Први потпредседник Владе Републике Србије и министар спољних послова Ивица Дачић истакао је на седници Савета безбедности УН да је Србија покушала на конструктиван начин да допринесе решењу за Космет и да је спремна да у том духу настави да разговара са свим заинтересованим странама.
- 11. 2018.
Шеф српске дипломатије Ивица Дачић поручио је да се Србија изричито противи унилатералним актима Приштине, пре свега трансформацији КБС у оружане снаге и затражио да чланице СБ УН то осуде, као и да не подрже захтев Приштине за чланство у Интерполу и другим међународним организацијама.
Дачић је подсетио да је тзв. Скупштина Косова усвојила законе којима ће практично бити омогућена трансформација КБС у оружане снаге.
„Упркос упозорењима и сталном позивању међународне заједнице на опрез, а уз потпуно игнорисање интереса и ставова српске Заједнице на Косову и Метохији, власти у Приштини не одустају од стварања оружаних снага“, рекао је шеф српске дипломатије на седници СБ УН у Њујорку. Додао је да се Србија изричито противи оваквим унилатералним актима, јер је јасно да је реч о снагама које би имале све атрибуте и надлежности војске, без обзира на њихов назив.
„Подсећам да је према Резолуцији 1244 СБ УН и Војно-техничком споразуму Кфор једина легална војна формација на КиМ, која је уједно важан гарант спровођења Бриселског споразума и практично једини гарант безбедности и опстанка Срба, њихове имовине, верске и културне баштине“, каже Дачић.
Неприхватљиво је да у тренуцима док се води дијалог о проналажењу решења, истовремено доносе тако радикалне и далекосежне једностране одлуке, каже Дачић и додаје да очекује од чланица Савета безбедности да ову самовољну одлуку Приштине осуде.
Он је констатовао да се ништа суштински позитивно није догодило у периоду од последње седнице СБ — Заједница српских општина, која представља стуб Бриселског споразума, није формирана, сада већ више од 2.000 дана, нису створени услови за повратак 200.000 интерно расељених лица, није почео са радом Специјални суд, док скоро годину дана од убиства Оливера Ивановића није пронађен починилац овог гнусног злочина.
„Ништа од тога се није десило. А тешко је рећи било шта позитивно и о ономе што се догодило, а то су груба кршења Резолуције овог уваженог тела, нове провокације и нови инциденти“, рекао је Дачић.
Подсетио је да председнику Србије Александру Вучићу током посете Косову и Метохији 8. и 9. септембра није било омогућено да посети место Бање у српској енклави, као и на упад специјалних полицијских снага на језеро Газиводе, као најдрастичније примере провокација.
Такође, каже и да Србија сматра да је реаговање у овом другом случају Кфора и ЕУ било неадекватно и у најмању руку непримерено њиховој улози и мандату.
„Индикативан и недавни покушај угрожавања рада „Електромреже Србије“ и намера Приштине да преузме енергетску инфраструктуру на северу Косова и Метохије“, додао је он, рекавши да потези Приштине угрожавају енергетску стабилност читавог региона.
Наводећи и неке друге примере, он каже да је нејасно како неко овакву ситуацију може да окарактерише као стабилну.
„Или можда ’стабилна ситуација‘ подразумева да су напади на Србе допуштени и сасвим нормална ствар, да их је било, да ће их бити, те да је то нешто што не захтева пажњу и реаговање“, навео је министар.
Дачић се осврнуо и на писмо које је амбасадорка САД која одлази Ники Хејли упутила генералном секретару УН, захтевајући да иницира стратешки преглед Унмика, којим би се започела излазна стратегија мисије. Навео је низ контрааргумената на тезу да је тзв. Косово изградило демократске институције, као и да се поштују владавина права и људска права.
„Више пута се на овим седницама чуло да је УНМИК испунио свој мандат и да више није потребан уз аргументе да је тзв. ”Косово” изградило демократске институције, као и да се поштују владавина права и људска права. Опет морам да поставим питања свима који ове аргументе износе:
– Да ли је по вама прихватљиво да демократске институције не примењују постигнуте договоре и преузете обавезе?
– Да ли за вас демократију представља бацање сузаваца у парламенту, што већ годинама гледамо у Приштини?
– Да ли је по вама владавина права то што Приштина свако мало помилује осуђене злочинце за најозбиљнија кривична дела попут припадника Дреничке групе?
– Да ли се може прихватити као нормално застрашивање повратника, напади на представнике мањинских заједница и њихова свакодневна дискриминација?
– Да ли је повратком 1,9 процената ИРЛ достигнут жељени стандард поштовања људских права? Да ли је то довољан број да се од даљег повратка одустане? Да ли то значи да је протеривање 200 000 Срба готова ствар? Да ли то више не треба да спомињемо?
– Шта је са судбином преко 1 500 несталих Срба?” – истакао је Дачић.
„Готово сви за овим столом подржавају међународно присуство у БиХ, где је општа ситуација неупоредива и где безбедност грађана, сложићете се, није угрожена. Како је онда тамо потребно међународно присуство, а на Косову и Метохији није?“, упитао је Дачић.
С обзиром на то да је мандат Унмика у надлежности управо овог уваженог тела, упитао је и шта је генерални секретар одговорио амбасадорки Хејлијевој.
Навео је и да многе државе своју одлуку о признању ЈПНК преиспитују и 10 држава је до сада променило одлуку, јер су схватиле да нису биле довољно упознате са ситуацијом и да је неопходно дати шансу дијалогу.
„Ускоро би овај број могао значајно да порасте, а да се број држава које су признале ЈПНК спусти испод половине чланица УН. Одлуке о повлачењу признања се од стране Приштине и појединих држава осуђују, а лобирање Србије квалификује као провокација. Са друге стране, за њих је лобирање Приштине за нова признања легално и не представља провокацију“, примећује он и додаје да нешто у том резоновању није у реду.
„Приштина је у маниру очајника прошле недеље увела додатни порез од 10 одсто на производе из Србије као казну за наше спољнополитичке активности, кршећи притом најгрубље правила ЦЕФТА којом тренутно председава, што су врло оштро осудили сви међународни актери, укључујући и ЕУ. С овом одлуком приштинских власти се не слаже чак ни Хашим Тачи“, навео је он.
Указао је и на неутемељеност покушаја Приштине за чланство у међународним организацијама, мислећи да ће тако доказати државност, а не схватајући да то није пут који води ка било каквом решењу, а као очигледан пример навео је захтев тзв. Косова за чланство у Интерполу.
Аргумент који Приштина често користи, јесте да не може да сарађује са Интерполом због тога што није његов члан, а колико је та тврдња потпуно неоснована, говори управо податак из извештаја генералног секретара, где се као редовна активност наводи да је Унмик наставио да обезбеђује комуникацију између ПИС у Приштини и Интерпола.
Јасно је да се ради о исључиво политичким аспирацијама, те стога позивам чланице да не подрже захтев Приштине, каже Дачић.
Он је нагласио да је Србија најискреније заинтересована за постизање компромиса по питању Косова и Метохије.
„И на крају, када ових дана обележавамо 100 година од краја Првог светског рата, у којем се Србија борила на страни савезника. Велику победу Србија је платила огромним жртвама. Србија је, према подацима Конференције мира у Паризу 1919. године, изгубила 1.247.435 људи, односно 28 процената целокупног броја становника и 62 процента мушког становништва између 18 и 55 година. Од броја погинулих, 845.000 је цивилно становништво. Скоро сваки десети погинули у Првом светском рату био је Србин.
У знак признања за огромне жртве, тадашњи амерички председник Вудроу Вилсон донео је одлуку да се српска застава постави на Белу кућу и све јавне установе САД. То се у историји САД десило још само једном, са француском заставом, неколико година касније.
Зато је Србији приоритетно стало до мира и стабилности у региону. Да се жртве не забораве, али да се рат више никад не деси“ – закључио је Ивица Дачић, министар спољних послова Србије у свом обраћању члановима Савета безбедности УН.
Различити ставови амбасадора
Кина поштује територијални интегритет и суверенитет Србије, поручио је амбасадор те земље, која овог месеца председава СБ УН.
Указао је да Пекинг поздравља посвећеност Београда и Приштине нормализацији дијалога и позива на примену постигнутих споразума.
Амбасадорка Велике Британије у УН Карен Пирс рекла је да та земља препознаје важност Унмика у стабилизацији и помирењу у постконфликтном периоду, али сматра да се ситуација на КиМ драстично променила у односу на пре 20 година, због чега се поново заложила за смањење учесталости седница о раду Унмика, наводећи да би дискусије у СБ УН требало да одражавају реалност на терену.
Додала је да је Велика Британија “јасно ставила до знања да ће одржати састанак о Косову у СБ УН ако се постигне напредак у процесу нормализације”.
Нагласила је да Велика Британија охрабрује Београд и Приштину да постигну напредак у долажењу до одрживог решења у дијалогу, којем посредује ЕУ.
“Подсетила бих чланове да су ЕУ и друге организације укључене у решавање питања Косова. Улога ЕУ је пресудна да се осигурају мир и стабилност на терену”, навела је Пирсова.
Представник САД у УН рекао је да је “сада време за обе стране да буду флексибилне да постигну компромис”.
Додао је да ће САД подржати разговоре на сваки могући начин, као и да ће та земља “озбиљно размотрити” сваки договор који је трајан и примењив “у обе земље” и подстиче стабилност.
“Узајамно признање и нормализација односа између Косова и Србије су будућност. Све стране ће имати корист од признавања те реалности и њеног прихватања”, тврди представник САД.
Говорећи о будућности рада Унмика, представник САД сматра да је он испунио своју сврху и да би требало смањити ту мисију.
Додао је и да САД подржавају постепену и транспарентну трансформацију косовских безбедносних снага у мултиетничку војску, која ће бити део НАТО-а.
“Снажно подржавамо чланство Косова у свим релевантним међународним организацијама, укључујући УН и Интерпол”, рекао је представник САД у УН.
Представник Холандије је подржао дијалог који се води у Бриселу, али је истакао да је време да се призна напредак који је Косово начинило.
Сматра да је тренутна ситуација на Косову таква да омогућава да се прореде седнице на два пута годишње, а такође и извештаји генералног секретара, као и Мисија на Косову.
Представница Пољске је рекла да њена земља прати ситуацију на Косову и оценила да је ситуација мирна, тако да нема разлога за овакву учесталост седница СБ УН.
Представник Обале Слоноваче сматра да је неопходно формирање ЗСО и наставак дијалога под окриљем ЕУ, како би се начинио суштински напредак с циљем постизања решења косовског питања и помирења друштава.
Представница Француске поздравља напоре које је уложио Унмик, али се мора рефокусирати имајући у виду ситуацију на терену. Нормализација односа зависи од дијалога два лидера под окриљем ЕУ, додала је она.
Екваторијална Гвинеја апелује на две стране да наставе дијалог и истиче да евентуални споразум мора бити у складу са међународним правом, а решење прихватљиво за обе стране. Додатни порез на робу из Србије који је увела Приштина поткопава регионалну сарадњу и поверење, сматра представница те земље.
Дипломатски представник Шведске оценио је да су предузети важни кораци у нормализацији односа Београда и Приштине, нагласивши да је за стабилност целог региона важно што пре постићи обавезујући споразум. Шведска, истакао је, подржава чланство Косова у међународним организацијама.
Амбасадорка Етиопије истакла је да та земља подржава суверенитет и територијални интегритет Србије. Поздравила је дијалог Београда и Приштине уз посредовање ЕУ, истичући да Етиопија охрабрује обе стране да пронађе узајамно прихватљиво решење.
Изразила је забринутост због “слабог напретка” када је реч о успостављању ЗСО и примени других договора и позвала обе стране да се уздрже од потеза који изазивају тензије.
Амбасадори Боливије и Перуа при Уједињеним нацијама позвали су на поштовање Резолуције 1244 УН на седници Савета безбедноси УН посвећеној ситуацији на Косову.
Представник Боливије Шаша Љоренти затражио је од приштинских власти да поштују оно што је договорено и допусте оснивање Заједнице српских општина у складу са Бриселским споразумом.
Љоренти је рекао и да је формирање војске Косова супротно Резолуцији 1244 и међународном праву.
Представник Перуа Густаво Меса Куадра позвао је на поштовање Бриселског споразума и поручио да се недавни правни споразуми о војсци Косова морају темељно испитати и са становишта шта би њено формирање значило по мир на Балкану.
Генерални секретар Уједињених нација Антонио Гутерес упозорио је у извештају да је, упркос миру који је у протекла три месеца владао на Косову, забележено неколико инцидената који су производ међунационалних тензија.
Гутерес је, такође, поздравио решеност Београда и Приштине да дијалогом дођу до нормализације односа. За претходна три месеца, на Косово су се вратиле 53 особе, од чега 29 Срба, наводи шеф УН.
Гутерес је навео и да су изјаве српских и косовских лидера о разграничењу изазвале бригу код косовских Срба, као и неспоразуме између Београда и лидера Српске православне цркве на Косову.
Те изјаве су, такође, изазвале реакције у региону и међународној заједници, које су варирале од позива за преиспитивање свих могућности које би могле водити ка решењу, до израза озбиљне забринутости због могућих последица које би територијалне корекције могле имати по стабилност у региону, навео је Гутерес у извештају.
Последња седница Савета безбедности о Косову одржана је 18. маја, када се шест западних чланица тог тела заложило за промену формата посвећених Косову, чему су се још једном жестоко успротивили Русија, Кина и Србија. САД су, такође, навеле и да је буџет Унмика од 38 милиона долара претеран.
„Српска стварност“ / Министарство спољних послова Србије/
