- 01. 2021.
Познати имунолог, проф. др Милош Марковић, одговарао је на актуелна питања која се тичу опасног вируса ковид 19. на која многи траже одговоре. Из разговора који је приредио портал РТС, издвојили смо најинтересантније делове:
„Вакцинишите се јер је то неупоредиво боље него да добијете ковид,” то је у најкраћем порука професора Милоша Марковића, имунолога ако га питате за мишљење о актуелној масовној имунизацији. За њега је вакцина цивилизацијска тековина и он не види разлог зашто би и о чему у јавности разговарао са противницима вакцине.
Професор Марковић је дипломирао на Медицинском факултету Универзитета у Београду. Специјалиста је имунологије и микробиологије са паразитологијом и доктор је медицинских наука из области имунологије. Од 1999. године запослен је на Институту за микробиологију и имунологију Медицинског факултета Универзитета у Београду, тренутно у звању ванредног професора на предмету Имунологија.
Издвојили смо нека питања и одговоре, а нека смо и скратили:
Који обим јавне расправе о оваквом питању је могућ?
Прво морам да реагујем на реч расправа. Није спорно да је то достигнуће цивилизације и демократије. Али, постоје неке теме o којима не можете да имате јавну расправу. Морате да имате стручну расправу.
Дакле, вакцине су одлична теме о којoj струка треба да расправља, односно да износи чињенице, дефинише неке информације за друге. Други, ван струке, треба да питају, добијају одговоре, износе своје сумње које су потпуно легитимне, нарочито у смислу пандемије и брзо направљених вакцина и тако даље, али не и да расправљамо о томе. Ако сам био довољно јасан.
Како Вама који сте стручни у тој области звучи расправа у јавности о вакцинама?
У ситуацији у којој ви још увек немате довољно доказа јасно je да смо често у прилици да не можемо да дајемо експлицитне тврдње. И онда, наравно, то је одличан терен да одемо у неке спекулације или претпоставке. И без зле намере, не мора да буде нужно то.
Дакле, то је чињеница. Али морам да се осврнем на још једну ствар. Имунолози, микробиолози, епидемиолози, инфектолози, а и друге гране уско из њихове патологије су позвани за ову причу. Mи треба више да се укључимо.
Морам да се осврнем и на медије који морају да изаберу формат и начин на који се то ради. Када је прича о вакцинама мислим да формат за и против уопште није добар јер је то прича која нема основа. Можемо да причамо само на који начин, коју, како, шта.
Мислим да је најбоље позивати стручне људе и дати им довољно времена. Зато сам и пристао на овај разговор. Ја сам потпуно свестан да су људи прилично збуњени ситуацијом и да се од њих тражи да нешто изаберу, а да не знају на основу чега.
Како се бира вакцина
На директна питања све треба да се одговори, свако је легитимно питање. И питање о чипу је легитимно. Људи верују у то и плаше се. Није спорно да ми на то одговоримо.
Оно што јесте спорно је да људи који нису позвани говоре о томе. Људи често суде на основу формулисаности реченица и убедљивости наступа. И када ви имате такав приступ, за или против, онда се људи често опредељују на основу ирационалног утиска, а не на основу чињеница. А одговорни људи који се баве науком су свесни да постоје неке ограде и ограничења, нарочито када је време релативно кратко и чим причате са неким кондиционалом делујете мање убедљиво.
На тај начин стварамо лажну слику. И ви као медији и ми као струка не треба да доприносимо томе. Формат емисија где се позивају сви и свако који дају себи за право да то ради страшно доприноси овом проблему.
Ту имамо два опредељења. Да ли ћу се вакцинисати или не и друго је којом ћу се вакцином вакцинисати.
Не може се у овом тренутку инсистирати на обавезности, вакцинација мора да буде ствар избора. Избор је дивна ствар у животу, али неке ствари тешко могу да се бирају.
Постоји нешто што се зове информисани пристанак и то је кључно. Овде је то пристанак и одабир и мора да буде информисан. Дакле, базиран на релевантним информацијама.
Наш је задатак да дамо релевантне информације. Проблем је што многи учесници у дискусијама и припадници овог друштва, не само здравствене струке, често више доприносе конфузији него јасним ставовима.
Да будем крајње јасан, наш задатак је да дамо препоруке, али је задатак и државе да све податке учини транспарентним и доступним. Што тренутно није случај и жаргонски речено долива уље на ватру и доприноси конфузији.
Ми морамо да пружимо шансу људима да бирају у овој раној фази, не као генерални принцип него као конкретно стање, али је нужно да сви подаци буду доступни. И да она ми јасно изађемо са ставовима.
Шта Ви препоручујете?
Ја свакоме кажем да је то и ствар његовог избора јер је тренутно такво стање.
Прилично убедљиво кажем да нема размишљања да ли да се вакцинише или не јер мислим да су све вакцине прилично безбедне и немам неку сумњу, а можемо да причамо о неким детаљима. То су те контраиндикације и нежељена дејства, али немам сумњу у безбедност.
Што се тиче ефикасности ту је мало шири распон потенцијалних одговора и ја му кажем следећу ствар. Од свих понуђених најпре нису све доступне, а од оних које јесу ја лично препоручујем оне код којих је највећи број података доступан, а то је у овом случај Фајзер вакцина која је регистрована и од стране ЕМЕ и од ФДА, јер су сви подаци или огромна већина доступни.
Ви сте се вакцинисали Фајзеровом вакцином?
Јесам.
Инсистирам на доступности података. Покушао бих да их нађем. Ја очекујем да се ти подаци појаве. Немам никакву сумњу ни у безбедност ни у ефикасност тих вакцина генерално.
За руску вакцину су сами произвођачи рекли да ће се за неколико недеља појавити у великом научном часопису резултати њихове треће фазе и рекао бих – сачекајте.
Исти став имам и према себи самом. Исто бих урадио, ништа нисам саветовао у животу ако иза тога не стојим и не бих сам урадио.
Можете ли сада да нам објасните какве су све вакцине на располагању?
Генерално имамо пет вакцина уз неке ретке у неким земљама, девет се спомиње да су регистроване, али да кажемо да их има пет и да су подељене у три групе.
Имамо класичне или конвенционалне, то сви људи разумеју. То је традиционалан приступ који је познат па, да кажемо, сто година. Изолујете вирус, умножите и убијете га одређеним хемијским путем. То су кинеске вакцине. Њих има више, а једна од њих је дошла код нас. То је традиционални или конвенционални приступ.
Друга група су вакцине које су новија технологија, али за које већ имамо раније регистроване вакцине. Ту бих поменуо векторске вакцине. Ми немамо велико искуство са регистрованим јер смо тек регистровали неке за еболу прошле године и 2019. Људи мисле да је то нешто ново, а ми имамо већ двадесет година искуства са њима.
Ту вам спадају оне субјединичне или протеинске вакцине. Шта је разлика? Пречистите или вештачким путем направите један протеин у некој ћелији, рецимо квасца, који служи за хлеб или пиво, да вам она направи протеин. Те вакцине су у развоју и доћи ће у другој половини године. Очекујемо их, али тренутно их немамо па да не збуњујемо људе.
Дакле, имамо векторске, то је Спутњик В коју људи жаргонски зову руском и друга је оксфордска или Астра Зенека. Обе су векторске.
И последње су Модерна и Фајзер. Фајзер је доступна и даје се у свету и базиране су на РНК платформи, то значи да убацујемо РНК молекул.
Чињеница је да је то нова технологија, али то није технологија од јуче. Концепт, први резултати су из деведесетих. Причамо о тридесет година. Проблем је био технички, како да убацимо ту РНК и неки напредак је направљен 2012.
Од тада смо драстично напредовали и имамо неких пет, шест експерименталних вакцина које су биле релативно близу да дођу у реалну причу. Али, знате, уплив новца, тешко је развити вакцине то је један мукотрпан и скуп процес и то дуго траје из много разлога.
У овом случају све је то било убрзано и то је омогућило да људи крену од неких прилично разрађених прича, већ су постојале експерименталне вакцине и они су само наставили и то су те две РНК вакцине.
Колико је трајао развој тих вакцина?
Нормално за једну вакцину процес траје између пет и двадесет година. У просеку, десетак.
Најбрже направљене вакцине су против заушки, за четири године и то шездесетих и против еболе недавно, за пет година.
И сад ми имамо вакцине направљене за годину дана. Логично питање не само лаика него и имунолога је како је то могуће? Укратко, могуће је јер далеко од тога да смо кренули од нуле.
Тачно је да је то завршено за 11 месеци, али смо ми читав низ фаза, оних претклиничких фаза, увелико одрадили. Зато што су те платформе за инфлуенцу, за зика вирус и тако даље, већ биле направљене. И када је објављен геном тог вируса, а то се десило 10. односно 11. јануара 2020. Кинези су то урадили, онда су истраживачке групе врло брзо направиле вакцину.
Јер су имали сва искуства у истраживачкој фази, да ли то ради или не. Само су променили садржај и одмах кренули у претклиничке и клиничке студије, прво се примени на животињама па на човеку.
Јесте то трајало десет или једанаест месеци, али има предисторију која се мери годинама. Имали смо веома акумулирано знање.
Рећи ћу вам да постоји САРС коронавирус и МЕРС коронавирус који су били 2002. и 2012. и није случајно што се овај зове САРС корона 2. Он је веома сродан. А већ су постојале експерименталне вакцине за њих. Наставили смо где смо стали.
Колико дуго ће вакцина да нас штити?
Остаје отворено питање колико дуго делују вакцине. Tо у овом тренутку не могу да кажем сем да по аналогији са неким другим претпоставим. И нежељених реакција, а то ћу намерно врло отворено рећи, дугорочних. Краткорочне нису толико…
Нежељена дејства код вакцина се по правилу дешавају унутар шест недеља. Мимо тога сем неке фацијалне парализе која није чешћа него у општој популацији ми ништа друго нисмо приметили.
Ово је прича за РНК вакцине за које већ имамо праћење импозантног броја људи и то за месец и по, два.
Ми можемо да оставимо отворено питање дугорочног нежељеног дејства. Али ја који се дуго бавим вакцинама не знам која су то дугорочна нежељена дејства вакцина, било којих.
У САД, ЕУ и код нас постоји сјајно организовани надзор пријављивања нежељених реакција. Сваки сумњив случај се узима у разматрање и експерти онда повезују или не повезују. Ако постоји сумња то се уведе у опрез па се прати, а ако се одагна сумња онда се не повезује.
Таквим приступом није примећено за сада нешто што би било верификовано или потврђено повезано са вакцином.
Ко обавезно треба да прими вакцину, ко не треба да је прими?
Људи морају да разумеју да апсолутна безбедност не постоји. Али већи је ризик да вам се догоди саобраћајна несрећа него нежељени ефекат вакцине, то каже статистика. Некоме то може да звучи невероватно, али то је статистика.
Свака корист и ризик од вакцине се пореди са ризиком од болести. Ова вакцина, било која, код које су ризици само теоретски упоредите то са смртношћу од акутног ковида. Или какве последице оставља. Који су све органу захваћени. Ризици болести су драстично већи него вакцинација.
Када немате бојазан да ће неко коме препоручите вакцину имати проблем, чак и ако има неку болест не очекујете да ће се погоршати, онда можемо само причати колико је вакцина ефикасна. У том смислу препорука је јасна.
Једина доказана нежељена реакција је алергијски шок на прву дозу и ту нема дилеме, ви знате да ће вам се десити и други пут. Све остало, теже алергијске реакције на нешто друго, неки људи одбију, ја не инсистирам на томе, али ако има доказане алергијске реакције на састојке вакцине, а зна се шта тачно ту има, ми практично немамо ограничења коме препоручујемо вакцину.
Али ту препоруке иду у светлу исхода од негативног исхода ковида. Вакцину препоручујете онима који су у највећем исходу да заврше са тежом формом болести и да имају неке последице, а нажалост можда и смртни исход.
Погледајте приоритете вакцинације. Ми не знамо како вакцина делује на дање ширење болести, могуће је да делује, али смо прво хтели да видимо да ли штити од болести. Тренутно смо фокусирани да вакцинишемо најугроженије. А то су лекари и најстарији и људи са хроничним болестима, такозваним коморбидитетима.
Апсолутно су они први, али ја бих свакоме препоручио у оквиру старосних критеријума. Не могу да препоручим деци зато што још нисмо испитали, али знам да су истраживања у току.
Не могу да препоручим трудницама, али постоје препоруке Израела и САД да ако постоји велики ризик за трудницу да добије ковид онда се препоручује да се вакцинише јер нема никаквог разлога да мислимо да је штетно. И знамо да је тридесетак жена у студијама добило вакцину па је онда затруднело и није имало никаквих проблема.
Ако се вакцинишем могу ли ипак да се заразим и могу ли да ширим заразу?
Све моје тврдње су доминантно везане за три вакцине, Астра Зенеку, Фајзер и Модерну јер су ми за њих сви подаци доступни. Али су у некој мери битни и за друге, зато вам ја кажем зашто је битна транспарентност.
У тим студијама примарни циљ је био да се утврди да ли штити од болести, а нарочито од тешке болести и то је евидентно.
Није тражено да ли су ти људи инфицирани или нису. Мада ми то можемо и неким методама накнадно да закључимо. Тако да ће то бити урађено.
За Астра Зенекину вакцину у студијама постоје назнаке да штити и од преноса вируса. Ми тренутно не знамо да ли вакцинисана особа може да пренесе вирус, да ли може да се инфицира. Могуће је. А чим може да се инфицира може и у некој мери да пренесе вирус. Оно што је много убедљивије је да се неће разболети, а скоро сигурно неће добити тешку форму болести што је велика корист већ сад.
Да ли вакцинисани могу да шире заразу?
Оно што могу да закључим на основу знања микробиологије, имунологије и ове болести је да инфекција није све или ништа као што ни имунитет није све или ништа. Врло је важно колико ви емитујете вирус да би се пренело. Оно што је разумно очекивати и очекујем доказе у том смеру је да чак и ако пренесе, количина вируса ће бити мања, биће мање заразни. Порука је да су вакцинисани људи вероватно мање опасни, то је нарочито важно у породици ако имају старијих чланова.
Теоретски могућност постоји и сви видови заштите и вођење рачуна су и даље важни док вирус циркулише у великој мери. Можда ћемо то релаксирати у перспективи, сада сам већ оптимиста, када будемо успели да исконтролишемо и локалну епидемију и пандемију.
Зашто су потребне две дозе вакцине и да ли је важно да ту другу дозу примимо баш одређеног дана?
Вратићу се на то, али прво морам да напоменем да и када прележите ковид ви стичете имунитет. Колико он траје ми у овом тренутку не знамо, али већ баратамо са шест месеци, код велике већине. Недавно је објављена студија да и људи који су прележали могу да имају вирус у себи. И то неких 25 одсто. Мада 95 одсто уопште не развије болест.
Не мора имунитет да нас штити од свега. И после прележане болести не мора да нас заштити од инфекције, али готово сигурно хоће од болести. Понављам, оно што је ризик од вакцине је у некој мери ризик и од болести. Али је тај ризик прихватљив. Што више људи има барем делимичан имунитет знак је да сте нешто урадили.
Треба ли онда онај који је прележао ковид, можда и тежи облик, да се вакцинише?
Није контраиндикација, да не смеш то да урадиш. Нећеш имати штету. Али у условима малог броја доступних вакцина, ако нисте у великом ризику, дакле у црвеној зони ковид болница нисте баш први који треба да добије вакцину.
Треба о томе да размишљају, али су они ипак заштићени. Американци кажу три месеца, СЗО каже шест месеци, али нико не мисли да је само толико него за толико имамо доказе.
Не бих њима препоручивао вакцинацију у првом кораку, али сигурно бих у неком наступајућем периоду.
Ја очекујем да се појаве радови који ће да покажу да ли нама слаби имунитет или не, да ли треба добити вакцину и пошто сте прележали и када. Ја бих то препустио личној перцепцији.
Ако сам имао ковид у априлу или мају, сада бисте ми препоручили вакцинацију?
Апсолутно, а морам и да додам да људи иду у лабораторије, мере антитела и тумаче то. Најдиректније што могу да кажем је да ми не знамо који ниво антитела значи да сте заштићени, а који није. Ако имате антитела вероватно сте заштићени, али не можете да кажете изнад овог нивоа сам заштићен, а испод овога нисам.
Да се вратимо на принцип вакцинације, зашто два пута и да ли баш у одређеном дану?
Принцип имунизације је базиран на имунолошкој меморији. То значи да ми запамтимо сусрет и онда направимо неке дугоживуће меморијске ћелије и које када поново сретну исти патоген, исту бактерију или вирус реагују брже боље и ефикасније и заштите нас. То је концепт имунолошког одговора.
Када се заразите ви сте „имунолошки наивни” и треба вам много више времена да направите тај одговор, то су дани и недеље, чак и дуже од две недеље.
Ако само једну дозу вакцине примим то неће бити бачено у ветар?
То је боље него ниједна, али нисте постигли потпуну заштиту. Ни индивидуалну, а онда не доприносите ни колективној. Али, хипотетички, када бисте развили болест неки степен заштите бисте имали. Боље једна него ниједна, али то не значи никако да се тиме задовољите. То је само ако се разболите пре друге дозе или због тренутне несташице вакцине.
И тиме се надовезујем на други део питања. Шта ако после 21 дана не могу да добијем другу дозу јер нисам стигао или сам се разболео, шта ако закасним?
Коментар је врло јасан. Ваш имунски систем памти. Не могу да кажем да је то доживотно, али сигурно су месеци и године. Кад год да добијете другу дозу имаћете додатну корист и доста добар одговор.
Зашто онда ми инсистирамо да то буде што пре? Па да бисмо постигли ту заштиту. Не смемо раније од 21 дан или 28, зависи која је вакцина у питању, али касније може.
То не значи да треба да се релаксирамо, све време сте ви ризични. Треба што пре да добијете ту другу, али није проблем ако из било ког разлога то одложите за неку недељу.
Треба ли стрепети од новог соја вируса?
Дивна ствар код вакцинације је да имамо ревакцинацију. Ипак наш систем памти. Када је нешто више пута видео много боље ради.
Мутације се дешавају, ми то пратимо и плашимо се. Плашимо се да антитела која смо направили неће моћи да делују на мутирани вирус. То јесте реална опасност, ја не очекујем да једна мутација може до тога да доведе. Мора више таквих мутација да буде, али опет не очекујем да то буде све или ништа.
Можда ће се десити неко слабије препознавање. Али знате ли шта се сада дешава, а није пре било могуће? Ми имамо технологију да променимо само ту секвенцу у истој тој РНК или у том вектору ако је реч о руској вакцини и да за четири недеље имамо нову вакцину. То пре није било могуће.
Свако ко се бави молекуларном биологијом зна да је за промену секвенце довољан један дан, а ми сада имамо алатке да то урадимо. Катастрофичан сценарио ми није реалан, али реална је могућност да се мутација догоди у неком тренутку, а видећемо када.
Кажу да се брже преноси?
И то је потпуно нормално понашање вируса и не бих томе давао већи значај, како је човечанство све више имуно и вирус мутира. И деси се случајна мутација код неке особе у неком тренутку. И ако та мутација чини да се вирус лакше шири, он ће почети да се шири. То је нека неминовност. Али то не мора да значи катастрофични сценарио, да ћемо имати ковид у истом обиму и тако даље. А кажем да имамо технолошки одговор и могућност да много брже реагујемо.
Шта смо сазнали о ковиду? Зашто неко има тежи облик, а неко ко с њим живи и не осети да је био болестан?
Да ли ће неко имати тежу или лакшу слику зависи од много фактора. Јасно и од неке генетске предиспозиције.
Зато су се када су радили вакцине трудили да укључе различите етничке, старосне групе, што више група, да би се видело да ли постоје неки принципи, по генетском основу, по узрасту, по хроничним болестима у смислу квалитета одговора.
И то је примењиво и за тежину ковида и за вакцину. Али не можемо то да вежемо за неку нацију или групу.
Сигурно је битан квалитет имунског одговора. Добар исход је да имуни систем одговори у смислу елиминације вируса. Покренете оне механизме који спрече да се он превише рашири, исконтролишемо болест и она буде блажа или асимптоматска.
На жалост код неких људи, а ту су важне хроничне болести које направе терен па вирус буде слабије исконтролисан. А онда се умеша и имунски одговор који може да буде и добар и лош момак.
Често чујете, посебно у каснијој фази да имунски одговор може да буде хиперинфламаторан, јако запаљење, може да доведе до веома неповољног исхода. Чули сте за „цитокинску олују”, то је претерана стимулација ћелија имунског система које праве те цитокине који су молекули који стимулишу друге ћелије. Али када је нешто неконтролисано онда из физиолошког одговора што значи здрав, оде у патолошки што значи болест.
То има велике терапијске импликације, у почетку смо ми усмерени да делујемо на вирус. На жалост још увек немамо довољно тих антивирусних лекова, имамо нека два, а касније нам имунски одговор постаје тема и онда додајемо неке кортикостероиде и слично.
Зашто од ковида умиру млади и здрави?
Све вам је прича о вероватноћи. Имате и у дечијој популацији тешку форму болести која се понекад заврши летално, веома је ретка, али је могућа.
Код младих и одраслих је, такође, могуће. Знам примере у касним двадесетим и тридесетим годинама, неки су умрли, а да нису имали неке хроничне болести. Али како идете ка старијим гомилају се коморбидитети, слаби имунски систем као што се с годинама дегенеришу сви органи.
Можемо да генералишемо по групама, али искрено на индивидуалном нивоу немамо никакав начин да проценимо како ће Петар Петровић реаговати ако добије ковид. Можемо само неке ризике да проценимо.
То наглашавам јер је често перцепција људи да ће све вакцина да одради и да неће више бити ковида. Да САРС Ков2 нестане из популације мислим да више није реално. Ковид ће остати, ми ћемо исконтролисати епидемију и пандемију али ће као спорадична болест остати да се појављује и јавља можда у таласима или сезонски, има неких основа али то не могу да тврдим.
Али за две године ће постојати ризик да неко седне у кафић и да добије ковид због лоше среће јер је са неким био у контакту. Независно да ли је пандемија или епидемија, биће мањи ризик, али ће то моћи да се деси.
За ту особу ће у зависности од предиспозиција и склоности ризик бити огроман или не, зависи. Хоћу да кажем да ће свако добити ковид пре или касније и зато када ме питате коме саветујем вакцину, саветујем свима. Јер много је боље вакцинисати се него добити ковид.
Када можеемо очекивати да ће вирус почети да јењава?
Ако наша нација и појединци схвате озбиљно вакцинацију и обезбедимо солидан обухват, очекујем да од лета почне да јењава. Вероватно никада неће бити потпуна нормала, неке резерве ћемо имати, али рачунам да 2022. буде релативно нормална година под условима које сам споменуо.
Али мислите и да ће људи умирати од ковида од сада па заувек?
То се дешава и код грипа. Последњих година се доста бавим грипом и ја лично нисам био свестан колико је то озбиљна болест. И од грипа се умире у великим бројевима. А чујете да људи кажу “то је само обичан грип”. Ма, какав обичан грип. Од грипа се умире у огромном броју, годишње је процењено и до милион људи. Пребаците то на локално, него се то не евидентира.
Очекујем да ће и ковид бити једна озбиљна болест са којом ћемо научити да живимо. Али имаћемо много више вакцина.
Очекујем напредак у терапији, када будемо имали терапију и лекове бићемо у много бољој позицији.
Када ћемо живети нормално? Поменули сте нека два лека која се тренутно користе?
Јесам, ремдесивир и фавитиравил. Они су ефикасни ако се у првим данима дају. Није баш да смо потпуно без оружја, али очекујем да ћемо у наредном периоду имати терапије. Мања је и сада смртност него на почетку иако немамо специфичан лек за вирус.
Очекујем напредак око вакцинације и око терапије и да ћемо живети нормално са ковидом. Морам да будем оптимиста, али када претпостављате ја дозвољавам могућност да не будем у праву.
Шта да радим да бих имуно систем припремио за одбрану од коронавируса, има ли имунологија икакву идеју о томе?
Имунитет је стање отпорности. Произилази из скупа деловања много ћелија и молекула. То је комплексан систем. Није реално да додавањем једне супстанце или лека битно утичете на то.
Многе ћу разочарати јер ја не узимам суплементе и не препоручујем их. Не дајем их деци. Медицина заснована на доказима не указује да давање одређених лекова помаже много, јесте то било у алгоритмима, али ја пратим рандомизоване студије и не видим бенефит.
Наравно, када се моја мама разболела и она је узимала витамине и то није спорно. Али мене фасцинира чињеница да ће људи узимати најразличитије суплементе и препарате у апотеци и давати поприличне паре, јер то нису лекови и нису им регулисане цене, без доказа да то делује. Јер да бисте регистровали нешто што није лек само треба да докажете да није токсично.
Они кажу да је клинички испитано. Мене не мрзи па одем и потражим радове и не нађем ништа релевантно.
А не знам ниједан лек који се даје људима да је више испитан него вакцине. И сада људи доводе у питање вакцине, али ће некритички да попију десет пилула. Претерано узимање било чега, па и воде, може да доведе до болести.
Одговорио сам једним делом, али нисам рекао шта нам је чинити. Дакле, водите здрав живот колико год је то могуће у оваквој ситуацији. Умереност је тајна здравог живота у сваком смислу па и имунолошком. Труди се да спаваш, да једеш разноврсно, да се релаксираш у мери у којој је могуће. То ће помоћи да имамо најбољи имунитет који ће нам помоћи да се не разболимо или када се разболимо да имамо повољнији исход јер је стрес вероватно највећи непријатељ имунског система. Стрес у сваком смислу и физички и психички.
Нисам присталица, али могу да прихватим мало витамина Ц и Д, да конкретизујем, све остало не видим да је засновано на доказима.
За сам крај, пошаљете једну кратку поруку коју сви треба да упамте?
Вакцинишите се јер је то неупоредиво боље него да добијете ковид. Ковид ћете пре или касније сигурно добити, а вакцине ће вас заштити. Мислим да сам био јасан.
„Српска стварност“
