- 05. 2019.
Бројним манифестацијама у Србији се обележава Дан словенске писмености и културе. Традиционално се прославља 24. маја као сећање на дан када су 863. године, после свечаности у част обнове Цариграда, светитељи Ћирило и Методије кренули на мисионарски пут међу Словене у Моравску. Министар Владан Вукосављевић рекао је за РТС да је Дан словенске писмености велики, симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.
Министарство културе и информисања је пре две године Министарству за рад, запошљавање, борачка и социјална питања упутило иницијативу за измену и допуну Закона о државним празницима којом би Дан Ћирила и Методија постао Дан словенске писмености и културе и био државни празник који се радно обележава.
Подршка за иницијативу добијена је од Матице српске, Српске православне цркве и Филолошког факултета.
Пре неколико дана Влада Србије је усвојила предлог Закона о новом државном празнику.
Гостујући у Јутарњем програму РТС-а, министар културе и информисања Владан Вукосављевић је рекао да се Дан Ћирила и Методија обележава у највећем броју словенских земаља, у Бугарској, Чешкој, Словачкој, Украјини, Русији, Црној Гори.
Како каже, Србија је у симболичком пољу каскала и тај празник обележава се радно, али Дан словенске писмености је велики симболички значајан датум у историји словенских народа, па и српског народа.
О Ћирилу и Методију се доста учи у школи, подсетио је министар.
“Сама чињеница да је пре 1.300 година неко успео да породи писменост код словенских народа, који су насељавали огроман простор од Солуна до Немачке и до истока Русије, који нису имали своје писмо – дело Ћирила и Методија је у том смислу историјски значајно што је створило предуслове да словенска писменост и књижевност изађу на велику историјску сцену и до тада Словени нису имали своје кодификовано писмо”, рекао је Вукосављевић.
Према његовим речима, њихов рад је изазивао велики отпор латинског клера у оно време. Били су суочавани са бројним проблемима и догма је била да се црквенослужбене књиге, а није их било много у употреби, могу штампати само на три језика – хебрејском, латинском и грчком.
Словенска писменост је изашла на историјску сцену и дужни смо да се са пијететом и захвалношћу сећамо великог рада Ћирила и Методија, истакао је министар културе.
Потом су њихови ученици Климент и Наум направили ћирилицу коју данас користимо, подсетио је Вукосављевић.
“Мислим да је то важан датум и прилика да се подсетимо значаја писмености, значаја заштите језика и писма. Празници служе да нас на симболички начин подсете на неки феномен, догађај, морални, етички или историјски стандард”, закључио је Вукосављевић.
„Српска стварност“
