- 06. 2020.
Председник Републике Србије Александар Вучић посетио је данас Пожегу где је присуствовао отварању фабрике прехрамбене индустрије „Будимка д.о.о Пожега“ и обишао радове на ауто-путу Е-763, деоница Прељина – Пожега.
“Будимка је симбол за нашу земљу, за све нас”, истакао је Вучић.
Вучић је пренео новинарима, након што је испробао Будимкине џемове и сокове да су одлични.
“Пробао сам органски џем од малина и одличан је. Такође, пробао сам мешану мармеладу коју сам много волео са палачинкама када сам био дечак”, истакао је Вучић.
Каже да је породица Марковића, која је купила Будимку, успела и једног сина да врати из Милана, као и да ће покушати да врати и другог сина из Лондона..
“Будимка је изузетан бренд и много сам срећан. Ово је стварно нека врста симбола. Важно је када од потпуне пропасти и Србијанке, Будимке, Џервина, Златног делишеса и свега другог што смо имали почнете да подижете те фирме. Онда људи разумеју да све можемо да урадимо”, нагласио је председник.
Пожелео је Будимци много успеха и додао да ће држава помоћи тој фабрици.
“Узбуђен сам, не само зато што сам лично допринео поновном раду Будимке, већ зато што та фабрика поново ради после више од 20 година проблема кроз које су пролазили и Пожега и Будимка. Данас можемо да будемо мало радоснији”, рекао је Вучић у обраћању.
Вучић је истакао и да разуме пријатеље наше на западу и у Кини који праве велике свечаности у таквим приликама, јер тако хоће људима да покажу колико је то важно.
“Будимка је важна за целу нашу Србију, јер показује три ствари: Прво, колико смо дуго и безнадежно пропадали. Друго, да када радимо и када смо уједињени у борби за бољитак моземо да се извучео и вратимо на стазе старе славе и будемо успешнији него што смо икад били. И треће, што је породица Марковић успела да врати свог сина Александра из Милана”, нагласио је Вучић.
Фабрика у стечају је крајем новрембра прошле године продата на јавној лицитацији за 212.700.000 динара компанији “ИТН група” из Косјерића, која се бави иновацијама у пољопривреди и производњом смрзнутог воћа и поврћа.
Нови власник Будимке, директор и сувласник ИТН-а, Вера Марковић рекла је тада, приликом продаје, да су планиране инвестиције веће од пет милиона евра.
Фирма из Пожеге већ је била приватизована 2008. године, али је приватизациони уговор раскинут после две године.
Производња је обустављена 2015, а следеће године компанија је отишла у стечај.
Воћари тог краја Србије радују се што ће имати коме да продају своје производе.
Председник Вучић обишао и радове на изградњи ауто-пута Пожега–Прељина
Председник Републике Србије Александар Вучић, са амбасадорком Кине у Србији Чен Бо и са сарадницима, обишао је и радове на изградњи деонице ауто-пута Е-763, Прељина–Пожега.
Вучић је након обиласка радова на тунелу Лаз на деоници Прељина–Пожега рекао да ће ауто-пут много значити свим људима у Златиборском и Моравичком округу, као и целој Србији, с обзиром на то да ће га грађани користити када путују ка Златибору и Црној Гори.
Кинеска компанија CCCC, која изводи радове, како је истакао, једна је од најбољих на свету, а до сада није виђено у нашој земљи да се на таквом месту прави тунел.
Амбасадорка НР Кине у Републици Србији Чен Бо подсетила је на то да је кинеска компанија CCCC већ изградила у Србији мост Михајла Пупина, као и деоницу Сурчин–Обреновац, и да верује да ће успешно реализовати и овај пројекат.
Деоница Прељина–Пожега, дужине 30,96 километара, надовезује се на већ изграђени ауто-пут “Милош Велики”, који је у саобраћају од Сурчина до Прељине, а извођач радова је кинеска компанија CCCC.
Карактеристично за ову деоницу јесте што пролази кроз веома тежак географски терен, а скоро једну трећину трасе чине мостови и тунели.
Тунел Лаз, који пролази кроз планину Јелицу, један је од три тунела чија је изградња предвиђена на деоници Прељина–Пожега, уз тунеле Муњино брдо и Трбушани.
Дужине тунелских цеви тунела Трбушани су приближно 300 метара, тунела Лаз 2.700 метара и 2.900 метара и тунела Муњино брдо су по приближно 2.800 метара.
Тунели Лаз и Муњино брдо у изградњи представљају тренутно најдуже тунеле у Србији.
„Српска стварност“
