- 03. 2020.
Председница Владе Републике Србије Ана Брнабић изјавила је данас да је рок за доношење и усвајање акционог плана за медијску стратегију 16. мај ове године, наводећи да је циљ тог стратешког документа слобода медија и унапређење медијског окружења у нашој земљи.
Брнабић је на дебати о улози регулаторних и саморегулаторних тела у предизборном извештавању, коју су организовали Мисија ОЕБС-а и Амбасада Краљевине Норвешке у Србији, истакла да је поносна на начин на који је медијска стратегија писана.
Она је навела да је у радној групи било девет представника новинарских удружења и девет представника државе, и додала да ће сада иста радна група, коју чини исти број поменутих представника, радити и на изменама и допунама медијских закона.
Она се осврнула и на опаске да “никада није било горе”, наводећи да је чињеница да данас постоје медији који су критички настројени према власти, а да је извештај Савета за борбу против корупције 2011. године навео да “више не постоји медиј из којег грађани могу да добију потпуне и објективне информације”.
Можемо да причамо о томе колико је таквих медија и колико су они заступљени, али је чињеница да они постоје, рекла је Брнабић.
Председница Владе је указала и на то да је сада први пут формиран Надзорни одбор Скупштине Србије за контролу медија, изабрано је пет нових чланова РЕМ-а на три упражњена места и два су замењена, а такође су донате и препоруке за емитере.
Она је, упутивши молбу за дијалог, поручила да медији треба не само да критикују, већ да објективно извештавају, те да је свакако неопходан корективни фактор.
Брнабић је, наводећи податак да је Европски парламент у јануару 2011. године констатовао недовољан приступ интернету као један од услова за информисање грађана, указала на то да данас више од 60 одсто домаћинстава има квалитетан интернет.
Она је напоменула и да је Влада Србије ове године издвојила око 18 милиона евра за подстицаје за операторе за увођење интернета у домаћинствима.
Шеф Делегације Европске уније у Србији Сем Фабрици указао је на то да Влада Србије, ЕУ и ОЕБС треба да удруже снаге како би се начинио помак у медијској сфери, наводећи да га је претходних месеци било јер су, између осталог, попуњена упражњена места у Савету за штампу и РЕМ-у.
Он је, говорећи о медијској стратегији, истакао да у њој постоје три главне области – прва се тиче изазова који се постављају пред новинарску професију, као што су статус, безбедност новинара и заштита извора, друга се односи на медијску концентрацију, оглашавање, јавне набавке и рекламирање, а трећа на регулаторна тела.
Амбасадор Норвешке у Србији Алф Бјарне Јохансен поздравио је усвајање медијске стратегије за период 2020–2025, оценивши да би акциони план требало да обезбеди повољно окружење за медије.
Он је подсетио на то да је слободно и одговорно новинарство кључно за владавину права и демократски систем, јер је право грађана да примају плуралистичке информације.
Према његовим речима, кључно је да регулаторне агенције за електронске и штампане медије обезбеде фер услове за пословање медија без притисака, а потребна је и већа независност управних одбора јавних сервиса, као и да се ојача улога Савета за штампу.
Такође, постоји и потреба за транспарентношћу власништва и финансирања медија, нагласио је Јохансен, уз констатацију да медији треба да обезбеде недискриминаторни приступ свима, нарочито у изборној кампањи.
„Српска стварност“
