- 04. 2022.
Бајден: Слаћемо још оружја Украјини
Амерички председник Џозеф Бајден каже да ће САД послати још артиљеријског оруђа украјинској војсци.
Портпаролка Беле куће Џен Псаки раније је рекла новинарима да ће Вашингтон наставити да шаље муницију и друге војну опрему украјинским снагама. (Reuters)
Гутерес позива на ускршње примирје у Украјини
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес позвао је на четвородневнo примирје пред православни Ускрс ако би се омогућио безбедан пролаз цивила да напусте подручја сукоба и достава хуманитарне помоћи.
Гутерес је рекао да УН доставља детаљне планове странама и да су спремне да пошаљу конвоје хуманитарне помоћи у Маријупољ, Херсон, Доњецк и Луганск од Великог четвртка до недеље, православног Ускрса, који слави већина Украјинаца и Руса.
“Хуманитарне потребе су огромне. Људи немају храну, воду, залихе за лечење болесних или рањених или једноставно за свакодневни живот”, рекао је Гутерес новинарима у Уједињеним нацијама у Њујорку.
Према његовим речима, више од 12 милиона Украјинаца има потребу за хуманитарном помоћи.
“Званичници УН за помоћ планирају да у наредних неколико дана пошаљу хуманитарни конвој у Доњецк, а одатле ће залихе помоћи ићи у Луганск”, наводи Гутерес. (Reuters)
Светска банка: Развијене екомомије да повећају помоћ земљама у развоју
Председник Светске банке Дејвид Малпас позвао је у уторак развијене економије да појачају помоћ у храни земљама у развоју и раде на повећању производње хране, енергије и ђубрива како би се решиле несташице и растуће цене изазване ратом у Украјини.
Малпас је, говорећи на догађају са шефицом Међународног монетарног фонда Кристалином Георгијевом, рекао да би готовинска плаћања или ваучери били добар начин да се пољопривредницима у сиромашним земљама помогне да купе ђубриво како би се осигурала континуирана производња хране.
Георгијева је рекла да криза повећава разлике између богатих и сиромашних земаља и додала да је такође кључно диверсификовати производњу хране, енергије и залиха ђубрива како би се смањила зависност од Русије. (Reuters)
ММФ у овој години очекује пад БДП-а Украјине од 35 одсто
Бруто домаћи производ Украјине ће, према најновијим прогнозама Међународног монетарног фонда, забележити ове године пад од 35 одсто услед рата који се води у тој земљи.
У Извештају о светским економским изгледима, који је ММФ представио данас, нису дате пројекције украјинског раста за 2023. годину.
Што се тиче земаља у окружењу, Фонд предвиђа Хрватској раст у овој години од 2,7 и од четири одсто у 2023., док у Словенији очекује у наведеним годинама стопе раста од 3,7 одсто, односно од три одсто.
Према пројекцијама ММФ-а, Румунија ће у 2022. забележити привредну експанзију од 2,2 одсто, а у идућој години 3,4 посто, док ће БДП Мађарске порасти за 3,7 процената ове и за 3,6 одсто следеће године.
Процењује се такође да ће раст Турске износити 2,7 и три одсто у текућој и идућој години, док се за Белорусију предвиђа привредни пад од 6,4 одсто у 2022. након чега ће наредне године забележити незнатни раст од 0,4.
У новим прогнозама ММФ-а нису дате пројекције раста за Црну Гору, Босну и Херцеговину, Северну Македонију, Албанију и друге суседе Србије, али се процењује да ће привреда региона земаља у развоју и економија у успону у Европи пасти за 2,9 процената у овој години, а да ће у 2023. уследити раст од 1,3 одсто.
Медведев: Русија треба да буде спремна на могуће агресивне акције НАТО-а
Заменик председника руског Савета безбедности Дмитриј Медведев рекао је да се о јачању присуства трупа НАТО-а на граници са Русијом више не може говорити фигуративно и да Москва треба да буде спремна за могуће агресивне акције, преноси агенција Тас.
Медведев је упозорио је прошле недеље НАТО да ће Русија, ако се Шведска и Финска придруже војној алијанси коју предводе САД, распоредити нуклеарно оружје и хиперсоничне ракете у Калињинграду, граду стершњеном између Пољске и Литваније.
Украјинска војска негира напад на село у Белгородској области
Украјинске власти одбациле су оптужбе гувернера руске провинције да су украјнске снаге напале селу у Русији на граници две државе.
Вјачеслав Гладков, гувернер руске Белгородске области, рекао је да су три особе лакше рањене и да је оштећено више од 30 кућа.
Украјинска војска је саопштила да спроводи одбрамбену операцију на својој територији и да се бори се искључиво против “руских окупатора”, а не против цивила”.
Раније овог месеца Русија је оптужила Украјину за хеликоптерски напад на складиште горива у Белгороду, за који је Кијев негирао одговорност, као и за гранатирање села и испаљивање пројектила на складиште муниције. (Reuters)
Одговор Москве Хагу – протерано 15 холандских дипломата
Москва протерује 15 холандских дипломата након што је Холандија прошлог месеца прогласила 18 руских дипломата за персоне нон грата, саопштило је руско Министарство спољних послова.
Министарство је у одвојеним саопштењима навело да Русија такође протерује четворицу Аустријанаца и неодређени број белгијских дипломата у одмазди.
Европске земље избациле су више од 300 чланова особља руских амбасада откако је Москва послала своје трупе у Украјину 24. фебруара.
Русија је појачала свој одговор у протеклој седмици протеривањем дипломата из Чешке, Бугарске и делегације Европске уније, као и Холандије, Белгије и Аустрије. (Reuters)
У мају неће бити руског гаса кроз гасовод “Јамал-Европа”?
Руски гасни гигант Гаспром није резервисао капацитете за транзит гаса преко гасовода Јамал-Европа за мај, показују резултати аукције.
Са друге стране, подаци са друге аукције говоре да је око 24,6 милиона кубних метара дневно током следећег месеца за руски гас резервисано преко Велке Капушане на словачко-украјинској граници. (Reuters)
Руска војска увела “режим потпуне тишине” у Маријупољу
Министарство одбране Руске Федерације саопштило је да је руска војска прекинула ватру и отворила хуманитарни коридор којим украјински борци који су добровољно положили оружје могу да напусте фабрику “Азовстаљ” у Маријупољу.
У ту сврху уведен је у 14 сати “режим потпуне тишине”, обустављена су било каква дејства оружаних снага Русије и формација самопроглашене Доњецке народне републике дуж целог периметра “Азовстаља”, а јединице су повучене на безбедну удаљеност, саопштио је генерал-пуковник Михаил Мизинцев, начелник руског Центра за контролу националне одбране, преноси Интерфакс.
Руска војска је саопштила да ће гарантовати живот свим украјинским војницима који положе оружје и напусте Маријупољ хуманитарним коридорима, а обећала је и да ће поштовати Женевске конвенције о поступању са ратним заробљеницима, наводи Интерфакс.
Кијев: Украјина и Русија размениле заробљенике
Потпредседница украјинске владе Ирина Верешчук саопштила је да је “Русија предала преко 60 војника и 16 цивила Украјини у замену за ратне заробљенике”.
“То је била пета размена ратних заробљеника. Укупно 76 људи”, навела је Верешчукова, преноси Ројтерс.
Додала је да је у размену било укључено и десет украјинских официра.
Украјински званичник: Руске снаге преузеле контролу над Кремином
Руске снаге су преузеле контролу над градом Кремином на истоку Украјине пошто су се украјински војници повукли, рекао је гувернер Луганске области Сергеј Гајдај, преноси Ројтерс.
Кијев: Опсада Маријупоља додатно закомпликовала преговоре
Украјински преговарач Михаил Подољак рекао је за Ројтерс да је руска опсада града Маријупоља додатно закомпликовала преговарачки процес и да је тешко рећи када би директни преговори могли да се наставе.
Подољак је у одговору на питања Ројтерса рекао да верује да Русија рачуна на јачање својих позиција пошто је покренула нову офанзиву на истоку Украјине.
“Очигледно, у позадини трагедије у Маријупољу процес преговора је постао још компликованији”, рекао је Подољак. (Ројтерс)
„Српска стварност“ / Агенције /
