- 06. 2019.
Министар културе и информисања у Влади Републике Србије Владан Вукосављевић упутио је данас писмо генералној директорки Унеска Одри Азуле, у којем је изразио забринутост у вези са стањем српског културног наслеђа на Косову и Метохији.
Вукосављевић је то учинио поводом учесталих покушаја отимања значајних тековина српске културе и кључних делова српске културне баштине на подручју Кoсмета, које се поновило у случају фалсификовања истине везане за српску православну цркву Светог Николе у Новом Брду.
У писму се између осталог наводи:
Перманентни напади на српске споменике (нa пример од 1999. године, манастир Високи Дечани je више пута био мета оружаних напада) као и фалсификовање историје на овом подручју, посебно од момента једностраног проглашења независности Косова (2008), сада су еволуирали у отимање и присвајање културног и верског наслеђа Срба на овом простору.
Овога пута, реч је о археолошким остацима средњовековног града Ново Брдо и монументалне катедрале српске православне цркве Светог Николе, некадашњег саборног храма новобрдских и грачаничких епископа, који се налази у подграђу тврђаве Ново Брдо, у истоименој општини.
Овај храм датира из средине 14. века и грађен је у романичком стилу, као и друге велике српске задужбине из тог времена, и до пада под османску власт био је главно богослужбено место.
Наиме, Косовски археолошки институт извео је, уз подршку Амбасаде СР Немачке у Приштини, радове на реконструкцији управо овог сакралног локалитета, назвавши га новим именом као – „обнова катедрале у Артани“, и третирајући га као римокатоличку катедралу, о чему говоре албански и косовски медији,али и званичници (Рамуш Харадинај, Приштина).
Ново Брдо је, иначе, заштићено као споменик културе Решењем Завода за заштиту и научно проучавање споменика културе НРС у Београду, бр. 266 од 28. фебруара 1948. године, а категорисано за споменик културе од изузетног значаја за Републику Србију 1990. године.
Као што Вам је познато, Унеско од 2014. године спроводи пројекат „Ревитализација тврђаве Ново Брдо“ са циљем да оживљавање овог споменика културе кроз истраживање, конзервацију и рестаурацију допринесе укупном друштвено-економском развоју општине и подизању свести о значају културног наслеђа код шире јавности и локалне заједнице.
Пројекат је финансирала Европска унија, а спроводио Унеско у сарадњи са Унмиком, и развијан је као део кровног програма Европске уније „Равномерни регионални развој“. Република Србија подржава овај пројекат и планира да се укључи у његову реализацију.
Значајно сведочанство о досадашњим обимним истраживањима Новог Брда, са цитираним историјским и археолошким изворима и фотографски документованим елементима пластике који јасно указују на порекло и стил овог храма, представљени су у монографији „Црква Св.Николе – Катедрала Новог Брда“, еминентних археолога Марка Поповића и Игора Бјелића, који су на Унеско пројекту били ангажовани у својству научног и конзерваторског саветника.
Поново наводимо да је јужна српска покрајина Косово и Метохија, сходно одредбама Резолуције Савета безбедности Уједињених нација 1244 (1999) у саставу Републике Србије, као значајно седиште културног и сакралног наслеђа највише категорије, на коме се налази више од 1.300 цркава, манастира, џамија, археолошких локалитета и просторних целина, а који чине део богатог културног наслеђа Републике Србије, те да се налази под управом Уједињених нација.
Уз непобитну чињиницу да је већ направљена велика штета на аутентичним остацима поменуте српске средњовековне базилике, упућујем Вам поново најискренију молбу да још једном сагледате све наведене чињенице, у циљу пружања недвосмислене заштите ове значајне културне баштине, као и да реагујете у складу са високим принципима и препорукама организације на чијем сте челу, посебно имајући у виду Конвенцију о заштити светске културне и природне баштине, чији је Србија потписник (1972).
У искреном уверењу да ће Ваша реакција бити промптна и недвосмислена, стојим на располагању и за све друге детаље овог вандалског чина. Молим Вас да примите изразе мог најдубљег поштовања”, навео је Вукосављевић у писму упућеном директорки Унеска.
„Српска стварност“
