- 09. 2020.
Наша Др Драгана Лагунџин, из америчког Медицинског центра Универзитета Небраске, менаџер је универзитетског истраживачког Центра за масену спектометрију у Омахи. Укључена је у више пројеката чији је циљ утврђивање терапије која ће елиминисати вирус из организма или ублажити симптоме и скратити болничко лечење.
Драгана је рођена у Кикинди у Србији. Завршила је Природно-математички факултет Универзитета у Новом Саду 2008. године и стекла диплому биохемичара. Потом је докторирала биохемију на Хемијском факултетунУниверзитету у Београду 2014. године, Докторска дисертација бавила се методама масене спектрометрије за детекцију биомаркера код пацијената са дијабетес мелитусом. Докторат је радила на Институту за примену нуклеарне енергије – ИНЕП у Земуну, под менторством садашње директорке института др Олгице Недић. Истраживање је било фокусирано на дијабетес и пацијенте који живе са овом болести. Научним радом наставила је да се бави на Епплеи Институту за истраживање рака и сродних болести, при УНМЦ-у, за управљање различитим протеомичким платформама, као постдокторски сарадник у истраживању рака. Драгана је иначе у много чему натпросечна. Говори шест језика и воли путовања, кување и дружење са породицом.
У Америку је стигла 2016. године и као постдокторант наставила студије у Медицинском центру Универзитета Небраска у Омахи. Њен рад је био усмерен на примену масене спектометрије на проналажењу нових терапија у лечењу пацијената са канцером. Данас је у Истраживачком центру за масену спектометрију Универзитета менаџер и предводи тим изузетних људи, који заједно раде на важним стварима које су важне за здравље људи.
У међувремену у свету, па наравно и у САД, много тога се догодило када је у питању здравље. Догодила се невиђена пандемија – Ковид 19, који је заразио милионе људи широм планете и већ однео 900 хиљада људских живота.
Цео амерички континент је посебно погођен пандемијом. Највише заражених и највише страдалих имале су САД. Посебно су погођена густо насељена подручја. Предњачио је Њујорк, који се на срећу полако извлачи из проблема. Проблеми су се пренели у Калифорнију, Флориду, Тексас … Драганина Небраска није имала тако велике проблеме, јер је је од почетка озбиљно приступила мерама заштите, које су дале резултате.
Наравно Небраска има и један од водећих америчких медицинских центара Универзитета Небраска, чији је Истраживачки центар одмах почео да изучава непознати вирус са жељом да се открије терапија која ће помоћи да се елиминише вирус из организма или која ће ублажити симптоме и скратити болничко лечење. Истраживачки центар се иначе претходно бавио сродним пословима, па је било и логично да своје активности преусмере на оно што је постао проблем целог човечанства.
Наша Драгана је већ била лидер Истраживачког центра и менаџер који је предводила тај тим младих научника. Развили су више запажених пројеката. Укључили су се и у заједнички пројекат 500 научника из 28 земаља и удруженим снагама траже решење против ковида 19.
Докле се стигло у тражењу решења у борби против короневируса преносимо речи наше Драгане Лагунџин, која предводи амерички тим истраживача Небраске:
„Ковид 19 је потпуно нов вирус, па самим тим немамо још одговор на многа питања.Рецимо зашто неке особе бурно одреагују на вирус и зашто је вирус за неке фаталан, а други га ни не осете.
Одговор да старије особе и особе са неким другим болестима представљају критичну групу је тачан, али није линеаран. Виђали смо пацијенте од 90 година који су се успешно опоравили, али и спортисте од 20 година који су умрли. Јако је важно да се овакве ствари разумеју, а одговор ће дати само наука, надам се што пре.
Ево и појашњења шта ми заправо радимо у Центру за масену спектометрију. Заправо примењујемо сјајну методу у науци, која може да нам да одговоре на питања које друге методе не могу.
Ако можете да замислите масену спектометрију као једну огромну лупу где можете тачно да видите како нешто изгледа, онда вам је јасан какав је потенцијал нашег рада. Мој тим и наши сарадници изучавамо проблем на нивоу протеина. Протеини су на површини вируса и они праве интеракције са нашим ћелијама. Са друге стране, наш организам реагује на вирус каскадним реакцијама, које опет чине протеини. И док већ постоје нека сазнања, то није ни део решеног проблема. Све што се ново сазна објављује се у научним часописима и биће сигурно пуно нових информација.
У исчекивању смо нове вакцине против короне вируса. Више тимова у свету ради на томе и чини се да су на добром путу – Руси /вакцинаСпутњик/ и неколико великих светских компанија. Потребна нам је квалитетна вакцина коју чине две ствари – ефикасност и сигурност.
Израда вакцине спроводи се у четири фазе и ту не сме да буде компромиса са трком у времену. Ја верујем у строге критеријуме компанија које су тренутно у тој трци. За мене, и људе одавде, рефлектори су на Оxфорд – АстраЗенека вакцини, која је најдаље отишла у том процесу.
И док се не дође до нове вакцине, живот се наставља у новим околностима, на које се морамо навићи.
Тешко је рећи када ће прва вакцина почети да се примењује. За то је ипак потребно време. Лично верујем да вакцину можемо очекивати до лета следеће године и желим да ефикасна вакцина буде доступна свима.
Мој тим и ја, у Центру за масену спектометрију на Универзитету Небраска, настављамо да урадимо нешто добро и корисно за друштво у коме живимо. Радују ме нове добре вести о резултатима колега који раде на сузбијању опаког вируса. А док вакцина и лек против короне не стигне, не заборавимо на маске и социјалну дистанцу“ – поручује америчка научница, наша Драгана Лагунџин из далеке Омахе – Небраска из САД.
„Српска стварност“ / Ј. С. /
