- 04. 2019.
У Београду је данас преминуо глумац Војислав Воја Мирић(86), који је у златним годинама наше кинематографије остварио велики број улога.
Ипак, филм „Дервиш и смрт“ и улога Ахмеда Нурудина посебно су у памћење старијих гледалаца утиснули његов маркантни лик, пишу „Вечерње новости“.
Упркос популарности, Мирић је средином осамдесетих напустио глуму и повукао се у миран живот, далеко од светлости позорнице и филмских рефлектора.
Рођен је 7. априла 1933. године у Трстенику. На сцену је ступио чудном игром случаја: као гимназијалац крушевачке гимназије отишао је с пријатељем на пробу нове представе градског позоришта и добио улогу – старца од осамдесет година. Убрзо се с братом преселио у Београд, уписао у „Абрашевић“, а онда и на Академију:
„И ту сам случајно дошао. Желео сам да студирам грађевину или архитектуру, моји су хтели да будем правник, а ја отишао на глуму“, причао је касније.
Дипломирао је у класи професора Танхофера, почео у новосадском позоришту, али је после одслуженог војног рока наставио у Београдском драмском, да би се на крају отиснуо у „слободњаке“. На филму је одиграо педесетак улога (десетак главних), 1964. године освојио је Сребрну арену за филм „Службени положај“ Фадила Хаџића, а десет година потом и Златну арену за „Дервиш и смрт“ Здравка Велимировића.
За многе је неочекивано, сувише рано, одустао од глуме. После престанка уметничке каријере показао је добре организаторске способности у Позоришту на Теразијама, а потом и као директор „Инекс филма“.
„Дошле су нове генерације, заиста изванредне, она из чешке школе, редитељска, која је, наравно, имала и своју генерацију глумаца. Ми смо били већ старији. А онда је дошло и до смањења посла“, једноставно је објаснио у једном новинском разговору своје разлоге одласка са сцене Воја Мирић, мирни и једноставни човек који је за себе неком приликом рекао и ово:
„Никада се нисам много одушевљавао, нити ме је било шта у животу могло да обесхрабрити…“
Запажене улоге Мирић је остварио у остварењима „Чудна девојка“, „Дани искушења“, „До победе и даље“, „Сретни умиру двапут“, „Изданци из опаљеног грма“, „Валтер брани Сарајево“, „Отписани“, „Врхови Зеленгоре“, „У сукобу“, „Двобој за јужну пругу“, „Нека друга жена“, „Одлазак ратника, повратак маршала“…
„Српска стварност“
