- 03.2019.
На Копаонику је почео 26. бизнис форум. Реч је о највећем скупу економских и финансијских стручњака који се традиционално одржава на тој планини. Главна тема форума је “Србија 10 година после велике рецесије: снажан раст као императив”. Форум је отворила премијерка Брнабић која је говорила о важности дијалога привредника и политичара. Она је поручила да је Влада одлучна да настави привредни раст који би био заснован на знању и иновацијама, а за привреднике и експерте кључна су улагања у приватни сектор и образовање. План државе је да променом привредног амбијента подстакне домаће, али привуче стране инвестиције – нагласила је Брнабић.
“Након тешких мера фискалне консолидације, ми данас имамо макроекономску стабилност, Србија је остварила четврту годину заредом стабилних јавних финаснија, 2018. смо завршили суфицитом у буџету од 32,2 милијарде динара, што је негде око 0.64 нашег БДП-а. Јавни дуг, који је до пре само неколико година био изнад 70 посто бдп, сада је око 50 посто. Наш циљ јесте да га даље спустимо и да га сведемо у те оквире тзв. безбедносне зоне од испод 45 посто БДП – а, доста смо урадили на побољшању пословног амбијента”, рекла је премијерка Брнабић.
Министар финансија Синиша Мали најавио је нове реформске законе који треба да потстакну даљу конкуретноист наше привреде.
“Данас говоримо о два приоритета, говоримо о одржању и очувању тешко стечене финансијске стабилности, да имамо у нашем буџету одрживи дефицит и да даље смањујемо јавни дуг, а да с друге стране гледамо на који начин наша економија може да расте још брже и још јаче. Приоритет како би и одржали фискалну дисциплну и направили основу за одрживи раст су структуирне реформе, реформе у области јавне управе и реформе јавних предузећа”, рекао је Мали.
Председник Фискалног савета Павле Петровић истиче да би пензије требало да се повећавају “у складу са правилима”.
“Влада и скупштина морају да врате правило по коме се пензије индексирају, што значи уређен систем. Значи да оно што сте зарадили уплаћивањем доприноса и добијете по унапред дефинисаним правилима, а не да влада сваке године дискреционо одлучује да ли ћете добити више или мање. Ви сте та средства зарадили”.
Како је навео Петровић, лицитирање са повећањем плата и пензија нема смисла.
“Што се тиче плата ту се зна, оне могу да расту колико и економски производ земље. Бесмислено је сваке године поново тиме лицитирати”, рекао је Петровић, одговарајући на питање да ли има простора за ново повећање плата и пензија.
Коментаришући наговештаје да би немачки аутомобилски гигант Фолксваген могао да инвестира у Србији, Петровић је рекао да би то било значајно за српску економију.
“То би свакако било значајно. Можда не толико директно квантитативно, али био би то знак за друге стране инвеститоре”, објашњава Петровић. Међутим, председник Фискалног савета напомиње да с друге стране имамо велики проблем што су наше домаће привредне инвестиције ниске.
“Ми немамо проблем са страним директним улагањима, проблем су мале домаће приватне инвестиције, а то је зато што их владавина права и корупција коче”, навео је Петровић.
Привредници истичу да су у свакодневном пословању суочени са реалним проблемима.
“Да би се убрзао привредни раст, пре свега је потребна адекватна и квалитетна радна снага. То је оно што тренутно недостаје Србији и највећи је проблем у даљем развоју и напретку привреде”, сматра власница и генерална директорка предузећа “Д експрес”, Љиљана Караклајић. Како каже, следећи потенцијал су нове инвестиције, нови развој, ИТ инфраструктура.
Генерални директор Светске академије уметности и науке Гери Џејкобс оцењује да Србија ради оно што мора да би изашла из кризе.
“До сада сте ишли стандардним путем како бисте стабилизовали буџет и финансије. Проблем више нису стране инвестиције, потребно је да се обуче људи и развија локално предузетништво. Новац ће доћи уколико постоји производња, указује Џејкобс.
Шеф канцеларије Светске банке Стивен Ндегва каже да су то отварање тржишта на коме би приватне компаније могле да послују још ефикасније, приватизација предузећа у државном власништву, банкарски сектор који би одобрио више новца за мала и средња предузећа, унапређење конкурентности.
“Све то јесте веома сложено али би био сигнал да је Србија отворена за бизнис и што би јој помогло да повећа раст”, додаје Ндегва.
Србија би у наредном периоду морала да има одрживи раст од најмање пет одсто годишње како би ухватила корак са земљама Европске уније.
„Српска стварност“ / РТС /
