- 03. 2022.
Русија има најбројнији нуклеарни арсенал на свету који се процењује на 6.000 разних врста нуклеарног оружја. Стратешко нуклеарно оружје је распоређено тако да је, поред војних база, 800 бојевих глава у силосима, 624 у подморницама и око 200 у бомбардерима, док тактички нуклеарни арсенал износи 1.912 нуклеарних бојевих глава. На основу нове нуклеарне доктрине коју је Русија објавила 2020. године, један број западних аналитичара претпоставља да би Русија, у случају да губи рат у Украјини, користила тактичко нуклеарно оружје како би уплашила и приморала другу страну да се повуче и склопи мир под условима повољним за Русију – преноси РТС аналитички текст аутора Николе Ђиласа, из кога смо издвојили неке занимљивости..
Руски председник Владимир Путин је крајем фебруара наредио да се руско нуклеарно оружје стави у већи степен приправности. Само неколико дана раније, приликом објављивања инвазије на Украјину, упозорио је да ће сваку државу која проба да спречи ту „Специјалну војну операцију” снаћи до сада незапамћене последице.
Према речима генералног секретара Уједињених нација Антониjа Гутереша, нуклеарни конфликт сада више није незамислив. Путинове претње пре свега имају за циљ да спрече НАТО да учествује у рату у Украјини, а руски амбасадор у Уједињеним нацијама је рекао да се ради само о одвраћању.
Руска нуклеарна доктрина
Ослањање Русије на нуклеарно оружје повећава се са експанзијом Северноатлантског пакта на исток и са све већом конвенционалном супериорношћу НАТО-а. Нова руска нуклеарна доктрина установљена је 2000. године, донекле је мењана 2010. и 2014, а 2020. је први пут јавно објављена у документу под називом „Основни принципи државне политике Руске Федерације у вези са нуклеарним одвраћањем”.
Документ полази од тога да је нуклеарно оружје искључиво одбрамбено те да му је циљ одвраћање потенцијалног агресора. Даље се каже како се ова нуклеарна доктрина односи на државе и организације које сматрају Русију непријатељском и поседују нуклеарно оружје или друго оружје за масовно уништење – биолошко и хемијско – али и „знатни борбени потенцијал у снагама за општу употребу”. У непријатеље са оваквим оружјем спадају на првом месту Америка и Северноатлантски пакт.
Oдређује се и под којим условима би Русија употребила нуклеарно оружје. Пре свега, користила би нуклеарни арсенал као одговор на напад на њу или њене савезнике нуклеарним оружјем или оружјем за масовно уништење.
Али, Русија задржава право да користи нуклеарно оружје и у случају да са сигурношћу утврди како су балистичке ракете испаљене на њену територију. Овим Русија омогућава себи да користи своје нуклеарано оружје и пре него што је непријатељске ракете погоде. И чак не каже да мора прво да се утврди како ове балистичке ракете носе нуклеарне бојеве главе а не конвенционални експлозив.
Поред ових ситуација, Русија може да користи нуклеарно оружје и ако су било којим оружјем нападнути објекти кључни за руско нуклеарно оружје, на пример, владини и војни командни центри.
На крају, Русија оставља могућност да употреби нуклеарно оружје против агресора који би конвенционалним оружјем угрозио њен опстанак. Опстанак земље није најјаснији критеријум али га треба схватити као очување националног суверенитета и територијалног интегритета будући да су они гарантовани овим „Основним принципима”. Но, поставља се питање да ли би очување режима потпадало под овај критеријум.
Теорија ескалације ради деескалације
Данас је у центру пажње питање да ли би Русија експлицитно претила коришћењем тактичког нуклеарног оружје у случају да почне да губи рат. И најважније, да ли би га стварно користила.
Ова дебата се везује за теорију ескалације ради деескалације. Аналитичари, претежно амерички, сматрају да је Русија усвојила ту теорију и наводе као потврду „Основне принципе” из 2020, у којима је речено да руска нуклеарна доктрина омогућава у случају оружаног сукоба превенцију ескалирања сукоба помоћу нуклеарног удара, ако је то неопходно како би се сукоб разрешио под условима прихватљивим за Русију.
Аналитичари налазе потврду и у руским војним вежбама у којима су симулирани такви нуклеарни напади и у модернизацији руског тактичког нуклеарног арсенала. Укратко, закључују да би Русија, у случају да губи рат, користила тактичко нуклеарно оружје како би уплашила и приморала другу страну да се повуче и склопи мир под условима повољним за Русију.
С друге стране су аналитичари који негирају да Руси имају доктрину ескалирања ради деескалације, те овај део „Основних принципа” повезују са условима који су неопходни да би Русија употребила нуклеарно оружје. Зато закључују да нуклеарно оружје не би било коришћено зарад добијања војне предности већ искључиво ако рат конвенционалним оружјем прети самој руској егзистенцији.
******
Украјинска криза не би смела да буде повод за престанак нуклеарне регулације већ управо опомена да нам је она данас неопходна.
Нема одговора на питање да ли ће нуклеарно оружје бити коришћено у рату у Украјини, као и на питање да ли би употреба нуклеарног оружја остала ограничена или би прерасла у општи нуклеарни рат.
Руска оштра упозорења намењена су да се одврате НАТО лидери да не интервенишу у Украјини, али по извештајима америчких безбедносних агенција није дошло ни до каквих видљивих промена и померања у руским нуклеарним снагама након што је Путин повећао њихову приправност. Ипак, са извесношћу може да се каже како – опасности постоје.
„Српска стварност“
