- 03. 2022.
Епархија рашко-призренска поводом 18. годишњице погрома над српским и неалбанским становништвом на Косову и Метохији подсетила је да је у та два дана оскнављено или потпуно уништено 35 цркава и манастира, као и да је нестало или оштећено више од десет хиљада вредних фресака, икона, путира и много других црквених реликвија.
Епархија је објавила и списак срушених и запаљених цркава и манастира 17,18. и 19. марта 2004. године:
- Манастир Девич, Србица, из 1434. године
- Манастир Светих Арханђела, Призрен, 14. век
- Саборна црква Светог Ђорђа, Призрен, 1887. године
- Црква Ваведења, Бело Поље, Пећ, 16, 19. век
- Црква Светог Николе, Приштина, 19. век
- Црква Успења Богородице, Ђаковица, 16, 19. век
- Црква Светог краља Уроша, Урошевац, 1933. године
- Црква Богородице Љевишке, Призрен, 1306/1307. године
- Црква Светог Николе (Тутића), Призрен, 1331/1332. године
- Црква Светог Спаса, Призрен, 1330. године
- Црква Ваведења – Свете Недеље (Маркова), Призрен, 14. век
- Црква Светог Ђорђа (Руновића), Призрен, 16. век
- Црква Светог Саве, Косовска Митровица, 1896. године
- Црква Светог Андреја Првозваног, Подујево, 1930. године
- Црква Светог Николе, Косово Поље, 1940. године
- Црква Светог арханђела Михајла, Штимље, 1922. године
- Црква Светог Пантелејмона, Призрен, 14, 20 век
- Црква Светих Врача, Призрен, 14, 19. век
- Црква Свете Недеље, Живињане, 16, 19 век
- Црква Свете Недеље, Брњача, Ораховац, 1852. године
- Црква Светог Лазара, Пискоте, Ђаковица, 1991/1994. године
- Црква Светог Илије, Бистражин, Ђаковица, 14. век/1930. године
- Црква Светог Јована Претече, Пећ
- Црква Светог Јована Претече, Пећка Бања, 1997. године
- Црква Светог Илије, Некодим, Урошевац, 1975. године
- Црква Светог Петра и Павла, Талиновац, 1840. године
- Црква Рођења Богородице, Софтовић, прва половина 20. века
- Црква Светог Пантелејмона, Доња Шипашница, Косовска Каменица
- Црква Свете Катарине, Бресје, Косово Поље
- Црква Светог Илије, Вучитрн, 1834. године
- Црква Рођења Богородице, Обилић, 20. век
- Црква Светог Петра и Павла, Исток, 1929. године
- Црква Свете Петке, Витина
- Зграда Богословије, Призрен, 1872. године
- Зграда Владичанског двора, Призрен, 20. век
Како је наведено на сајту Епархије, косовски Албанци су током погрома, најпре у Косовској Митровици, а потом и у другим деловима Косова и Метохије, организовали протеривање Срба, уништавање њихове имовине и верских објеката.
Повод за погром била је несрећа у којој су се 16. марта тројица дечака албанске националности утопила у Ибру, у селу Чабра у Ибарском Колашину, за шта су Албанци оптужили Србе. Тог дана је етнички очишћено шест градова и девет села, а свој дом морало је да напусти више од 4.000 Срба.
Погинуло је осморо Срба и 11 Албанаца, повређено више од хиљаду људи а међу њима и десетине припадника међународних снага.
Запаљено је или тешко оштећено око хиљаду српских кућа, десет српских школа, домови здравља, поште и друге институције државе Србије. Срби су протерани из Косова Поља, Обилића, Племетине, Липљана, Урошевца, Ђаковице, Гњилана а по други пут из својих домова морали су да беже и Срби из Белог Поља код Пећи, где су поново запаљене све повратничке куће.
Иако се погром над Србима одиграо пред 38.000 војника КФОР и 8.000 УНМИК полицајаца, који су били задужени за очување безбедности свих који живе на Косову, организатори насиљна нису кажњени, а и они који су директно учествовали осуђени су на минималне затворске казне.
„Српска стварност“
