- 10. 2020.
У Крагујевцу је одржан Велики школски час и изведена драма “Изрешетане душе” редитељке Јане Маричић. Служено је опело стрељаним ученицима и професорима и положени венци. Први пут ове године, због пандемије коронавируса, час је одржан без публике.
Србија обележава Дан сећања на жртве у Другом светском рату и 79. годишњицу масовног стрељања цивила, међу њима и ђака и професора у крагујевачким Шумарицама.
Одржано је опело стрељаним ученицима и професорима, а венце су полагали гимназијалци Прве крагујевачке гимназије, представници Скупштине Града, Владе Србије и амбасада.
Сећање о страдалим ђацима, пре свега, негују данашњи гимназијалци.
“Први пут кад смо дошли у првој години имали смо час историје у спомен-учионици и у спомен-учионици је баш доста плаката и слика које се односе на 21. октобар тако да је то био посебан осећај”, каже Далиборка Храњец, ученица Прве крагујевачке гимназије.
“Генерално било који Крагујевчанин има доста, и на основу својих родитеља, сећања и причања о томе. Долазимо сваке године, не само гимназијалци, него и други средњошколци, али у гимназији сваке године се подсећамо на то”, додаје Лазар Милојевић, ученик Прве крагујевачке гимназије.
Повод за злочин био је напад на немачки пешадијски пук 16. октобра 1941. године када је убијено десеторо, а рањено 26 војника. Након тога издата је наредба да се за једног убијеног Немца стреља стотину, а за рањеног 50 цивила.
“То је вероватно најмасовнији, свакако најмонструознији злочин који се догодио у смислу убијања невиних талаца. У Крагујевцу су поред, као што знамо, одраслих мушкараца, једног броја јеврејских жена, пар наших жена убијани и ђаци, односно деца и то је на неки начин одвојило овај злочин од осталих”, истиче Марко Терзић, историчар.
За разлику од претходних година, због епидемије коронавируса, пошту стрељанима код самог споменика одале су малобројне званице, двадесетак крагујевачких гимназијалаца и дипломате. Крагујевчана први пут није било у већем броју.
“Ово је један од најважнијих догађаја за Крагујевац и Крагујевчани итекако поштују Велики школски час. Сигурно да овде сваке године долази пет до десет хиљада људи, зависи од временских услова, увек долазе да испоштују помен жртвама”, наглашава Никола Говедарица, кустос Спомен-парка “Крагујевачки октобар”.
Крај споменика убијеним ђацима и учитељима ипак је изведено дело македонског аутора Венка Андоновског, чији је деда убијен у Крагујевцу. Мајка овог писца, годинама касније је, као учитељица, доводила ђаке из Скопља и говорила им о овом злочину. Изведену драму “Изрешетане душе” режирала је Јане Маричић.
„Српска стварност“
