- 11. 2018.
Десети по реду Међународни сајам туризма и сеоског туризма у Крагујевцу окупио је око 150 излагача. Овогодишњи сајам имао је поруку за све посетиоце – упознавање туристичких потенцијала Србије, природних лепота и културно-историјског богатства са посебним освртом на све већу популарност сеоског туризам како међу домаћим тако и међу страним туристима.
Традиционални сајам туризма са посебним освртом на развој сеоског туризма окупио је у Крагујевцу на једном месту све туристичке потенцијале којим обилује наша земља.
“Пре десет година имали смо десет излагача на првом сајму а сада их је близу 150. Ове године највећи акценат је на промоцији туристичких дестинација у Србији. Мислим да смо схватили да треба да упознамо пре свега нашу земљу јер је Србија заиста прелепа земља”, каже Снежана Милисављевић, директорка Градске туристичке организације Крагујевца.
Сваки крај Србије поседује сопствену аутентичност па је управо богатство различитости оно што Србију може да позиционира на светској туристичкој мапи.
сајам туризма-крагујевац
Дамир Рајтенбах, представник Туристичке организације Војводине, каже: “Ми у ствари већ традиционално наступамо овде, по десети пут, заједно са дванаест туристичким организација из Војводине. Мало гастрономија, мало музика, мало Дунав, мало Фрушка Гора, за сваког имамо по нешто.”
А Мирослав Рађен, директор Туристичке организације регије Западна Србија: “Свакако да су најатрактивнији у нашој понуди планине Златибор, Тара, Златар и Голија. Ту је и Мокра Гора са Шарганском осмицом и Дрвенградом и целокупну ту понуду прати и сеоски туризам са културно историјским наслеђем а ту су и активни одмори на којима смо доста радили.”
Татјана Милорадовић, менаџер пројекта “Бисери Дунава и Ђердапа”, пак истиче:”Од Лепенског вира, Виминацијума, Голубачке тврђаве, Рамске тврђаве, Ветислама, Рајачких пимница које су старе 300 година. То је оно по чему се ми разликујемо од осталог дела Србије.”
Сајам зимнице, природних производа и домаћих рукотворина ове године окупио је чак 40 излагача.
“Излажем слатка, џемове, специјалитете домаће кухиње као што су пите од развијених кора са зељем, са печуркама, купусом, сиром, ајваром…”, каже Миланка Глишић, произвођач зимнице из Горње Сабанте.
Монахиња Кристина из манастира Каменац, Жичке епархије, каже: “Доста тога лековитог људи купују, могу ево да вам кажем да се много узима печурка чистач која се користи као добар лек за чишћење организма.”
Снежана Раковић, Удружење “Базар љубави”, Крагујевац: “Оно што бих ја ове године издвојила је такозвана српска маслина, односно бело грожђе са феферонима.”
Све већи број домаћинстава у Србији почиње да се бави и сеоским туризмом јер се доста иностраних туриста интересује за овај начин упознавања наше земље.
„Српска стварност“
