- 07. 2019.
Динарска штедња у банкама у Србији достиже нове највише нивое и током јула 2019. године је први пут премашила 70 милијарди динара, према оперативним подацима Народне банке Србије.
Захваљујући постигнутој макроекономској стабилности и све бољим перспективама за развој домаће економије, поверење грађана у домаћу валуту расте из године у годину, што потврђује чињеница да је динарска штедња закључно са јуном 2019. у поређењу са јуном 2013. повећана преко три пута, истичу из НБС.
Тренд раста динарске штедње, наводи се у саопштењу централне банке, нарочито је убрзан током последње две године, тако да је само од почетка 2018. године динарска штедња повећана за готово 40 одсто и наставља да расте.
Девизна штедња такође бележи раст, иако нешто умеренији, са 8,4 милијарде евра у јуну 2013. године на 10,4 милијарде евра у јуну 2019. године.
Из НБС подсећају грађане да је штедња у домаћој валути годинама уназад исплативија од девизне штедње и то како у кратком, тако и у дугом року.
Томе, поред све бољег домаћег економског амбијента – ниске и стабилне инфлације и релативно стабилног курса динара према евру у последњих шест година, доприносе и релативно више каматне стопе на динарску штедњу него на штедњу у еврима, као и повољнији порески третман динарске штедње јер се камата по основу динарске штедње не опорезује, док се по основу штедње у еврима опорезује по стопи од 15 одсто.
Народна банка Србије настоји да промовише динарску штедњу између осталог и редовним (полугодишњим) објављивањем Анализа исплативости динарске и девизне штедње, као једним од средстава комуникације с јавношћу. Најновија полугодишња Анализа исплативости динарске и девизне штедње израђена је за период од јуна 2013. године до јуна 2019. године. Ова анализа, као и све претходне, потврђује да је исплативије штедети у домаћој валути, и у кратком и у дугом року.
Анализа НБС показује да би штедиша који је у јуну 2013. положио 100.000 динара на орочену штедњу на годину дана и занављао је у периоду од шест година, добио у јуну 2019. године преко 24.000 динара (око 200 евра) више од штедише који је у истом периоду и уз исте претпоставке штедео исти почетни улог у еврима (према тадашњем курсу око 877 евра).
У готово свим једногодишњим периодима орочења, динарски штедиша је остваривао већу зараду од девизног штедише, и то за 44 евра више у првој години орочења, за 55 евра у другој, за 81 евро више у трећој, за 120 евра у четвртој, за 179 евра више у петој и за 206 евра више у шестој години.
И у случају штедње орочене на три месеца, динарска штедња је исплативија од штедње у еврима у већини посматраних потпериода.
Штедња становништва представља значајан извор финансирања домаће привреде и грађана, односно један је од покретача кредитне и привредне активности у земљи, истичу из НБС.
Како указују, штедњом у домаћој валути повећавају се динарски извори финансирања, чиме се даје подстицај повољнијим условима за привредни раст заснован на домаћим изворима и повећава употреба динара у домаћем финансијском систему.
Већа употреба динара у финансијском систему, поред финансијске стабилности, омогућава и ефикаснију монетарну и фискалну политику. Због тога, НБС заједно с Владом Републике Србије настоји да промовише даљи раст динарске штедње, што је и једна од активности у оквиру стратегије о динаризацији финансијског система Србије.
У претходних шест година НБС је у сарадњи с Владом остварила значајан успех на плану постизања и очувања макроекономске стабилности. Међугодишња инфлација је смањена преко шест и по пута, и у јуну 2019. године је износила 1,5 одсто, при чему је више од пет година инфлација ниска и стабилна.
Поред тога, у протеклих неколико година обезбеђена је и успешно се одржава и релативна стабилност девизног курса, чему су у великој мери допринеле адекватне и благовремене активности Народне банке Србије.
Као резултат макроекономске и финансијске стабилности настављају се структурни притисци ка јачању домаће валуте, присутни од априла 2017. Од почетка године динар је номинално ојачао према евру за 0,4 процента, док је НБС са циљем ублажавања прекомерних краткорочних осцилација курса динара нето купила 1,54 милијарде евра.
Смањене су и интерна и екстерна неравнотежа, чиме је повећана отпорност привреде на шокове из међународног окружења, што потврђује и раст бруто и нето девизних резерви крајем јуна на највише нивое од 2000. године, од када се прате подаци. У јулу су, према оперативним подацима, њихови нивои премашили 12,5 милијарди евра, односно 10,5 милијарди евра, респективно.
Смањењем учешћа проблематичних кредита у укупним кредитима на најнижи ниво, који је у мају износио 5,4 посто, додатно је ојачана финансијска стабилност банкарског сектора.
Већ трећу годину заредом држава остварује фискални суфицит, а удео јавног дуга земље у бруто домаћем производу додатно је смањен на 51,8 процената у мају. Позитивни резултати одразили су се и на кредитни рејтинг земље и пад премије ризика, која бележи нове најниже нивое од када се мери, подсећа се у саопштењу НБС.
„Српска стварност“
