04.12.2019.
Мисија ОЕБС на Косову представила је у Приштини извештај под називом „Процена добровољног повратка на Косово“, који пружа преглед целокупне ситуације повратка. „Веома је важно поштовати права свих повратника“, поручио је шеф ове мисије Јан Брату.
На Косово се вратила 28.111 особа, од око 220.000 колико је расељено током и након сукоба 1999. године, укључујући и насиље из 2004. саопштио је ОЕБС у Приштини. Извештај обрађује повратак од 2015. до краја 2018. године и истиче да се у том периоду на Косово вратило 2.209 расељених особа.
Срби су се углавном вратили у општине у којима чине већинску заједницу, као што су Штрпце, Грачаница, Ново Брдо и Ранилуг, али је приметан повратак и у друга места, укључујући Обилић, Исток, Клину и Гњилане, док су се Роми, Ашкалије и Египћани вратили у општине за које се зна да у њима традиционално живе припадници њихових заједница.
Извештај пружа преглед правног оквира који се користи у процесу повратка и његову примену на Косову, као што су информације о имовинским правима релевантним за расељена лица и повратнике, процену безбедносне ситуације за повратнике и преглед процеса проналажења трајних решења за расељена лица са Косова.
Шеф Мисије ОЕБС-а на Косову Јан Брату казао је да је од великог значаја примена новог оквира и поштовање права повратника.
„Расељена лица треба да буду у могућности да се слободно крећу, да буду у стању да мирно уживају у свом поседу, да се поштује њихов породични и приватни живот и да не буду дискриминисани. Право на повратак је садржано у међународном праву и загарантовано уставом и законодавством Косова“, рекао је Брату.
Генарални секретар Министарства за заједнице и повратак Ненад Стојчетовић је рекао да су у претходном периоду, до доношења нове Уредбе о расељеним лицима 2017. године имали три документа, те да је кључни моменат код доношења нове Уредбе да она регулише сва питања која су од виталног значаја за повратак.
„Оно што су били изазови у претходном периоду јесте да поменута три докумета нису у довољној мери објашњавала који је начин остваривања права расељених лица и како могу да се врате у место расељеништва. Или оно што је Министарство заговарало последњих година, а то је могућност да се расељени врате на место где се осећају безбедним или где сматрају да ће њихов останак економски бити одржив“.
Као приоритет за наредну годну Министарство за заједнице и повратак у Влади Косова је предвидело давање предлога за доношење Закона за расељена лица, истакао је Стојчетовић.
Генералана секретарка Министарства администрације и локалне самоуправе Розефа Укимерај сматра да су Општине дужне да успоставе Канцеларије за заједнице и повратак и тиме успоставе комуникацију са расељеним лицима.
„Повратак је уставно право, самим тим су Општине дужне да успоставе општинске Канцеларије за зајендице и повратак, да поседују одговарајући број службеника и да имају одговарајуће ресурсе како би обављали своју дужност. На основу података са којим Министарство располаже у 37 општина ове Канцеларије за заједницу и повратк функционишу“, казала је Укимерај.
Директор Одељења за јавну безбедност Полиција Косова пуковник Газменд Хоџа поручио је да ће у наредном периоду, на основу препорука из извештаја, радити на томе да унапреде свој посао, као и да је велики број случаја завршен, али и да је веома битно реговати на време и пријавити случај, а не чекати да прође дужи период.
„Полиција Косова је институција која пружа безбедност свим грађанима, посебно маргинализованим групама или заједницама које су на неки начин дискримисане. Препоруке које су наведене у извештају такође се односе на питање безбедности и у потпуности се слажем са њима“, казао је Хоџа.
„Српска стварност“
