- 01. 2022.
Српска православна црква и верници славе зимски Крстовдан, празник уочи Богојављења, који се слави као успомена на прве Хришћане и када се строго пости. По предању, данас се укрштају ветрови.
Данашњи, зимски Крстовдан, слави се као успомена на прве хришћане који су примили веру на самом почетку хришћанске проповеди.
Празник се везује за Богојављење и крштење Исуса Христоса, као и за дан посвећен Светом Јовану Крститељу, који је и крстио сина Божијег у реци Јордану.
Јесењи Крстовдан, 27. септембра по новом календару, обележава успомену на проналажење Часног Крста на Голготи на којем је разапет син Божији.
На овај дан, после литургије, у храмовима се обавља и чин водоосвећења, сутра на Богојављење, вода се освећује и ван храма, на рекама и другим отвореним местима.
Од Божића до Богојављења мрсни су сви дани, али се на Крстовдан, ма који дан од понедељка до петка био, строго пости, на води. Уколико падне у суботу и недељу, пост је разрешен на уље.
Овим постом се припремамо за празник Богојављења и за пијење богојављенске водице.
У нашем народу верује се да се вечерас у поноћ, пред Богојављење, отвара небо и Бог јавља људима. Чека се поноћ, а тада уз молитву треба изговорити жељу.
Према народним обичајима у неким деловима Србије на Крстовдан ваља да се опере сав веш и очисти кућа.
Пости се строго, први пут после Божића, јер је до овог дана било разрешење због великог празника. Зато је у српском народу остала изрека: “Ко се крстом крсти, тај Крстовдан пости”.
По народном предсказивању времена, који ветар дува на Крстовдан, тај ветар ће најчешће дувати током године.
У дванаест дана, почињући од Божића а закључно с Крстовданом, огледа се дванаест месеци године која долази, па какво је време ког дана такво ће бити у месецу који том дану одговара по редоследу.
На Крстовдан су се, преносе хроничари, јели остаци бадњеданског пасуља и – спремане су пихтије. Али како је Крстовдан посни дан, то су их јели сутрадан, на Богојављење.
„Српска стварност“
