- 07. 2020.
Опште је познато да наших Срба има свуда по белом свету и да су многи од њих постали успешни предузетници, бизнисмени, глумци, певачи али и професори на престижним светским универзитетима и факултетима. Једна од њих је и наша Јелена Ковачевић која је постала прва жена декан Техничког факултета “Тandon” на њујоршком универзитету и тако прекинула традицију дугу 164. године. Верује у сарадњу са колегама у Србији.
Јелена Ковачевић је у августу 2018. прекинула је традицију дугу 164 године и постала прва жена декан Техничког факултета Тандон на њујоршком универзитету NYY Tandon School of Engineering, другог најстаријег приватног факултета у области техничких наука.
Овај Факултет основан је у 19. веку а отац Јелене Ковачевић био је Живорад Ковачевић, амбасадор Југославије у САД и бивши градоначелника Београда.
О нашој Јелени писао је и Њујорк Тајмс за који је она изјавила следеће:
“Надам се да ће моје именовање на место декана показати и девојчицама и дечацима шта је могуће постићи на пољу математике, инжењерства, науке и технологије”, рекла је Ковачевић.
Јелена Ковачевић рођена је Београђанка. Пре него што је постала декан радила је на “Carnegie Mellon University” у Питсбургу 15 година. Удата је за Ђованија Пацифција, који ради за ИБМ са којим има ћерку Даницу, пише Њујорк Тајмс.
“Ћерку сам назвала по мојој баки. Даница на српском значи “јутарња звезда” и она сија све време. Када је Даница у граду ја “очистим” мој распоред тако да проводимо време заједно”, изјавила је Јелена.
Јелена никада не навија аларм, увек се буди у шест сати ујутру а недељом себи да мало одушка па остане у кревету и до осам, мада каже да је њен унутрашњи будилник увек пробуди пре. Одрастала је уз јаку турску кафу али је током трудноће прешла на “лајт” варијанту и никада се више није вратила турској кафи, изјавила је она у интервјуу за престижни амерички часопис.
Њена порука је и да верује у сарадњу са колегама у Србији. Велики је број наших професора и научних радника у свету. Такву сарадњу треба подстицати и она је могућа. Нажалост, не постоје иницијативе и од ње би Србија имала користи.
„Српска стварност“ /Ј.С. /
