- 12. 2019.
Директор Републичког завода за статистику Миладин Ковачевић саопштио је данас да је бруто домаћи производ за целу годину процењен на четири одсто раста, што надмашује пројекцију која је важила од усвајања буџета за ову годину, јер је раст био пројектован на 3,5 одсто.
Ковачевић је на конференцији за новинаре, посвећеној процени економских крeтања у 2019. години и текућим кретањима, објаснио да су томе допринеле све главне активности – грађевинарство, пољопривреда, индустрија и услуге, због чега је ова година по много чему била изузетна.
Према његовим речима, БДП је у односу на 2010. године порастао за 19,6 одсто, док се економија у Србији од 2015. године, када је фискална консолидација већ почела да даје резултате, налази у порасту.
Он је навео да је у периоду од 2015. до 2019. године значајно порасло учешће бруто фиксних инвестиција у БДП-у, са 16,8 на 22 одсто.
Инвестициони циклус је заправо главни разлог овог раста. Од 2015. године је на делу циклус снажног раста укупних инвестиција, док су посебна тема стране директне инвестиције, рекао је директор РЗС-а.
Ковачевић је, говорећи о пољопривреди, указао на то да су две године заредом биле рекордне, што се ретко дешава.
Према његовим речима, ова година процењена је на 0,1 одсто раста, као и претходна година и није допринела смањењу БДП-а.
Такође, како је додао, индустријска прозводња је од 2014. године у циклусу раста, иако је у другој половини 2018. године било застоја, као и у првој половини 2019. године када су се догодиле неке тешке ситуације везане за ремонте великих компанија, попут НИС-а и “Петрохемије”.
Од августа и септембра укупна индустрија је напредовала и годину завршава позитивно са 0,3 одсто раста, прерађивачка индустрија бележи раст од 0,2 одсто, док је динамика извоза превазишла динамику увоза, прецизирао је Ковачевић.
Он је нагласио да је грађевинска производња имала изузетан раст од 28,5 одсто у односу на 2018. годину, односно 100,9 одсто у односу на 2010. годину, а томе су највише допринели инфраструктурни радови, попут постављања гасовода “Турски ток” и изградње ауто-пута “Милош Велики”.
Директор РЗС-а је, када је реч о услугама, подвукао да су оне расле динамиком од приближно четири одсто, док је промет у трговини на мало растао 9,2 одсто у сталним ценама, од чега промет хране, пића и дувана 9,1 одсто.
Инфлација на годишњем нивоу је 1,5 одсто, а међугодишња, односно у децембру је процењена на 1,9 одсто, навео је он и подсетио на то да монетарна и тржишна стабилност постоји последњих шест, док је фискална равнотежа постигнута пре три године и од тада имамо суфиците и опадање учешћа дуга у БДП-у.
Помоћник директора за Сектор националних рачуна, цена и пољопривреде Душан Гавриловић рекао је да је у сектору услуге смештаја и исхране процењен реални раст од 9,1 одсто, док је број ноћења туриста повећан за 7,6 одсто у односу на 2018. годину.
Раст домаћих туриста је износио 6,6 одсто, а страних 7,4 одсто, навео је он и додао да је број долазака домаћих туриста износио 1,7 милиона, страних 1,7, односно укупно 3,4 милиона.
Гавриловић је, говорећи о ноћењима, указао на то да је раст износио 7,1 одсто – домаћих 6,0 и страних 8,8 одсто. Број ноћења је износио 9,4 милиона, при чему 5,7 милиона домаћих и 3,7 милиона страних.
Према његовим речима, у новембру 2019. године регистровано је 2.206.604 запослених особа, што је за 2,6 одсто више него у истом периоду претходне године.
Просечна зарада без пореза и доприноса у октобру 2019. године износила је 55.065 динара, односно 468 евра, док је у 2018. години била 49.901 динар, саопштио је он.
Када је реч о демографским показатељима, у првих 10 месеци 2019. године рођене су 53.082 бебе, што је за приближно 500 више у односу на исти период 2018. године, а број умрлих је 93.000, што је више за 470 у поређењу са претходном годином, прецизирао је Гавриловић. Он је напоменуо да представљени економски показатељи не обухватају податке за Косово и Метохију.
„Српска стварност“
