борби са страним завојевачима од Османлија (1474-1877), преко Хабзбурговаца (1914), до немачких фашиста (1941-1944. године), који су били најбруталнији, јер су само у логору „Црвени крст“ држали 30.000 људи, од којих је убијено њих око 12.000.

© AP Photo / Philip Mark – Чишћење рушевина у Алексинцу 9. априла 1999. три дана после бомбардовања касетним бомбама у коме је погинуло 14 људи.

„Опет се на крају другог миленијума Немачка враћа овамо, где је раније пролила толико крви, овај пут у савезу са САД у нападу под називом ’Племенити наковањ‘, који није био ни мало племенит, јер је у центру Ниша подигнут још један споменик са именима готово 200 особа страдалих од НАТО напада“, истиче се у извештају.

„Јунге велт“ пише да је и после завршетка рата умирање настављено и повећано, а да се у земљи о теми уранијума није говорило или осиромашени уранијум није довођен у везу са знатно повећаном стопом раста броја оболелих и умрлих од малигних оболења.

Лист указује да НАТО оспорава наводе неких медицинских стручњака, док адвокат Срђан Алексић, након смрти мајке од тешке болести, значајног повећања броја оболелих и сазнања да је у Италији вођено и добијено више судских процеса у којима је утврђено да се умирање италијанских војника доводи у везу са њиховим боравком на контаминираним подручјима на подручју Косова и Метохије, покреће иницијативу да се та тема отвори и траже начини како да се угроженима помогне.

Према Алексићевом истраживању, који је и професор, у Србији је између 2000. и 2019. од рака умрло 18.000, а оболело 30.000 људи, а многи медицински стручњаци узроке повећања броја оболелих доводе у везу са употребом муниције са осиромашеним уранијумом, пише немачки дневник, преноси Танјуг.

„Српска стварност“

POSTAVI ODGOVOR

Please enter your comment!
Please enter your name here